Izvor: eKapija | Sreda, 25.10.2017.| 15:00
Izdvojite članak Odštampajte vest

Katarina Kresal, direktorka Evropskog centra za rešavanje sporova - Za preduzeće je važnije da zaštiti svoj interes, nego da sledi svoje pravo

Katarina Kresal
Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova upravo je raspisala javni oglas za izbor miritelja i arbitara, koji bi u periodu od četiri godine trebalo da rešavaju ovu vrstu sporova u Srbiji. Istovremeno, u toku su i radionice pomoću kojih se poslodavcima i zaposlenima približavaju prednosti mirnog rešavanja sporova.

Arbitraža i medijacija dobar su način rešavanja i privrednih sporova, pa ne čudi da se u svetu 80% privrednih sporova završi upravo tim putem.

Kao najveću prednost alternativnog rešavanja sporova (ARS) u odnosu na "tradicionalni" način, odnosno sudski proces, direktorka Evropskog centra za rešavanje sporova Katarina Kresal navodi to što "u sudskom postupku slediš svoje pravo, a u alternativnom svoj interes".

- Nije nužno da se ova dva uvek preklapaju. Više puta se dogodilo da pobednik nije mogao ništa da uradi sa pravom dokazanim "na papiru" kada je, na primer, suprotna strana otišla u stečaj. Alternativni postupci svojom fleksibilnom prirodom i pravom strana da same izaberu stručnjaka i glavne okvire za rešavanje spora, omogućavaju usvajanje rešenja spora, koje je blisko svim stranama. To ih čini sposobnim za dalje održavanje poslovnog odnosa. Pošto strane određuju uslove za izvršenje, to doprinosi znatno bržem i jeftinijem rešenju postupka, a važno je i da su svi podaci poverljivi. O postupku alternativnog rešavanja spora nećete čitati u novinama, a javnost neće biti prisutna na raspravama - objašnjava Kresal, bivša ministarska unutrašnjih poslova Slovenije, u razgovoru za portal eKapija.

eKapija: Koliko su poslovni ljudi svesni tih prednosti, a koliko im je bitno da "pobede" suprotnu stranu?

- Pošto nas u zemljama kontinentalnog pravnog sistema od malih nogu uče da sporove rešavaju sudovi, misao da za rešavanje sporova postoji niz drugih procedura koje nisu u vezi sa sudovima, vrlo polako prodire među sve, pa i biznismene.

Jedina strategija većine preduzeća u regiji je da predaju predmet advokatu i puste da spor reši sud. To je jako često praćeno moćnim samopouzdanjem strane da je u pravu i željom da to dokaže sudu po svaku cenu, uključujući i cenu svog posla.

eKapija: Kako teče proces alternativnog rešavanja sporova?

- Za pokretanje alternativnog postupka, prvi uslov je saglasnost strana. U sporazumu o saglasnosti moraju biti određeni svi osnovni parametri, na osnovu kojih će se spor rešavati. Na primer, pravila koja će se upotrebljavati, ko će biti stručnjaci koji će rešavati spor, definisanje roka završetka postupka, na kom jeziku će postupak biti vođen i slično.

Sa prezentacije ECDR u Slovenačkom poslovnom klubu
U određenim specijalizovanim postupcima, čak, kao što je potrošačka medijacija ili ubrzana arbitraža, fizičko prisustvo strana nije neophodno, pa se postupak može izvesti onlajn ili putem dokumenata.

eKapija: Kakvi sve alternativni metodi rešavanja sporova postoje?

- Medijacija i arbitraža su verovatno najpoznatiji javnosti. Prilikom medijacije, jedna ili više za to obučenih neutralnih osoba – medijatora - aktivno pomažu stranama prilikom zaključivanja spora kroz pregovore, pri čemu klijent u potpunosti kontroliše odluku o poravnanju i uslove rešenja.

U arbitraži, koja je od svih alternativnih postupaka najsličnija suđenju, učesnici odluku prepuštaju neutralnim stručnjacima - arbitrima - i unapred se obavezuju da će njihovu odluku poštovati.

Između ova dva postupka koja predstavljaju dva ekstrema na skali fleksibilnosti alternativnih postupaka, postoji niz različitih. Među njima je važno pomenuti hibridne postupke med-arb i arb-med, koji kombinuju elemente medijacije i arbitraže i ranu neutralnu ocenu spora, za koju bismo mogli da kažemo da je neka vrsta simulacije suđenja.

Neutralna ocena je najbolja moguća simulacija suđenja, koja daje klijentu objektivnu procenu kako će se sudski postupak završiti. Nju daju bivše ustavne i vrhovne sudije koje mogućnost uspeha uvek procenjuju u konkretnom procentu. Na osnovu neutralne procene, klijent može doneti odluku da li da spor rešava na sudu ili pregovorima.

eKapija: Ima li razlike u primeni ARS kod kompanija u privatnom vlasništvu i kod onih čiji je vlasnik i dalje država?

- Pravila su ista za sve, u ECDR su naručioci postupaka i jedni i drugi. Neutralna ocena kod preduzeća koja nisu u privatnom vlasništvu uživa popularnost, jer rukovodstvu preduzeća obezbeđuju zaštitu pri odluci o zaključivanju poravnanja.

eKapija: Na koji način se obezbeđuje izvršavanje donetih odluka?

- Kako je za početak alternativnog postupka neophodno da se obe strane slože sa takvim načinom rešavanja spora, polovina posla već je završena. Strane same donose odluku da su voljne da "popuste" i potraže uzajamno prihvatljivo rešenje, odnosno da će poštovati oduku treće strane. Zato, uglavnom, nema problema sa izvršavanjem.

U suprotnom, arbitražna odluka je već po zakonu izvršna isprava, dok se i sporazum o medijaciji takođe može evidentirati u takvom obliku da ga je moguće direktno izvršiti.

eKapija: Koliko je značajno još u formiranju ugovornog odnosa predvideti ARS kao metod za rešenje sporova i na koji način je to moguće uraditi?

- Ukoliko kompanija želi da izbegne rešavanje potencijalnog spora na sudu, trebalo bi da već u ugovoru jasno zabeleži da će sve potencijalne sporove rešavati izabranim alternativnim postupkom. U slučaju da je navedena klauzula pravilno napisana može se izvršiti, što znači da će sud morati da odbaci potencijalnu tužbu suprotne strane zbog nepostojanja nadležnosti. Primere ugovornih klauzula za različite vrste ugovora nalaze se na našoj internet stranici.

NEOPHODNO PODIĆI ZNAČAJ MEDIJACIJE U SRBIJI

eKapija: Koliko je rešavanje poslovnih sporova alternativnim - vansudskim putem popularno u Sloveniji?

- U Sloveniji, sistem sudu pridružene medijacije jako dobro funkcioniše i veliki broj sporova se reši ovim postupkom, u okviru suda. Na tom području, Slovenija je jedna od tri najuspešnije evropske zemlje. Kod rešavanja sporova alternativnim postupcima, pre nego što dođe do sudskog spora, imamo još puno prostora za poboljšanje situacije.

Javno dostupni statistički podaci Okružnog suda u Ljubljani pokazuju da je do danas na tom sudu medijacijom okončano 6.842 sudska spora, a samo tokom 2016. godine 252 sudska spora. Inače se svake godine na nacionalnom nivou medijacijom završi više hiljada sudskih sporova.

Ako pogledamo broj stanovnika u Sloveniji, te cifre su izuzetno visoke, što značajno doprinosi smanjenju broja zaostalih predmeta.

Takođe, privatni ponuđači alternativnih postupaka ne vode javnu statistiku i zato je teško oceniti koliko sporova se na takav način reši vansudskim postupcima, ali taj broj svakako nije zanemarljiv.

eKapija: A kakva je situacija sa alternativnim rešavanjem sporova u Srbiji?

- ARS je u Srbiji prisutan već dugi niz godina, ali sa različitim intenzitetom. Arbitraža u Srbiji ima mnogo dužu tradiciju od medijacije, međutim broj sporova koji se rešavaju arbitražom i dalje je skroman.

Period u kome je proces medijacije prvi put pokrenut u Srbiji je bio je praćen velikim entuzijazmom sudija zbog čega je u nekim sudovima uspešno realizovan program medijacije. Nakon toga je usledio period zastoja i neuspešan pokušaj uspostavljanja nacionalnog centra za medijaciju, koji se je kasnije završio ukidanjem centra.

Trenutno se paralelno sprovodi nekoliko projekata, sa znatnom finansijskom podrškom međunarodnih organizacija, koje su usmerene na široku i intenzivnu upotrebu alternativnih postupaka, pre svega medijacije, unutar i izvan sudova.

eKapija: Da li je problem nedovoljnog prihvatanja ARS u Srbiji stvar neodgovarajuće legislative ili je reč o nepoverenju u ovaj metod? Ili, pak, nečem trećem?

- Pravni okvir Srbije za alternativne postupke je relativno dobar i ne predstavlja prepreke za širu upotrebu ovih postupaka. Međutim, informisanost opšte i stručne javnosti još uvek nije na zadovoljavajućem nivou. Treba uspostaviti i obavezu sudovima da usvoje i implementiraju program medijacije. Ovakav postupak bi trebalo da bude ponuđen u civilnim i ekonomskim sporovima, kao i u upravnim sporovima.

Ako biste sledili slovenački primer, medijacija bi morala da bude organizovana kao obavezna delatnost prvostepenog i drugostepenog suda. Za razvoj izvansudske medijacije, od ključnog značaja je podrška advokata, pravnih službi u većim ekonomskim društvima i to na način na koji se sistematski uvode medijacijske i arbitražne klauzule za rešavanje sporova.

eKapija: Kakva su iskustva ECDR-a u našoj zemlji?

- U Srbiji kao vođa konzorcijuma trenutno sprovodimo dvogodišnji projekat EBRD pod nazivom "Commercial mediation in Serbia", čiji je cilj podsticanje upotrebe medijacije u ekonomiji. Kao deo naših angažmana na projektima, imamo dobro iskustvo u saradnji sa nadležnim institucijama. Zasad u Srbiji aktivno još ne nudimo postupke rešavanja sporova.

IZBOR STRUČNJAKA

eKapija: Na koji način ECDR bira stručnjake sa kojima sarađuje i kako obezbeđujete nepristrasnost arbitara i medijatora?

- ECDR u Sloveniji posluje od početka 2012. i nudi usluge u različitim oblastima sa naglaskom na ekonomske, finansijske, poslovne, potrošačke, građanske, porodične i radne sporove, u domaćim i u međunarodnim sporovima.

Biramo samo najbolje stručnjake, obično na osnovu prethodnog iskustva ili po preporuci stručnjaka sa kojima već sarađujemo, a koji znaju koji standardi se kod nas zahtevaju. Kvalitet našeg centra takođe zavisi od kvaliteta naših stručnjaka, zato prostor za prosečnost ne postoji.

ECDR je obezbeđen strogim standardima koje stručnjak mora postići da bi se akreditovao i upisao u ekspertski registar ECDR. U okviru centra radi Savet za etička pitanja koji je odgovoran za rešavanje žalbi na rad stručnjaka i koji bi, u slučaju nepravilnosti, tog stručnjaka odmah uklonio iz stručnog registra ECDR-a.

Na sreću, do sada nismo imali nikakvih pritužbi na rad stručnjaka, što govori da naši unutrašnji mehanizmi za sigurnost kvaliteta njihovog rada dobro funkcionišu.

Miloš Vlahović
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.