Izvor: Dnevnik | Ponedeljak, 24.07.2017.| 15:57
Izdvojite članak Odštampajte vest

Predrag Mihajlović, predsednik Izvršnog odbora OTP banke - Širimo poslovanje i planiramo akvizicije u Srbiji

Predrag Mihajlović
Ukupno deceniju poslovanja beleži ove godine OTP banka u Srbiji. Ovde su došli na malo neuobičajen način tako što su kupili Kulsku, Zepter i Nišku banku i od njih napravili jednu uspešnu finansijsku kuću. Danas razmatraju da pod svoje okrilje uzmu još neku banku.

- Nakon deset godina rada na srpskom tržištu OTP banka je postala pouzdan partner privredi i banka sa veoma visokim kvalitetom usluge. Imamo 52 poslovne jedinice i aktivno radimo i sa građanima i sa privrednim subjektima. Situacija na ovom tržištu se znatno izmenila u odnosu na prve godine rada. Kamatne marže su manje, a konkurencija je jača. To se pre svega oseća u delu poslovanja sa stanovništvom - kaže predsednik Izvršnog odbora OTP Srbija Predrag Mihajlović.

Mihajlović naglašava da je banka lane završila poslovanje sa profitom od 2 mil EUR. Planiraju širenje poslovanja, a to nameravaju da ostvare organskim rastom i akvizicijom, odnosno preuzimanjem neke od banaka koje posluju u Srbiji. U narednom periodu poslovna politika će biti okrenuta dobrim delom agraru. Procenjuju da tu ima itekako uslova za brži razvoj i same grane i njihovog poslovanja. U fokusu će im biti i digitalizacija usluga. Modernizacija je neophodna a to je i način da pojačaju konkurentnost i smanje troškove.

- Godine koje su pred nama doneće novine u radu. Po dolasku na srpsko tržište banka je dosta investirala kako bi tri različite finansijske kuće spojila u jednu. Paralelno se radilo na čišćenju bilansa. Sada nam je cilj da OTP banka u Srbiji posluje iz godine u godinu sve profitabilnije i uspešnije - kaže Mihajlović.

Banke u Srbiji, već godinama, radije posluju sa stanovništvom nego što finansiraju privredu. Mihajlović kaže da je to potpuno razumljivo jer su u tom segmentu kamatne marže više, a time i zarada. Pored toga nenaplativa potraživanja su kod građana višestruko manja nego kod privrede.

- U fokusu OTP banke uvek je klijent i njegove potrebe. U narednom periodu orijentisaćemo se posebno ka poljoprivrednom segmentu i digitalizaciji poslovanja. OTP banka shvativši značaj same digitalizacije u svojim redovima ima dosta mladih stručnjaka koji su angažovani upravo na projektima digitalizacije - kaže Mihajlović.

U proteklom periodu kamate na kredite su znatno pale i kod indeksiranih kredita, kao i kod zaduživanja u domaćoj valuti.

Kamate na kredite indeksirane u evrima imaju silazni trend kao rezultat negativne stope euribora i male kamatne marže. Kod dinarskih kamatnih stopa takođe imamo sličnu situaciju. Klijenti su pre nekoliko godina birali uglavnom kredite koji imaju niže nominalne kamatne stope ne vodeći možda toliko računa o valutnom riziku koji je bio skriven iza ino valutnog predznaka.

Kao banka koja posluje u Srbiji možemo reći da je sigurnije za klijente ako se zaduže u dinarima. Zaduživanje u stranoj valuti odgovara najviše klijentima čiji su prihodi ili poslovanje vezani najvećim delom za stranu valutu. Dinar je ovih dana ojačao u odnosu na euro i velika je potražnja za njim, što je rezultat politike dinarizacije od strane Narodne banke Srbije. Struktura štednje koja i dalje predstavlja najveći deo izvora je u stranoj valuti što dodatno utiče na povećanu tražnju za dinarima.

U fokusu bankara su već poduže mala i srednja preduzeća. Pored komercijalnih kredita banaka sve više im se nude i povoljniji uslovi preko aranžmana koji su sklopljeni sa međunarodnim finansijskim institucijama poput EBRD, EIB i drugih. Kako vi tu vidite poslovanje, posebno što su i na našem tržištu prisutni fondovi i slične institucije iz Mađarske koje baš imaju manja preduzeća i preduzetnike kao poželjne klijente?

(Foto: Andrei_R/shutterstock.com)
Malo je velikih i uspešnih preduzeća kod nas. Zato su banke sve više zainteresovane za sektor malih i srednjih preduzeća. Taj segment će u narednom periodu postati nosilac razvoja. Takve kompanije su i fleksibilnije u poslovanju, lakše se prilagođavaju promenama na tržištu i beleže brži rast. Kada su u pitanju programi koji bankama omogućavaju da daju pozajmice pod uslovima koji su povoljniji od komercijalnih, mi smo tu u prednosti jer nam je matica u Mađarskoj koja je članica Evropske unije. Naši standardi poslovanja usklađeni su sa onima u EU.

Što se konkretno tiče saradnje sa Prosperitati fondacijom, ona je još na početku i očekujem da će se dalje uspešno razvijati. Dodatna prednost ogleda se i u činjenici što je privredna saradnja između Mađarske i Srbije na istorijski najvišem nivou i ide uzlaznom linijom.

Narodna banka Srbije je nedavno najavila novine u oblasti usluga i rada sa stanovništvom, pre svega jasnije informisanje klijenata. Koliko vam to odgovara?

Dobra je inicijativa NBS da cenovna politika bude što transparentnija. Smatram da će to doprineti poboljšanju kvaliteta usluga koje se nude klijentima. Većina klijenata procenjuje ponudu kroz kamate i naknade. Međutim, bankarski proizvodi su specifični.To se ogleda u ponudi usluga od banke do banke. U interesu je i klijenata, ali i same banke da im se ponuda predstavi na odgovarajući način kako bi mogli da izaberu uslugu ili proizvod koji im najviše odgovara.

OTP planira nove akvizicije u regionu. OTP grupacija je fokusirana na region. Prošlu godinu grupa je završila sa čistom dobiti od 700 mil EUR. Prva smo banka u Crnoj Gori gde smo takođe preuzeli banku. U Bugarskoj smo druga banka po većini parametara. Planiraju se dodatne akvizicije u Rumuniji, Slovačkoj. U Hrvatskoj smo nedavno preuzeli Splitsku banku koja je radila u sastavu Societe generale grupe.

U tom smislu, naša strategija u narednom periodu baziraće se delom na organski rast, a delom na rast kupovinom neke od banaka koje posluju na tržištu Srbije.

Nenaplativa potraživanja su već nekoliko godina problem banaka. Posebno se to odnosi na banke koje su ušle na tržište kupovinom starijih finansijskih kuća.

Nemaju samo starije banke taj problem već i one koje su nakon 2000. godine ušle na tržište. Mi smo NPL nasledili i rešili. U jednom trenutku je u Srbiji nivo NPL bio 20. Tako visok nivo je bio rizik ne za pojedinačne banke, već za ceo bankarski sektor u zemlji. Nisu samo banke za to krive. Tačno je da su pojedine loše procenile klijente. Ali to nije bio jedini problem. Negde su klijenti zbog promena na tržištu došli u probleme. NPL se rešava restrukturiranjem – kada je to moguće, prodajom potraživanja ili otpisom.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.