Izvor: eKapija | Sreda, 27.12.2017.| 11:50

Stefan Vanoverbeke, generalni direktor IKEA Jugoistočna Evropa - Radoznalost pokreće svet

Stefan Vanoverbeke
"Voleo bih da moji saradnici, jednog dana kada budu imali po 80 godina, kažu kako je bilo lepo raditi sa mnom, kako su to bila lepa vremena..."

Stefan Vanoverbeke je generalni direktor kompanije IKEA za Jugoistočnu Evropu (Srbija, Hrvatska, Slovenija i Rumunija, sa sedištem u Beogradu). Rođen je u Belgiji, gde se i školovao. Pre dolaska u našu zemlju, radio je kao generalni direktor IKEA-e u Francuskoj. Karijeru je započeo upravo u ovoj kompaniji, u magacinu robne kuće u Belgiji. Bio je i direktor robne kuće u toj zemlji, direktor robne kuće u Italiji, kao i generalni direktor kompanije IKEA u Poljskoj.

U razgovoru za eKapiju, govori o poslovnim i privatnim planovima, liderstvu, hobijima, iskustvima iz kojih je najviše naučio...

Filmska karijera nesuđenog reditelja

- Sa 16 godina mislite da znate sve... Zapravo ne znate ništa, samo to shvatite nakon mnogo godina. Ja sam sa 16 želeo da budem režiser, baš sam bio zaljubljen u tu ideju. "Prvo ti završi fakultet, pa posle budi režiser", rekao je moj otac i bio je u pravu. Nije tako sjajno biti režiser u Belgiji.

Studirao sam na Katoličkom univerzitetu u Luvenu, diplomirao građevinu, a potom magistrirao društvene nauke.

IKEA je jedina firma u kojoj sam ikada radio u životu, a počeo sam - u magacinu. Bilo je to '93, nakon služenja vojnog roka. U to vreme nije bilo baš jednostavno naći posao, a ja sam hteo pošto-poto da se zaposlim. Radio sam otprilike nedelju dana, a onda su mi nadređeni ponudili da pređem u sektor prodaje. Tako je počela moja IKEA priča, koja je sada duga već više od dve decenije.

Napredovao sam, promenio nekoliko različitih pozicija u objektima širom Belgije. Zbog toga što sam mlad došao na odgovorne pozicije, bio sam još posvećeniji, a imperativ je bio - ne izneveriti poverenje. Sa samo 31 godinom bio sam direktor robne kuće i odgovoran za nekoliko stotina zaposlenih.

Nakon nekoliko godina rada u Belgiji, ukazala se prilika da postanem direktor robne kuće u Bolonji. Pre toga sam u Italiji bio samo kao turista, ali sam svejedno šansu oberučke prihvatio. Iskustvo života u različitim zemljama je nešto što vas definitivno promeni, to ne može da se poredi ni sa čim. Nikada ne možete da upoznate zemlju dok zapravo ne postanete njen građanin. IKEA često pruža zaposlenima šansu za ovakve poduhvate, a to je izuzetno važno, naročito za mlade ljude.

Italija je potpuno različita od Belgije, ali je svakako divna. Toliko toga možete da vidite, iskusite, probate...

Jednog dana, jeo sam špagete, kada me je pozvao tadašnji global CEO. Usledilo je nekoliko kurtoaznih pitanja, a onda je rekao: "Slušaj, skratiću - tražimo generalnog direktora za Poljsku." Izbrojao sam do tri i rekao - "Pristajem!".

- Jesi li ikada bio u Poljskoj?
- Nikad u životu.
- Hoćeš li prvo da odeš, pa da odlučiš?
- Nema potrebe, odgovor je "Da".


Iz restorana sam otišao u knjižaru i kupio turistički vodič. U Poljskoj sam se zadržao 4 godine, a usledila je Francuska, treće po veličini IKEA tržište u svetu i potpuno drugačije od svega do tada.

Pre nešto više od 2 godine, došao sam u Beograd, odnosno na sadašnju poziciju regionalnog driektora IKEA South East Europe - tržište izvanrednih mogućnosti, potencijala za razvoj, na početku ekspanzije. Srbija je po mom mišljenju, po senzibilitetu između Poljske i Italije. Ljudi su srdačni, gostoljubivi, porodični, kao u Poljskoj, a imaju i malo mediteranskog mentaliteta, kao Italijani.

"Verujem u delegiranje"

Na prvom mestu je vizija, ali zajednička vizija. Ne verujem u lidere koji sami postavljaju pravac. Lider treba da zna kako da motiviše i to ne samo na početku, već konstantno. Treba da neguje zajedništvo, timski rad, ali i različitost, demokratičnost...

Kompanija IKEA ima izuzetno razvijenu korporativnu kulturu, to je jedna od stvari po kojima nas prepoznaju i na koje smo ponosni. Zaposlenima se pruža mogućnost da budu kreativni, da iskažu svoje ideje, da daju doprinos u bilo kom segmentu. Važna nam je posvećenost, posao ne posmatramo samo kao mesto na kome zarađujete platu. Ukoliko pokažete ambicije i sposobnosti, biće vam omogućeno da napredujete. Možete menjati države, sektore...

Sa postavljanja kamena temeljca u Bukureštu
Kada biram saradnike, važno mi je da su otvorenog uma i da žele i vole da rade u timu. Verujem da je dobro raditi sa različitim tipovima ličnosti - sa onima koji vole da rizikuju, ali i sa opreznima. Takođe, multinacionalni timovi su odlična stvar, tu vam se pruža neverovatna prilika da učite jedni od drugih, da posmatrate svet iz različite perspektive.

Osim toga, gde god da sam bio, polovinu mog tima činile su žene, a polovinu muškarci. Zašto je potreban princip mešovitosti? Najpre, svi treba imamo ista prava i šanse, a tu je i čisto poslovno pitanje - drugačije razmšljamo i ova različitost nam omogućava da bolje radimo i postižemo bolje rezultate.

Snažno verujem u delegiranje, u odnos poverenja, ne u odnos nadređenih i podređenih. Voleo bih da moji saradnici jednog dana kada budu imali po 80 godina, kažu kako je bilo lepo raditi sa mnom, kako su to bila lepa vremena.

"Imate li dozvolu?"

Kada ste ambiciozni, sigurno će vam se desiti da pogrešite. Mnogo je bolje pokušati nešto novo i pogrešiti, nego ne pokušati ništa. Zbog toga greške nisu problem, naravno, ako ih ne ponavljate.

Ja se ne ustručavam ni da ispričam svoj najveći promašaj (smeh)...

Kad ste mladi čini vam se da možete da pomerate planine, a u toj brzini potkrade se greška u koracima. Radio sam kao direktor robne kuće i želeo sam da proširim prodajnu zonu, pokrenuo sam projekat... Onda me je pozvao country manager i ljutito pitao "Da li imate dozvolu za to što radite"? Shvatio sam da sam preskočio veliki broj stepenika, izgladili smo situaciju, ali sam dobro zapamtio lekciju i nikad više nisam ponovio takav propust.

O sreći

Vikendi nisu za posao, vikendi su za porodicu. Imam dvoje dece, ćerku od 8 i sina od 6 godina, zbog čega mi je ovo posebno potrebno. Uvek ističem značaj porodice, pa i to da sam, recimo, neke od najvažnijih saveta u životu dobio od majke.

Hobi, sport, putovanja - sve je to nezamenjivo, naročito kada imate odgovoran posao. Slobodno vreme služi da napunite baterije, da gledate na svet nekim drugim očima, da razvijate kreativnost. Gradi vas kao ličnost, a to se reflektuje i na rad. Zapravo je jednostavno - trebalo bi da budete srećni i na poslu i privatno.

Volim da čitam, volim savremenu umetnost, volim da putujem i istražujem nove kulture. Volim i da kuvam i da eksperimentišem u kuhinji, a moj specijalitet je riba. Možda su upravo i zbog ljubavi prema "varjači" moji omiljeni komadi IKEA nameštaja - kuhinje. Od pokućstva mi je omiljen IKEA watering can.

"Još sam mlad..."

U narednim godinama, IKEA ima velike planove i očekivanja, i za Srbiju i za region. Unapredićemo postojeće i raditi na novim objektima. Naša ambicija je da, uz razvoj kompanije, doprinesemo i razvoju Srbije, kako kroz saradnju sa različitim partnerima, tako i kroz promociju vrednosti koje IKEA neguje, bilo na polju kadrova, bilo u načinu na koji se ophodimo prema resursima, životnoj sredini, konceptu održivosti itd. Srbija je neverovatna zemlja, ali još dosta toga treba da se uradi. Već sam pomenuo osnaživanje žena, a naglasiću i ponovo, uz još jednu stavku - muškarci treba da usvoje drugačije uloge u porodici kako bi ohrabrili žene da se poslovno ostvare.

Ove godine sam napunio 50, tako da sam još mlad (smeh)... Nadam se da ću i dalje zadržati radoznalost, znatiželju, volju da učim. To je ono što pokreće sve.

Milica Milosavljević
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.