(Biznis)Peter Groznik, direktor investicionih fondova "KD Grupe" - u Sloveniji ima mesta za srpske kompanije

Peter Groznik

Industrija investicionih fondova u Srbiji je posle prošlogodišnje euforije ove godine doživela pad. Ako je za utehu, stanje nije bolje ni u bivšim jugoslovenskim republikama, u kojima fondovi imaju daleko veći staž. Hrvatsko tržište je najbolje u regionu, a slovenačko nije, jer ima samo nekoliko interesantnih akcija, ali ima potencijal kao i srpsko, rekao je u intervjuu za "Biznis" Peter Groznik, direktor investicionih fondova slovenačke "KD Grupe".

Kakvo je vaše viđenje investicionih fondova u Srbiji, s obzirom na to da je nedavno dosta hrvatskih i slovenačkih fondova prebacilo sredstva u Srbiju?

- U Srbiji je ova industrija dosta mlađa nego u Hrvatskoj i Sloveniji. Imamo iskustva kako je to na zapadu i u svim demokratskim zemljama, gde investicioni fondovi postoje i postojaće, tako da će sa razvojem Srbije u pravcu EU ova industrija zaživeti i biće sve značajnija. Sada nije baš najpovoljnije vreme u Srbiji za rad investicionih fondova, ali sve će se to pregurati.

Da li je perspektiva srpskog tržišta investicionih fondova vezana za kvalitet ponude hartija od vrednosti?

- Da, ali nije to jedina uloga investicionih fondova. Naša uloga je da srpskim investitorima omogućimo da uđu i na druga tržišta, kao i da im pomognemo da što bolje upravljaju svojim finansijama. Za srpsko tržište je bitno da ima kvalitetne hartije. To je interesantno ne samo Slovencima nego i investitorima iz drugih zemalja. Kvalitetna je samo ona hartija preduzeća čiji se menadžment korektno i transparentno ponaša prema ostalim postojećim, malim i velikim, ali i potencijalnim vlasnicima. Fondovima, po pravilu manjinskim ulagačima, samo takve firme su zanimljive. Međutim, u zemljama u tranziciji, pa i u Srbiji, to nije uvek tako.

Da li u Sloveniji ima prostora za srpske kompanije?

- Ima. Nedavno je došao "ComTrade" i preuzeo "Hermes SoftLab", a "Delta holding" je najavila velike investicije u Ljubljani. Svaki kapital je dobrodošao. Fond "KD Ekskluziv" je prvi investicioni fond koji je počeo da investira regionalno, iako smo imali recesiju koja poništava prednosti regionalne diversifikacije. Dugoročno gledano, srpskim investitorima možemo omogućiti da imaju kvalitetniji uvid u regionalne kompanije.

U drugom kvartalu Belex je zabeležio rast, a ostala tržišta u regionu pad. Da li to znači da je sada srpsko tržište atraktivnije od onih u okruženju?

- Ne bih tako rekao. Srpsko tržište još nije integrisano, a svako tržište u regionu ima svoju specifičnost. Tako je slovenačko tržište prošle godine imalo rast 76%, jer je Slovenija preuzela evro i imala je velike privatizacije, pa se sada situacija korigovala i stabilizovala. U Srbiji je prošle godine berza imala veliki rast, ali to nije realno.

Da li bi privatizacija nekog velikog preduzeća, recimo "Telekoma", i njegovo pojavljivanje na Berzi moglo da poboljšaju stanje?

- Ni privatizacija "Telekoma" u Sloveniji nije završena. Ne mislim da "Telekom" i u Sloveniji i Srbiji ima ulogu na Berzi važniju od neke druge velike firme. Te kompanije nisu neki "lakmus papir" za tržište kapitala. Ali, uvrštanjem akcija "Telekoma" Srbija na Berzu, sigurno će se povećati atraktivnost tržišta, pošto će neki regionalni ili strani investitor imati opcije za ulaganje u ove kompanije. IPO je po pravilu dobra stvar i odlično je za razvoj tržišta kapitala. U Sloveniji je "Telekom" među prvih pet akcija po likvidnosti, ali njegov uticaj nije ništa veći od tih ostalih kompanija. Za Sloveniju je karakteristično da ima nekoliko velikih kompanija koje kontrolišu nekoliko manjih kompanija ispod sebe. Znači, postoje vlasnički konglomerati kao što su pivara "Laško" i „Merkator", koji u svom vlasništvu imaju više manjih kompanija koje ne moraju biti iz iste industrije.

Da li vama, kao ulagačima, odgovara postojanje tih vlasničkih konglomerata?

- U principu ne. Mi kao investitori volimo kompanije fokusirane na svoj "kor biznis", kako bismo mogli sami da odlučujemo koje ćemo akcije kupiti i lakše gledati kako se sa našim kapitalom upravlja.

Do kog nivoa, procentualno, ulazite u kompanije?

- To zavisi od kompanije i od propisa. U suštini idemo do 10%, ili do granice gde moramo dati ponudu za preuzimanje. Najčešće ne ulazimo u uprave kompanija, to je sudbina svih investicionih fondova.

Koje je tržište u regionu najbolje?

- Mislim da je hrvatsko tržište malo ispred svih zemalja u regionu. Ima bolju regulativu i više vrsta hartija, ne samo akcije. Slovenačko tržište, na primer, nije bolje, jer ima samo nekoliko interesantnih akcija, ali ima potencijal kao i Srbija.

Čelnici tih kompanija kažu da "u svet" moraju, jer nema dovoljno slobodnog kapitala u regionu?

- Ima. Za dobre projekte uvek ima dovoljno kapitala. Nisam čuo za neki dobar projekat za koji se nije našlo novca.

Da li je pravo vreme da se uđe na srpsko tržište?

- Možda bi moglo da se sačeka malo, oko šest meseci. Trenutno ima malo IPO što je normalno, tržišta se kreću i sve su to normalni ciklusi. Za kvalitetne kompanije će uvek biti dovoljno kapitala. Dokaz tome je Turska, gde je pre dva meseca za upis akcija Telekoma interesovanje bilo 1,5 puta veće i to u trenutku kada je ta zemlja imala veliki politički rizik.

Postoji li određena industrija u koju ulažete kao fond?

- Uglavnom ne, jer tržišta u regionu nisu dovojno definisana, ali svakako postoje neki sektori u koje više ulažemo. U svakom slučaju, uvek moramo analizirati svaku kompaniju pojedinačno, u bilo kom sektoru. U Srbiji možda više ulažemo u prehrambenu industriju i finansijski sektor u Hrvatskoj u turizam, građevinarstvo i energetiku, a u Sloveniji u farmaciju. Doći će vreme kada će i ovde postojati sektorski fondovi, ali za to mora da postoji mnogo više kompanija u portfelju, bar pedeset. U Srbiji postoji i problem ograničenja ulaganja. Mnogi investitori bi, recimo, ulagali u Rusiju, ali ne mogu zbog propisa. Tako dolazimo da apsurda da je sigurnije ulagati u Makedoniju nego na veliko rusko tržište, gde je recimo kapitalizacija jednog "Gazproma" veća nego svih berzi bivše Jugoslavije zajedno. Regulatori na mladim tržištima pomalo teže da previše štite investitore. Te regulatorne prepreke bi uskoro trebalo da budu prevaziđene, jer smo već razgovarali sa regulatorom po tom pitanju.

Da li kompanije koje izdaju obveznice ili lokalne samouprave mogu da se nadaju novcu od investicionih fondova?

- Da, pošto skoro svaki akcijski fond ima nešto i u obveznicama, bilo kompanijskim, bilo munucipalnim. Postoje i posebni "bond" fondovi koji ulažu samo u to. Uvek pogledamo sve i onda se odlučimo za cenu i rizik. Ovde možda i nije najbolje vreme za izdavanje obveznica, zbog propisa, ali to je značajan segment tržišta i bez njega ni investicioni fondovi nemaju izbor ulaganja.

Neke velike srpske kompanije su najavile da će izaći na inostrane berze. Koliko je to dobro, s obzirom na to da one nisu na domaćoj berzi?

To je dobro za kompaniju, jer u tom procesu dosta uči kako profesionalno da se ponaša. To je dobro i za državu, jer u Srbiji još nisu dovoljno liberalizovani tokovi kapitala, a na taj način kompanije razbijaju predrasude i restrikcije koje postoje. Sa druge strane, uvek je bolje da kompanije idu prvo na lokalno tržište i da u inostranstvu ne izlaze odmah sa akcijama nego sa kompanijskim obveznicama. Postoji i mogućnost "dabl listinga", vođenja na dve berze, ali ni to nije garancija da će se dobiti svež kapital.

Poziv na pretplatu na Biznis www.biznisnovine.com