Izvor: eKapija | Utorak, 10.10.2017.| 14:13

Bojana Brkić, vlasnica umetničkog ateljea Boya - Porcelan koji vraća sećanje na lepotu nedeljnog ručka

Bojana Brkić
Stariji čovek, nagnut nad radnim stolom, koncentrisan na izradu nekog predmeta, slika je koja je dugo opisivala zanat i zanatlije.

Stari zanati odeveni u novo ruho poslednjih godina doživeli su preporod, sam izraz dobio je novo značenje, a "hand made" proizvodi postali sve traženiji.

Takav jedan zanat odabrala je i Bojana Brkić, profesorka kineskog jezika, koja je spojila ljubav prema keramici i umetnosti i uplivala u preduzetničke vode. Umetnost pravljenja i ukrašavanja porcelana 2012. godine brendirala je pod imenom Re:Art:Concept. Odnedavno brend nosi novo ime – Boya Porcelain. Njeni komadi, podsećaju nas na lepotu zajedničkog nedeljnog ručka, na značaj "druženja oko stola" i daju posebnu notu svakom okupljanju. Dražasne šoljice i tanjiri, tek izašli "ispod" Bojanine vešte četkice, odišu otmenošću, ali i razbijaju predrasude o "nedodirljivom" porcelanu.

Bojanino putovanje kroz svet keramike traje od najranijeg detinjstva, ali je na drugačiji način počela da je posmatra 2000. godine, istražujući ono što ju je privuklo studiranju kineskog jezika i kulture. U Kinu se preselila 2005, a kada se nakon godinu dana vratila u Srbiju, zaposlila se u jednom trgovinskom lancu. Monotoni posao ju je nakon pet godina doveo do odluke da počne da se bavi keramikom.

Teško joj je da precizira trenutak kada je odlučila da joj to postane posao.

- Keramika je bila moja potreba oduvek, vremenom sam bila sve bolja i ljudima se to sve više sviđalo. Negde tokom 2012. sam sve što radim stavila pod brend koji se tada zvao Re:Art:Concept. Iako je to tada bio dopunski posao i rad iz zadovoljstva, možda je to bio moj početak. Te godine sam se osetila lično i tehnički spremnom za najzahtevniji materijal - porcelan. Osećala sam da su porcelanu dodeljeni neki atributi koji ga "odvajaju od ljudi", na njihovu štetu. Odlučila sam da odbacim strah od razbijanja predekorisanih komada iz vitrine. Primetila da se gubi osećaj za lepotu porcelana i osećaj za važnost i lepotu okupljanja oko stola - objašnjava za eKapiju Bojana Brkić svoje preduzetničke početke.

Poslu je, kaže, pristupala postepeno, bez opterećenja da se "nešto mora". Radila je najbolje što je mogla, na materijalu koji joj je u tom trenutku bila najbolja opcija

- Želela sam da pravim što lepše komade od porcelana i moji radovi su bili traženi. Spoj ta dva se, eto, u mom slučaju zove preduzetništvo - priča Bojana.

U radu joj se pridružio i suprug Rade, a njih dvoje čine Boya tim. U međuvremenu im se "pridružila" i ćerka.

- Ideja je da se ja bavim proizvodnjom, a on svim ostalim. Naravno, ispomažemo se - priča kroz smeh naša sagovornica.

Balansiranje između posla i porodice joj je izazov, bez obzira na to koliku podršku ima "iz kuće", a među izazove izvaja i to što se preduzetnice, na primer, teže odlučuju za porodiljsko odsustvo.

- U poslovanju preduzetnica postoje i one prepreke o kojima se i inače govori - sporost birokratije u nekim aspektima, nedorečeno regulisana onlajn prodaja, razni nameti, nedovoljno podsticaja... Tu nam pomaže strpljenje, kao i ostalima - objašnjava Bojana.

Govoreći o svom formalnom obrazovanju, kaže da ne misli da ono treba da odredi karijeru, niti da mora imati direktne veze sa preduzetništvom.

- Obrazujemo se zbog sebe i bez obzira na to šta je tema obrazovanja, uvek zapravo učimo o sebi. Biti preduzetnik je stvar potrebe da se nešto takvo uradi - smatra naša sagovornica.

Predmeti žive kada ih ljudi vole

Uspeh i petogodišnji rad na brendu kandidovali su Bojanu za ovogodišnju nagradu Cvet uspeha za ženu zmaja, koju dodeljuje Udruženje poslovnih žena Srbije. U finalu za ovogodišnju nagradu našlo se 24 preduzetnice.

U svaki predmet, Bojana ugrađuje deo sebe. Bitan joj je svaki detalj, kaže, bitno joj je da svaki komad bude lep, a kupac zadovoljan. Stalno ističe da se igra porcelanom i bojama, otkrivajući sebe i lepotu posla kojim se bavi, dok njeni predmeti pravu vrednost dobijaju tek kada pronađu svog vlasnika. Fokusirana je na upotrebne predmete, pa tako izrađuje tanjire, činije, šolje, ali i druge stvari - po narudžbini.

- Jako nam je stalo da komadi završe kod ljudi koji ih vole i koji će ih koristiti. Svaki komad prođe kroz moje ruke nekih 15 puta do finalnog proizvoda. Proces se sastoji iz tri pečenja, između kojih je nekoliko različitih radnji i procesa - pojašnjava vlasnica ateljea Boya.

Proizvodnja jednog predmeta traje između 7 i 10 dana, u zavisnosti od veličine i dizajna. Kada veličina narudžbe to zahteva, Bojana angažuje i asistentkinju, a van toga sve radi sama.

Malo konkurencije

Bojanin otvoreni atelje, sa prodajnim prostorom, smešten je u Zetskoj 4a. Sve čarobno oslikane čaše, tanjiri i drugi predmeti, nastaju upravo ovde. Naša sagovornica kaže da je, nažalost, Boya jedini prostor ovog tipa u Beogradu.

- Malo je ljudi koji se bave ovim poslom, u šta god ga svrstavali. Bilo da govorimo o ručnom radu, predmetima za kuću, keramici, modernom dizajnu... Još je manje onih koji to rade punim kapacitetom. Imamo mnogo talentovanih i veštih ljudi, ali to nije dovoljno. Nedostaje neko ko bi ih okupio, čuo njihove potrebe, rasteretio ih na početku i edukovao oko plasmana. Sa druge strane, čest je i problem nedostatak lične inicijative - priča naša sagovornica.

Kaže da o odustajanju nikad nije razmišljala, te da joj je cilj da istraje u ovakvom pristupu poslu i stvaralaštvu.

Za kraj, otkrila nam je malu tajnu o porcelanu:

- Porcelanu treba prići bez straha da ćete ga razbiti, ali sa posebnom pažnjom. Njegovo prisustvo obogatiće tako i vaša okupljanja, a neće ih opteretiti. To je ideja koju želimo da nastavimo da širimo.

K.S.


Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.