Izvor: eKapija | Utorak, 03.10.2017.| 07:36
Izdvojite članak Odštampajte vest

Milena Kordić, docent Arhitektonskog fakulteta u Beogradu - Uređenje enterijera nije samo dekoracija

Milena Kordić
Projekat uređenja enterijera može ponuditi sasvim nove načine upotrebe i razumevanja prostora, a ne samo njegovu estetizaciju ili dekoraciju. Možda smo pored tih praktičnih rešenja, za što funkcionalniji stan ili za ambijent koji je u interesu nekog lanca kafeterija, zaboravili da je arhitektura disciplina kroz koju se dalje promišlja i unapređuje naša realnost. Gubi se iz vida da se arhitekta obrazuje u mnogo slojeva da bi bio ekspert za pitanja prostora, razvoja gradova ili modela stanovanja, rada, zabave itd, kaže u intervjuu za eKapiju dr Milena Kordić, docent Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.

- Sva pitanja, komunikacije ideja, kreiranja ambijenata specifičnih senzibiliteta, organizovanja prostora u kojem su ohrabrene lične slobode, veoma su teški zadaci. Ekspertska znanja se tu pokazuju kao jako važna.

Upravo razumevajući važnost ove arhitektonske niše, na fakultetu su formirane Master studije Unutrašnja arhitektura. Dr Milena Kordić, koja vodi te master studije, u intervjuu za eKapiju govori o širem kontekstu uređenja enterijera i trendovima u uređenju stambenih i poslovnih prostora.

eKapija: Uređenje unutrašnjeg prostora ili enterijer na Arhitektonskom fakultetu izučava se na Master studijama Unutrašnja arhitektura. Možete li nam pojasniti bliže termin unutrašnja arhitektura?

- Arhitektonsko projektovanje objekata i njihovih unutrašnjih prostora treba posmatrati, pre svega, kao konstruisanje prostornog okvira za određeni životni scenario. Projektovanje je poput invencije patenata koji odgovaraju na neki problem, ali sistemski. Aspekti koje arhitektonsko rešenje pokriva su mnogobrojni, od funkcionalnih i konstruktivnih do psiholoških i estetskih. Termin unutrašnja arhitektura pokazuje tu kompleksnost uslova na koje projekat enterijera odgovara. On ukazuje i na to da prostor razumemo kao neraskidivu celinu unutrašnjosti i spoljašnjosti objekta i da njegovo oblikovanje projektujemo u odnosu na širi društveni kontekst, a ne samo u odnosu na pitanja dizajna ili dekoracije. Zato projektovati enterijer znači nekada ponuditi sasvim nove načine upotrebe i razumevanja prostora, a ne samo njegovu estetizaciju ili dekoraciju.

eKapija: Kakav je program na Master akademskim studijama Unutrašnja arhitektura?

- Program novog Master kursa Unutrašnja arhitektura na našem fakultetu prilagođen je upravo ovoj promenljivosti razmere arhitektonskog proizvoda. Studenti se upoznaju sa osnovnom logikom promišljanja prostora, ali i konkretnim veštinama upotrebe materijala, kao i sa mogućnostima za interdisciplinarno delovanje. Unutrašnja arhitektura se otvara sve više ka umetnosti i tehnologijama, kao i prema fotografiji, filmu ili pozorištu, dizajnu nameštaja ili predmeta u arhitektonskom kontekstu. Zato studente, pre svega, učimo da razumeju savremene uslove života i da oni budu ti koji predlažu razmere u kojima će stvarati. Da budu aktivni i da imaju sopstvenu inicijativu u pronalaženju svog autorskog izraza. To je jedina garancija da će na realnom tržištu naći svoje mesto i da će uposliti svoje najbolje adute, svoje sposobnosti. Grupe su male na ovom usmerenju, pa se zato individualniji pristup u nastavi može direktnije sprovesti. Uživanje je imati grupu studenata sa kojom svaki put iznova otkrivate šta sve arhitekta može da radi i šta sve može da ga zanima. Studenti su slobodniji da izraze svoje sklonosti kad je grupa manja, tako da možemo nastavu da usmeravamo i uvek malo menjamo prema njima. Pokušavamo i da izađemo iz učionica praveći izložbe ili učestvujući u nekim kulturnim događajima.

eKapija: Kažete da arhitekte imaju uticaj na širi društveni kontekst i da arhitekta treba da zastupa opšte, javne interese. Da li to učite i vaše studente?

Projekat stana koji potpisuje Milena Kordić
- Možda smo pored tih praktičnih rešenja za što funkcionalniji stan ili kuhinjski blok, ili za ambijent koji je u interesu nekog lanca kafeterija, zaboravili da je arhitektura disciplina kroz koju se dalje promišlja i unapređuje naša realnost. Gubi se iz vida da se arhitekta obrazuje u mnogo slojeva da bi bio ekspert za pitanja prostora, razvoja gradova ili modela stanovanja, rada, zabave itd. Zaboravljamo da arhitekta sa takvom vrstom obrazovanja ima kapacitet, a onda i obavezu, da predloži, da zagovara bolje uslove savremenog života, da se brine o opštem interesu, pa nekad naočigled i protiv uskog partikularnog interesa svojih direktnih poslodavaca. Ako zaboravimo da je arhitekta kvalifikovan i sposoban da predloži prostore koji će ohrabriti povoljnije društvene odnose, koji će ohrabriti solidarnost ili otkriti neke nevidljive društvene procese, onda znači da gubimo mogućnost da svima bude bolje i da na kraju ono u šta ulažemo (obrazovanje eksperata iz određene oblasti) - ne koristimo. Sumnjam da bismo platili programeru da nam isprogramira android aplikaciju koja svima olakšava korišćenje recimo nekog servisa, a da je onda ne koristimo. Ne slušajući mišljenje arhitekata povodom pitanja gradskog prostora bacamo znanje, novac i sve druge resurse. Studente učimo na fakultetu da nisu samo servis, već autonomni mislioci o društvenim i prirodnim vrednostima koje kroz arhitekturu plasiraju i koje svojim klijentima otkrivaju, tako da kroz svaki sledeći zadatak bar malo unaprede prostorne uslove.

eKapija: U poslednje vreme sve više pažnje se posvećuje enterijeru, kako u poslovnim i komercijalnim objektima, tako i u stambenom prostoru. Koja je uloga profesionalaca u kreiranju prostora?

- Korisnicima poslovnog prostora postalo je očigledno da uređenje enterijera igra veoma važnu ulogu u stvaranju atmosfere pogodne za rad, kao i da ambijent komercijalnog objekta prenosi načela kompanije i na taj način okuplja ljude koji dele iste ideje. Stanovnicima je, sa druge strane, postalo jasno da je jako važno u kakav se dom vraćamo da regenerišemo snagu i zadovoljimo sopstvene senzibilitete, da bismo bili autentični i ostvareni. Sva ova pitanja, komunikacije ideja, kreiranja ambijenata specifičnih senzibiliteta, organizovanja prostora u kojem su ohrabrene lične slobode, veoma su teški zadaci i laici ih ne mogu kvalitetno savladati. Ekspertska znanja se tu pokazuju kao jako važna i zato je sve veći broj klijenata spreman da arhitektama poveruje da znaju šta im je potrebno i šta žele. Bez poverenja između arhitekata i korisnika prostora nema dobrog enterijera.

eKapija: Može li se govoriti o trendovima u uređenju prostora? Koliko se ti trendovi menjaju?

Projekat poliklinike koji potpisuje Milena Kordić
- Uvek postoje neka enterijerska rešenja ili obrasci koji preovladaju u određenom vremenskom trenutku i postanu opšte prihvaćeni. Nekada ti obrasci obuhvataju elemente stila, a nekada načine organizacije ili konstruktivna rešenja. Budući da se veoma brzo menjaju, posebno u enterijeru, dok ih identifikujemo oni već postaju zastareli. Tako da možda možemo reći, sa željom da što manje pogrešimo, da je jedino sigurno da se prostori što više oslobađaju: pregrada, teških materijala, velike količine opreme i predmeta, baš zato da bi mogli brže da se menjaju i prime nova značenja i nove scenarije. Olakšavanje i oslobađanje prostora se sprovodi kroz prvo postavljanje minimalnog broja pregradnih zidova, tako što se prostorni segmenti odvajaju delovima nameštaja ili formiranjem ambijenata. S druge strane materijali koji se koriste su prirodni, sve lakših tekstura, bez dodatnih bojenja, već u svom izvornom obliku. Sve su tanji konstruktivni elementni od prozorskih profila do stubova i greda ili ramova nameštaja. Mnogo se napora ulaže da ukupan efekat enterijera bude "lakoća".

eKapija: Svetske IT kompanije su donele novine i na domaće tržište. "Neformalni" radni prostor utiče na promenu percepcije posla kod zaposlenih. Kako to komenarišete iz ugla arhitekte?

- Sigurno je da prostori neformalnijeg uređenja podstiču kreativno ponašanje. Slabljenje kontrole nad prostorom od strane projektanta ohrabruje korisnika da on učestvuje, da se pita i da doprinese. Sigurno je bolje da se zaposleni oseća prijatno i slobodno u radnom prostoru, ali sa druge strane to je i trik kojim se zaposleni zadržava duže na svom radnom mestu. U IT industriji posao sve manje zavisi od formalnog radnog prostora ili kancelarije. Poslovi se mogu raditi od kuće ili sa bilo koje destinacije. Brisanje suprotnosti između rada i stanovanja je važna tema uređenja enterijera danas. Potraga za balansom u karakteru određenog prostora, između rada i stanovanja je veoma izazovna i inspirativna. Ideja da svaki prostor nije do kraja tipološki određen, da u svakom stanovanju može biti pomalo rada i u svakom radnom prostoru pomalo stanovanja, može unaprediti način upotrebe prostora i naš odnos prema tim aktivnostima. Time se kroz rešenje enterijera promišljaju složeniji društveni odnosi (mehanizmi).

eKapija: Kako se kreira dom za potrebe savremene porodice?

- Kreira se tako što upoznate porodicu, tako što je svaki dom jedinstven. Savremena porodica treba da ostvari svoje specifičnosti u svom stambenom prostoru. Treba upoznati način na koji svaka porodica želi da živi i to podržati prostornim rešenjem. Sigurno da postoje neke opšte situacije, poput recimo one da kuhinja više nije zatvorena i pregrađena u većini savremenih stanova. To se dešava, najpre, zbog promene korišćenja ovog prostora. Kuvanje danas nije više toliko element servisa, već postaje povod okupljanja svih članova porodice i okupljanja prijatelja. Spremanje obroka sve više postaje tema razonode i druženja, nije usmereno na puko zadovoljavanje fizioloških potreba. Čovek se kroz ritual pripreme obroka i opušta i ostvaruje potrebe za kreativnošću. Kuhinja je zapravo novi dnevni boravak, ako imamo sreće. Bolje kreirati novi obrok sa prijateljima i porodicom, nego pasivno gledati TV program. Arhitektura tu može da pomogne za početak, tako što će da napravi dovoljno veliku i dovoljno otvorenu kuhinju.

eKapija: Upravo ste pobedili na urbanističkom konkursu. O čemu je reč? Na kojim projektima ste još angažovani?

Hipodrom
- Završen je otvoreni, anketni konkurs za urbanističko-arhitektonsko rešenje šireg područja Hipodroma. Konkurs je tretirao i blokove susedne Hipodromu, bivše industrijske celine Jugopetrola i Fabrike šećera. Konkursni obuhvat višestruko je značajan i autentičan gradski resurs, jer objedinjava prirodno, istorijsko i kulturno nasleđe grada kroz nekoliko aspekata. Nalazi se između dve, možda najznačajnije prirodne celine grada - park-šume Košutnjak i poluostrva Ade Ciganlije, tako da njegov tretman može ukazati na mogućnosti budućeg razvoja osetljivog balansa između prirode i grada, građenog i negrađenog tkiva, ključne teme savremenih urbanih okruženja. Mi smo konkursnim rešenjem koje je prvonagrađeno pokušali da isprojektujemo što više novih veza između prirode i građenog prostora, kao i da ostvarimo što više javnog prostora u kojem se ostvaruju veze između ljudi.

Zanimljivo je da je obuhvat rada arhitekte veoma širok, pa se trenutno pored urbanističko-arhitektonske teme konkursa bavim projektom enterijera jedne poliklinike u Baru, realizovanjem elemenata muzejske postavke, a završila sam nedavno rekonstrukciju i enterijer jednog novobeogradskog stana. Ova raznovrsnost proizvoda jednog arhitekte samo ide u prilog onome što sam na početku pomenula, da je arhitektonski pristup rešavanju problema sistemski, bilo da se odnosi na pronalaženje strategije za razvoj grada ili detalja veze dva materijala u komadu nameštaja.

Marija Kambić

Kompletan sadžaj Enterijer - Brzo i jednostavno do kvalitetnog i udobnog prostora možete pročitati OVDE.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.