Izvor: eKapija | Četvrtak, 08.02.2018.| 15:54

Anders Christian Hougaard, ambasador Danske u Srbiji - Nismo tako bogati da bismo išta bacili

Anders Christian Hougaard
Danski investitori sve su zainteresovaniji za Srbiju, kaže u razgovoru za portal eKapija ambasador Danske u Srbiji Anders Hougor i dodaje da bi iskustva ulagača iz te zemlje mogla da budu od velike pomoći Srbiji.

Hougor naročito ističe rezultate danskih kompanija kada su energetika, zaštita životne sredine i poljoprivreda u pitanju.

- U Danskoj se često kaže "Nismo tako bogati da bismo išta bacili", te se stoga trudimo da stvorimo energiju iz čega god možemo – iz otpadnih voda, iz samog otpada, iz biomase ili iz biogasa. Smatram da bi Srbija imala mnogo koristi od takve tehnologije, koja ne mora obavezno da bude skupa, niti previše napredna.

Sa ambasadorom Hougorom razgovarali smo i o tome šta Srbija može da ponudi danskim kompanijama, kao i o odnosima dve zemlje i saradnji u drugim oblastima.

eKapija: Kako vam se čine ekonomske i trgovinske veze dve zemlje? Koliko je, prema vašim podacima, iznosila robna razmena između Danske i Srbije i čime se najviše trguje?

– Lično smatram da ima mnogo prostora za poboljšanje trgovinskih odnosa. Reforme mogu samo da pomognu, kroz otvaranje novih radnih mesta i rast zarada. Prema našim podacima za 2016. godinu, izvoz Danske u Srbiju iznosio je oko 122 mil EUR, dok je Danska uvezla robu iz Srbije u vrednosti od oko 52 mil EUR.

Što se tiče vrste robe, najviše interesovanja vlada za opštu industrijsku mašineriju i opremu, mašinske delove i farmaceutske proizvode. Danske kompanije u ovim oblastima su među najjačim, tako da nam je drago da i Srbija učestvuje u tome.

eKapija: Da li su i u kojoj meri danski investitori zainteresovani za ulaganje u Srbiji i koliko često vam se danski privrednici obraćaju za savet kako da dođu do ovog tržišta?

– Danski investitori su zaista sve zainteresovaniji za Srbiju. Ekonomske reforme koje je Srbija dosad sprovela imale su dobar odjek u inostranstvu, tako da dobijamo mnogo zahteva iz raznih industrija.

Dansko Ministarstvo spoljnih poslova ima veoma aktivan Trgovinski savet, a svaka misija ima savetnika ili odeljenje za trgovinu. Danske kompanije su i veoma sklone da koriste ambasadu kao početnu tačku za uspostavljanje kontakata kada ispituju tržište ili kada odluče da naprave investiciju.

eKapija: Na koji način potencijalnim investitorima predstavljate Srbiju kao investicionu destinaciju i koliko je u tom cilju značajan Danski poslovni klub?

– Taj potencijal ipak najbolje predstavljaju oni koji su već investirali. Zato smo osnovali Danski poslovni klub – da bismo pružili dodatnu podršku i obezbedili mrežu za danske kompanije koje već posluju u Srbiji i one koje planiraju da uđu na tržište.

(Foto: bibiphoto/shutterstock)
Ako jedna danska kompanija želi da investira u Srbiju, najbolje savete mogu da im daju ovde već prisutne kompanije, kao što su Carlsberg, Grundfos, Novo Nordisk, Danfoss, Ergomade, Healthcare Europe itd.

Ovih šest kompanija pokriva gotovo celu Srbiju i imaju dovoljno iskustva sa ovdašnjim tržištem.

eKapija: U kojim granama privrede kompanije iz naše dve zemlje mogu da ostvare saradnju?

– Rekao bih – u svim. Samo je nebo granica! Danska privreda je zasnovana na malim i srednjim preduzećima. Mnoge od njih su visoko specijalizovane, jer su svesne da ne mogu da budu konkurentne velikim igračima.

Prešli smo dug put na polju istraživanja održivosti i zelenih rešenja – imamo veoma patriotski odnos prema okolini i dobro se brinemo o njoj. Danska se trudi da izbaci korišćenje uglja u proizvodnji energije i imamo odlična rešenja za vetroparkove, solarnu energiju, i tehnologiju proizvodnje energije iz otpada.

U Danskoj se često kaže – "Nismo tako bogati da bismo išta bacili!". Stoga se trudimo da stvorimo energiju iz čega god možemo – iz otpadnih voda, iz samog otpada, iz biomase ili iz biogasa. Smatram da bi Srbija imala mnogo koristi od takve tehnologije, koja ne mora obavezno da bude skupa niti previše napredna.

eKapija: Koje su najveće prednosti Srbije kada je privlačenje investicija u pitanju? Gde su mane, šta može bolje?

– Rekao bih da je Srbija veoma atraktivno mesto za investicije, pa je tako i predstavljamo potencijalnim novim igračima na tržištu, ali im ne prikazujemo ružičastu sliku.

Među prednostima koje pominjemo su vredna i obrazovana radna snaga, podrška koju investitorima pružaju Vlada i lokalne vlasti, blizina Danske i ista vremenska zona, sličan mentalitet i sklonost ka biznisu, kao i razni sporazumi o slobodnoj trgovini.

Naravno, tu je i često pominjan odnos između cene i kvaliteta rada, ali ne bih rekao da je to ključno za investitore. Svi su oni tu na duži period, tako da moraju da uzmu u obzir sve te elemente.

Što se tiče oblasti u kojima je potrebno poboljšanje, najveći problem je prekomerna birokratija. Drago mi je što čujem da je digitalizacija jedan od prioriteta vlade, jer to znači ne samo da se podaci mogu naći na internetu, već se štedi i na vremenu, a i jednostavnije je i transparentnije, što opet smanjuje prilike za korupciju.

Veoma sam zadovoljan što smo i mi dali mali doprinos u ubrzanju procesa izdavanja građevinskih dozvola time što smo olakšali odlazak u Dansku u cilju razmene najboljih praksi. Poboljašnje na ovom planu takođe je dovelo i do napretka na Doing Business listi.

eKapija: Koliko danskih kompanija trenutno posluje u Srbiji? Prema vašim saznanjima, koliko su one zadovoljne svojim poslovanjem na ovom tržištu?

– U Srbiji posluje oko 40 danskih kompanija različitih veličina i čini se da su veoma zadovoljni ovde. Neke od tih kompanija proširuju proizvodne pogone, poput kompanija Ergomade ili Grundfos, dok neke proširuju timove, poput kompanija NIRAS i COWI.

Neke od njih, poput kompanija Velux, Danfoss i Novo Nordisk su ovde već 20 godina, a mnoge su lideri u svojim oblastima, poput Carlsberga ili kompanije DSV Logistics and Shipment. Zaista imamo rasnovrstan skup danskih kompanija u Srbiji i sve nameravaju da ovde i ostanu.

Ipak, mada su svi zadovoljni svojim poslovanjem ovde, žale se na birokratiju i nedostatak transparentnosti u određenim oblastima. Bez obzira na razlike, sve te kompanije naglašavaju važnost vladavine prava i predvidljivosti poslovnog okruženja. Dijalog između javnog i privatnog sektora jeste osnov za postizanje ova dva cilja.

eKapija: A koliko su srpske kompanije prisutne u Danskoj?

– Nažalost, ne previše. Nadamo se da će se to promeniti kada se privreda Srbije oporavi. Smatram da Srbija ima mnogo toga da ponudi Danskoj.

eKapija: Velike danske kompanije, kao što ste i sami rekli, veoma su prisutne u Srbiji. Koliko je Srbija interesantna malim i srednjim kompanijama, koje su veoma razvijene u Danskoj?

– Dobro ste primetili da je sektor malih i srednjih preduzeća u Danskoj veoma razvijen. Ona zapošljavaju oko milion ljudi, što čini dve trećine radne snage. Takođe, mala i srednja preduzeća pobeđuju na 39% javnih nabavki.

Ona su veoma važni igrači i veliki poslodavci u Danskoj – ljudi se ne obraćaju državi, već tim kompanijama, kada je u pitanju zaposlenje. Stoga je važno da postoji strategija za njihov razvoj. Besprekornom vladavinom prava i nultom tolerancijom ka korupciji stvara se okruženje u kojem takve kompanije mogu da prosperiraju i da se međusobno takmiče.

Mislim da ima prostora za poboljšanje na tom polju. Mala i srednja preduzeća u Danskoj su prirodno orijentisana ka susednim zemljama, Nemačkoj, Holandiji i nordijskim zemljama. Naš zadatak je da Srbiju učinimo relevantnom za njih.

eKapija: Predstavnici DFA posetili se Srbiju u novembru 2017. i najavili da su zainteresovani za širenje poslovanja na našu zemlju. Koliko su danska iskustva na polju agrara, gde je vaša zemlja jedan od svetskih lidera, primenljiva u Srbiji?

– Imali smo veoma uspešnu posetu DFA (Danish Farmers Abroad) u novembru. Ambasada im je pomogla da organizuju boravak u Srbiji i BiH. Oni su dolazili i pre, ali su hteli da ponovo posete ova mesta i da se bolje upoznaju sa njima. Neki od njih već posluju u Ukrajini i Rusiji, tako da im je poznat i mentalitet i poslovno okruženje.

(Foto: PORTRAIT IMAGES ASIA BY NONWARIT/shutterstock.com)
Koliko smo mogli da vidimo tokom posete, danska iskustva u agraru veoma su primenljiva ovde – od genetskog materijala do proizvodne tehnologije i produktivnosti. Da ponovim, u Danskoj se ništa ne baca i to je način razmišljanja koji treba da zaživi širom sveta!

Smatram da možemo da pokažemo kako pravimo cirkularne farme i kako koristimo useve i životinje na najproduktivniji mogući način. Ključna osobina Danaca jeste efikasnost na mnogim poljima, uključujući poljoprivredu. Mislim da Srbija treba da iskoristi naša iskustva na tom polju.

eKapija: Godine 2017. obeleženo je 100 godina od uspostavljanja redovnih diplomatskih odnosa između Kopenhagena i Beograda. Kako vidite trenutno stanje političkih odnosa naše dve zemlje?

– Danska je uvek imala dobre odnose sa Srbijom. Ne moramo da budemo saglasni u svim pitanjima, ali osnove naših odnosa su jake, od čega korist imaju obe države.

eKapija: Kao članica EU, Danska aktivno pomaže Srbiji na putu ka učlanjenju u Evropsku uniju. Kako ocenjujete dosadašnje rezultate Srbije na tom putu?


– Danska snažno podržava Srbiju na njenom putu ka EU i smatramo da vi pripadate evropskoj porodici. Možda vam se uslovi pridruživanja često čine strogim, ali iza njih stoji ideja da se jedna zemlja podrži u dostizanju evropskih standarda i pre nego što se pridruži EU.

Kada se to konačno desi, ta zemlja je u stanju da potpuno iskoristi prednosti koje pruža članstvo. Konačno, reforme su dobre same po sebi, jer unapređuju društvo u celini i podižu životni standard svih građana. Već je dosta toga urađeno. Pogledajte samo koliko je pregovaračkih poglavlja otvoreno i kakav je napredak postignut unutar njih. Ali i van toga smo primetili napredak, uglavnom kroz kontakte sa danskim kompanijama koje posluju ovde.

Posebno mi je drago što je osnovano Ministarstvo za ekologiju, jer na tom polju ima još dosta toga da se uradi. Po meni, tako se pokazuje patriotizam – brigom o sopstvenoj zemlji i njenim resursima. Kao što sam već pomenuo, vladavina prava i digitalizacija su dva ključna horizontalna pitanja, koja, po meni, predstavljaju preduslove za sve ostalo.

eKapija: Kakva je saradnja u drugim oblastima između Srbije i Danske?

– Saradnja je veoma dobra – upravo smo završili proslavu stogodišnjice uspostavljanja diplomatskih odnosa naše dve zemlje. Danska je imala brojne projekte u Srbiji, od kojih ću pomenuti samo neke.

U oblasti odbrane, imali smo značajne donacije Vojsci Srbije i Ministarstvu odbrane. Uspešno smo sproveli razvojni projekat Fruits and Berries na jugu Srbije, gde je otvoreno više od 800 novih radnih mesta. Učestvovali smo u projektima reforme sudstva, standarda u veterini, slobode medija, zbrinjavanja izbeglica, institucije zaštitnika građana i lokalnog ekonomskog razvoja.

eKapija: Možemo li najaviti neke nove aktivnosti Ambasade u Srbiji?


– Može se reći da su naše aktivnosti dvojake i da se odnose na trgovinu, s jedne strane, i na kulturu i javnu diplomatiju sa druge. Nastavićemo da povezujemo tržišta Danske i Srbije, ali i da predstavljamo Dansku građanima Srbije kroz izložbe, koncerte i druge aktivnosti.

Miloš Vlahović
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.