Izvor: Ekonomist magazin | Subota, 13.09.2008.| 20:12
Izdvojite članak Odštampajte vest

Kristof Rat, Wiener Stadtische - Važan je prvi utisak

Kao i većina stranaca oduševljen je time što je Beograd smešten na ušću dveju reka pa iz svog stana u novom delu grada može da skokne na kafu na reci kad god poželi. Prija mu ovdašnja hrana, noćni život i vožnja biciklom na Adi ciganliji. Toliko da razmišlja da se ovde i nastani

Kad je pre dve godine Kristof Rat sleteo na surčinski aerodroma, o zemlji u koju dolazi znao je tek da je jedna od onih u kojima svoje predstavništvo ima Wiener Stadtische osiguranje u čijem je Upravnom odboru.

Za čudo, ali do njega do tada nije doprla nijedna informacija o Srbiji, čak ni „breaking news“ sa dnevnika tokom minulih godina. Pokušao je, doduše, da se upozna sa ovom zemljom putem turističkog vodiča, ali ih u rodnom mu Beču za Srbiju nije bilo. Zato se oslonio na instinkt. Prvi utisak je, kaže, najvažniji kad se dođe u neki novi grad. Tad ga zavoliš ili zamrziš.


„Nakon dve godine koliko je prošlo otkad sam prvi put došao ovamo, sad sam siguran da bih mogao jednog dana ovde da živim. Beograd je grad pun života. Neko vreme sam stanovao u Frankfurtu i Sidneju i mogu reći da Beograd u odnosu na te svetske gradove ima odličan noćni život. U Beču u devet uveče na ulicama skoro da nikoga nema, dok je Knez Mihailova puna“, kaže Rat, dok naručuje losos stek.

Profesionalac

Kao i svaki stranac, Rat, za razliku od domaćeg stanovništva, mnogo više ceni prednost Beograda što je na ušću dveju reka. „Voda me privlači. Kad god mogu, odem na reku, barem na kafu. U poslu, naročito kad ste menadžer morate da razmislite o svemu što ste do tada uradili, o svim dobrim ili lošim koracima, o tome da li ste na dobrom putu ili negde grešite“, priča Rat koji živi na Novom Beogradu pa mu je najbliži Dunav na dva minuta vožnje. Nije mu strano da ode na neki od splavova na kojima se pušta folk muzika, koja mu se sviđa, s tim što nema omiljenog pevača. Provod je većinom rezervisan za vikende. Jedan od prvih, iskoristio je da ode na novobeogradski buvljak, izgovara na čistom srpskom taj pojam specifičan za Srbiju. „Takvo što se stvarno ne da sresti u gradovima u kojima sam bio. Rekli su mi, ’šta ćeš tamo, jesi li pri sebi’, ali meni je bilo jako interesantno.

To je jedno od najživljih mesta na kojima sam bio“, kaže Rat. Povinovao se kompanijskom zahtevu da svaki menadžer iz vrha uprave živi u državi u kojoj Vienna Insurance Group (VIG), čiji je deo Wiener Stadtische, ima svoje predstavništvo. Tako se najbolje upoznaje mentalitet, pa time i potrebe i specifičnosti kad su u pitanju usluge osiguranja kod različitih naroda. Stoga je potpuno prirodno bilo i da Rat nauči srpski jezik. „Sad ga već znam toliko da mogu da ’preživim’. Da se sporazumem sa taksistom i naručim jelo u restoranu. Srpski jezik je težak, ali za nekoliko meseci već mislim da ću ga govoriti dobro“, kaže Rat siguran u sebe. Dodaje kako svaki stranac treba da se trudi da nauči jezik zemlje u kojoj je. Onaj koji tako ne radi, ponaša se arogantno.

Pušim i ne grize me savest

Radni dani su mu maksimalno ispunjeni poslom. U kancelariji je od osam pa neretko do jedanaest uveče. Upoznao je dosta devojaka odavde, ali je još sam. „Pravda“ se da je to zato što nema vremena. “U ovom momentu najvažniji mi je kompanijski interes. Ne moja karijera koliko to da firma razvije što više svoj brend ovde. Moj privatni život trenutno je tome posvećen“, priča potpuno siguran da je ispravno to što je zasad zanemario emotivni zbog poslovnog života. Neretko putuje po Srbiji, obilazeći poslovnice u gradovima koje izgovara čisto srpski - Novi Sad, Čačak ili Jagodina. Kaže da mu takav tempo, sa mnogo putovanja, što po Srbiji, što do Beča, ne pada teško, jer iako tek što je „prevalio“ tridesetu, ima gotovo 15 godina radnog staža.

Ne pravi razliku između posla u Srbiji i Austriji, gde je radio u banci sve vreme dok je studirao fakultet za bankarstvo i finansije. Posao u osiguranju, nije mu tada bio na umu. „Postoji dosta razlika između prodavanja polisa osiguranja i bankarskog posla. Kad klijent uzme zajam, on odmah vidi svoju korist, odnosno dobije novac koji mu je neophodan. Osiguranje prodaje obećanje da će jednog dana kad se šteta desi, osiguranik biti namiren. Tek tad on vidi svoj benefit zašto plaća tu uslugu. Zato je jako važno da osiguravajuće kuće isplaćuju štete što je moguće pre. Time se stiče poverenje u tu kuću, ali i u ceo sistem, jer se loš glas brzo širi“, smatra Rat.

Na čelu je menadžerskog tima kompanije koja je na srpskom tržištu „najjača“ kad su životna osiguranja u pitanju. Svako ko je uplatio takvu polisu osiguranja, zna da je morao da prođe kroz rigorozne zdravstvene kontrole. Svaki rizičan klijent, koji je sklon srčanom udaru, jer recimo puši, plaća višu naknadu za osiguranje, dok s druge strane, oni koji vode zdrav život imaju manje šansi da im se dogodi štetni slučaj. Kristof Rat puši. Gromoglasno se nasmeje na pitanje da li ima moralnu dilemu što prodaje životno osiguranje, a puši. „Moj lekar je takođe pušač. Dok on ne ostavi cigarete, ne moram ni ja“, odgovara dosetkom.

S druge strane, pokušava da anulira tu manu tako što vozi bicikl na Adi ciganliji kad god može, a i igra golf. Ne nervira se, jer je pritisak sastavni deo posla, kaže, ali ga ne izluđuje ni saobraćajna gužva u gradu. Ako je tačno da smeh usporava staranje i produžava život, onda Rat ne mora da se sekira, jer je dobro raspoloženje, čini se, jedno od njegovih češćih emotivnih stanja. Uskoro će na venčanje kolege. Takva veselja mu jako prijaju. Ne libi se da na srpskoj svadbi zaigra kolo.

poziv na pretplatu na

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.