Aleksandra Bradić-Martinović, naučna saradnica Instituta ekonomskih nauka - Otvoreni podaci u društvenim naukama

Inicijativa za otvaranje podataka "Open Data" dobija sve veći značaj. Srbija je u tom procesu brzo napredovala, a sudeći prema vrednostima Open Data indeksa, obezbedila je i lidersku poziciju u regionu, o čemu je eKapija pisala početkom marta ove godine. Osim toga, Srbija ima vrlo povoljnu poziciju i kada je u pitanju izgradnja infrastrukture za prikupljanje, arhiviranje i deljenje podataka u oblasti društvenih nauka, kroz inicijativu "Otvorena nauka" (Open Science). O toj temi razgovarali smo sa dr Aleksandrom Bradić-Martinović, naučnom saradnicom Instituta ekonomskih nauka iz Beograda i rukovodiocem Centra za podatke u društvenim naukama Republike Srbije.

U čemu je osnovna razlika između podataka koji se nalaze na Portalu otvorenih podataka Republike Srbije i podataka koji su otvoreni i dostupni, a predstavljaju rezultate istraživanja u društvenim naukama?

- Otvaranje podataka u posedu javnih institucija, radi njihove ponovne upotrebe, strateško je opredeljenje Vlade Srbije, a Portal otvorenih podataka zamišljen je kao repozitorijum podataka državnih organa (uprave, autonomnih pokrajina i lokalnih samouprava, Vlade, ministarstava, opština, agencija i sl.). Reč je o podacima koji su prikupljeni kroz razne evidencije i registre, a zaključeno je da mogućnost otvorenog pristupa podstiče privredni rast, čini javnu upravu efikasnijom i ekonomičnijom, omogućuje kvalitetnije usluge građanima, ali osigurava i transparentnost u radu institucija, čime se umanjuje prostor za korupciju.

Otvoreni podaci u društvenim naukama, sa druge strane, obuhvataju skupove podataka koji su rezultat naučnih istraživanja u oblasti sociologije, psihologije, pedagogije, ekonomije, političkih i njima srodnih nauka, a koji podatke prikupljaju kroz primarna istraživanja. To podrazumeva mukotrpan i skup proces sprovođenja anketa, intervjua, fokus grupa. Posebnu vrednost ovim podacima daje činjenica da se jednom sprovedeno istraživanje ne može replikovati, kao što je to slučaj u prirodnim ili tehničkim naukama.

Na primer, stav građana o pojedinim fenomenima direktno je uslovljen društvenim okolnostima datog trenutka i neće biti isti ukoliko se istraživanje ponovi, čak i ako se obuhvati isti uzorak posmatranja. Zbog toga je važno podatke sačuvati od gubitka, ali i omogućiti njihovu ponovnu upotrebu za nova istraživanja. Praksa arhiviranja i deljenja podataka u društvenim naukama u pojedinim evropskim zemljama postoji više od pedeset godina.

Koje su glavne koristi od otvaranja podataka u društvenim naukama?

- Otvaranje podataka čini naučna istraživanja transparentnim, a kada su podaci dostupni veoma je efikasan i samokorigujući faktor prilikom objavljivanja naučnih radova, koji podstiče raznolikost ideja i mišljenja, jer istraživači imaju pristup istim podacima. Promovišu se nova istraživanja i omogućuje se testiranje novih ili alternativnih metoda. Brojni su primeri podataka koji se koriste na način na koji prvobitni istraživači nisu predvideli. Poboljšavaju se metode prikupljanja podataka i njihovo merenje kroz učešće većeg broja istraživača, jer javno dostupni podaci pružaju mogućnost postizanja konsenzusa o ovim metodama.

Veoma je važno i to što se redukuju troškovi istraživanja, time što se izbegava dupliranje prikupljanja. Pojedini standardni skupovi podataka, kao što su General Social Survey i National Election Studies, rezultirali su hiljadama naučnih radova za koje autori nisu morali da odvoje vreme i novac kako bi obezbedili podatke. Ova prednost se suštinski svodi na to da je nepotrebno dva puta prikupljati iste podatke. Obezbeđuje se i jako dobar materijal u nastavnom procesu, čime je dodata vrednost i za profesore i studente.

Pomenuli ste da je praksa deljenja podataka u društvenim naukama u pojedinim zemljama prisutna dugi niz godina. Kakva su njihova iskustva u ovoj oblasti?

- Iskustva su raznolika, kao i izazovi sa kojima se suočavaju, a svima je zajednička korist koju pružaju naučnoj zajednici i društvu u celini. Primera radi, centar koji čuva i deli digitalne podatke u društvenim naukama u Velikoj Britaniji – UK Data Service prošle godine obeležio je 50 godina postojanja. Nastali su kao rezultat napora Odbora arhiva za društvo i ekonomiju, koji je razmatrao načine na koje se postojeći podaci mogu učiniti dostupni nauci, jer su i tada bili svesni svih koristi koje taj proces donosi.

Danas, praktično sve evropske zemlje imaju u manjoj ili većoj meri razvijene digitalne centre za podatke u društvenim naukama. Prošle godine Evropska komisija potvrdila je posvećenost inicijativi kroz podršku konzorcijumu digitalnih arhiva – CESSDA. Naime, CESSDA je postala zvanična infrastruktura Evropskog istraživačkog prostora – ERIC.

Koje su najveće prepreke u radu centara za podatke?

- Izazovi su različiti. U pojedinim zemljama rukovodstvo centara suočava se sa problemom finansiranja, kao što je to slučaj u Rumuniji, dok u Švedskoj postoje zakonske klauzule koje onemogućuju deljenje. Pitanje anonimizacije podataka je svakako ključno u procesu arhiviranja i deljenja, ali i sam način pristupa podacima. Tu je važno istaći da postoji velika razlika između otvorenih podataka o kojima smo govorili na početku teksta i podataka koji su rezultat naučnih istraživanja.

Naime, u nauci postoji kontrola pristupa koja je prilagođena tipu podataka. Pojedinim skupovima se može prići bez restrikcije, dok se osetljivi podaci čine dostupnim samo članovima naučne zajednice, uz potpisivanje obavezujućih ugovora. Postoje i skupovi podataka koji ne smeju da napuste centar i na kojima se istraživanja sprovode u takozvanim "sigurnim sobama". Još jedan od velikih izazova je i otpor istraživača prema deljenju. Istraživanje sprovedeno u Srbiji 2012. godine potvrdilo je ovu tezu, ali se do danas osećaju promene, jer i sami istraživači postaju svesni potencijala i koristi od čuvanja i deljenja podataka.

Koje je napore Srbija do sada načinila da svojim naučnicima u društvenim naukama učini podatke dostupnim?

- Upravo 2012. godine započeta je realizacija projekta SERSCIDA: Support for Establishment of National/Regional Social Sciences Data Archives, koji je finansirala Evropska komisija kroz projektni okvir FP7. Kroz realizaciju tog projekta Srbija je prvi put dobila priliku da se upozna sa konceptom arhiviranja i deljenja naučnih podataka, ali i mnogo više od toga.

Tokom dve i po godine realizacije projekta izvršeno je anketno istraživanje znanja i stavova o ovoj temi, organizovane su dve konferencije i okrugli sto, obavljene su posete arhivama u Velikoj Brtaniji, Sloveniji, Švajcarskoj i Švedskoj. Dobili smo priliku da naučimo mnogo, ali i da isplaniramo sledeće korake u razvoju našeg arhiva, a dobili smo i budžet za opremu.

Centar za podatke u društvenim nukama RS zvanično je osnovan sredinom 2014. godine, ali je njegov rad operativno omogućen u naredne dve godine kroz učešće u projektima SEEDS: South-Eastern European Data Services, koji je finansirala Švajcarska agencija za finansiranje nauke (SNFS) i HORIZON2020: CESSDA SaW (Strengthening and Widening). Najznačajniji operativni korak u našem radu bio je projekat Data Rescue koji je finansiran kroz Program RRPP i koji je omogućio da se najveći broj skupova podataka prikupljenih u periodu 2007-2015. sačuva u skladu sa svetskim standardima u ovoj oblasti.

Ovaj projekat ima dvostruki značaj, jer su sačuvani podaci vrlo vrednih istraživanja o fenomenima kao što su društveni i kulturni kapital u Srbiji, predstave o obrazovnim promenama, analiza aktivnih mera na tržištu zapošljavanja, rodnim perspektivama, siromaštvu i socijalnoj uključenosti, a naš tim je dobio priliku da stekne iskustvo u arhiviranju podataka iz 23 projekta, koji su generisali 32 skupa podataka, sa oko 100 fajlova.

Za kraj, kakve su perspektive za dalji rad i razvoj Centra podataka?

- Prošle godine je Ministarstvo za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije prepoznalo značaj i potrebu za ovom vrstom infrastrukture. Uz podršku pomoćnika ministra, dr Nikole Tanića, obezbeđena su sredstva za angažovanje stručnog tima, za promociju centra i za obuke, a što je najvažnije za uključivanje Srbije u konzorcijum CESSDA, koji će sa svoje strane pružiti podršku daljem razvoju. Kada su podaci u pitanju, revolucija je u toku i mi se u nju možemo samo uključiti, što sudeći prema rezultatima, činimo na pravi način.