Izvor: Blic | Sreda, 13.12.2017.| 14:10

Dejan Ilić, inovator, profesor i konsultant nemačke vlade - Elektro-inteligentna vozila su šansa za mlade srpske inovatore

Dejan Ilić (Foto: YouTube)
Automobilska industrija je, posle krize početkom ovog veka, ponovo u ekspanziji, i uveliko radi na razvoju automobila sa malom potrošnjom goriva i emisijom štetnih gasova, auta na električni pogon, kao i inteligentnih vozila.

- Šansa da preduzetnici, a posebno mladi inovatori, zarade, ali i da država dođe do priliva dodatnih deviza je rad na elektro-inteligentnim vozilima - kaže prof. dr Dejan Ilić, naučnik svetskog renomea.

Šta će biti na kraju tunela budućnosti, kako to slikovito kaže sagovornik Blica, niko ne zna jer se svetlo ne nazire, ali se u njemu itekako nalazimo. Korak se hvata, bukvalno u letu, a sada je jedan od odlučujućih momenata doći u kontakt sa razvojnom automobilskom industrijom, posebno u Nemačkoj.

- Ne treba da se zanosimo da ćemo praviti ceo inteligentni auto - to jednostavno ne možemo jer to danas može samo nekoliko najrazvijenih zemalja. Takođe ne možemo ni da izrađujemo, suštinski razvijamo i proizvodimo nano materijale. Ali ono što možemo je da pravimo, recimo, jedan deo za elektro-auto ili da razvijamo senzoriku za infrastrukturu za semafor sa kojom će da komunicira inteligentan auto. To mogu da rade naša deca, jer su izvanredni u elektronici i softveru - kaže prof. dr Dejan Ilić.

Izvoz softvera vredniji od izvoza malina i kupina

U Srbiji posluje veliki broj startap kompanija, a vrednost izvoza softvera, još pre neku godinu je ukazao sagovornik Blica, premašuje vrednost izvoza maline i kupine zajedno.

- I da smo treća lestvica dobavljača, za nas bi bilo izvanredno. Ključno je povezati se sa dobavljačima Mercedesa, BMW-a, Volkswagena. Ovakvi proizvođači traže fleksibilne manje proizvođače, da bi se skoncentrisali na glavne projekte. A oni imaju realnu šansu da rastu sa njihovim potrebama. Osim proizvodnje delova, važno je da se prati razvoj i bude u kontaktima sa delovima industrije koji rade sa podizvođačima. Mnoge informacije se dele preko Privredne komore Srbije. Recimo, BMW često organizuje skupove i na taj način može da se informiše šta su potrebe i trendovi i šta može da se radi - ukazuje Ilić.

(Foto: Baranov E/shutterstock.com)
Šansa i za proizvodnju baterija

Osim delova za pametne automobile, da se zaradi može i u proizvodnji baterija. Ali i tu ne bi trebalo da se zanosimo da je potrebno da se proizvodi cela baterija.

- Baterija je postala toliko komplikovana i inteligentna da je danas samo jedna trećina komponenti elektrohemija, a ostalo je elektronika. Sada se prave baterije gde su elektrode vrlo tanke, a njihova proizvodnja podseća na tekstilna platna ili folije koje se separatorom posebnom tehnologijom ređaju jedna preko druge. Takva fabrika izgleda kao "apoteka", a postrojenja mogu da opslužuju samo inženjeri. I tu se može naći uloga Srbije, ali u proizvodnji dela za bateriju ili njenu elektroniku koja traži specifičan softver - ističe Dejan Ilić.

Sagovornik Blica ponavlja da su srpski resursi premali da bi se bavili osnovnim tehničkim istraživanjima, već da je potrebno usredsrediti mozgove i novac na ono što je već sada, a u bliskoj budućnosti će biti još više, potrebno našim privrednicima i njihovim praktičnim potrebama, i podsticati talente da razvijaju svoj privatni biznis što brže, te da ih u praksi realizuju uz sve potencijalne rizike. Danas, prema njegovom mišljenju, Mašinski i Tehnološki fakultet u Beogradu prednjače u sličnim razmišljanjima.

Inovator i menadžer

Profesor Ilić rođen je u Selevcu. Diplomirao je fizičku hemiju u Beogradu i sa 26 godina doktorirao u Drezdenu. U multinacionalnoj kompaniji Varta zaposlio se 1987. godine, a 2001. postao je predsednik kompanije Varta microbattery.

Svetsko udruženje hemičara dodelilo mu je 2005. nagradu za životno delo za pronalazak mikro baterije i smart kartice. Iste godine proglašen je za menadžera godine u Nemačkoj. Godinu dana kasnije postaje inovator godine i njegova fabrika se proglasava Fabrikom godine u Nemačkoj.

Početkom 2007. godine preuzima ARRI AG, najpoznatiju multinacionalnu kompaniju za proizvodnju filmskih kamera i svetlosnih uređaja, sa ciljem da digitalizuje produkte. To mu vrlo brzo polazi za rukom sa digitalnom filmskom kamerom D21/Alexom, a 2009. godine ARRI je nagrađen tehničkim Oskarom u Holivudu za tehnička dostignuća u filmu o Džejms Bondu. Istovremeno, kao konsultant nemačke vlade preuzima zaduženja na realizaciji baterije na projektu Elektromobilnost, čiji je cilj da na nemačkim putevima bude milion automobila na električni pogon. Uz sve to, rado radi na projektu usavršavanja akumulatora za automobile Formule 1 na elektropogon.

Svetski je priznat stručnjak u oblasti savremenih hemijskih izvora struje. U Srbiji je predsednik Upravnog odbora Fonda za inovacionu delatnost i profesor na nekoliko evropskih univerziteta. Kao inovator ima više od 600 prijavljenih patenata za koje dobio brojne međunarodne nagrade.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.