Emilija Veljković
Emilija Veljković je naučnica rodom iz Užica sa stalnim adresama u Švajcarskoj i Singapuru. Po obrazovanju je molekularni biolog, doktorirala ja na fakultetu u Cirihu, a prethodnih deset godina radi u kompaniji
Philip Morris.
U Beograd je došla zbog lansiranja IQOS-a (ajkos), revolucionarne inovacije u načinu konzumiranja duvana, koja predstavlja potencijalno manje štetnu alternativu cigaretama, a u čijem je kreiranju učestvovala.
Pre povratka u Singapur imali smo priliku i čast da razgovaramo sa ovom naučnicom, koja je za čitaoce eKapije odškrinula vrata naučnih istraživanja u industriji, objasnila zašto je neophodno da čovek sledi unutrašnju nit, i kako je za natprosečne rezultate, osim ogromnog rada, potrebno i malo sreće.
eKapija: Učestvovali ste u kreiranju proizvoda IQOS? Koje su njegove glavne karakteristike?
- Glavna karakteristika je da se duvan koji se koristi uz IQOS konzumira na mnogo nižoj temperaturi nego duvan u konvencionalnoj cigareti. Kod standardne cigarete prilikom paljenja na vrhu se može razviti temperatura i do 1.000 stepeni prilikom uvlačenja dima. Na tim visokim temperaturama dolazi do sagorevanja duvana, usled čega se formiraju štetne supstance. Kod IQOS-a nije u pitanju sagorevanje duvana već zagrevanje na oko 300 stepeni, pri čemu se štetne supstance formiraju u daleko manjoj meri. Mi smo radili mnoge studije i testove kojima smo dokazali da je količina štetnih i potencijalno štetnih supstanci redukovana za oko 95%, ali su zadržani isti nivo nikotina kao kod konvencionalne cigarete i pravi ukus duvana, što donosi zadovoljstvo konzumentu. Pri tome se eliminišu neki negativni efekti koji nastaju usled pušenja cigareta, poput dima, pepela, neprijatnih mirisa…
eKapija: Koliko dugo ste radili na tom proizvodu?
- Istraživanje uticaja zagrevanja duvana na količinu štetnih materija koje nastaju traje više od 20 godina. Ranije smo imali slične proizvode, ali nisu uspeli da zažive na tržištu. Naša firma je svesna činjenice da su cigarete štetne za ljudsko zdravlje. S tim u vezi smo obavezni da se ozbiljno posvetimo tom problemu i osmislimo proizvode koji imaju potencijal da budu manje štetni za zdravlje čoveka, a istovremeno predstavljaju alternativu koja će zadovoljiti potrebe korisnika. Naš tim čini oko 400 naučnika, radimo u Nojšatelu u Švajcarskoj i u Singapuru. Sastav je raznovrstan, među nama ima molekularnih biologa, fizičara, hemičara, inženjera….
eKapija: Koji je vaš udeo u ovom projektu?
- Tim naučnika koji vodim, lociran u Singapuru, sve vreme radi testove na konvencionalnim cigaretama i alternativnim proizvodima gde upoređujemo nivoe toksičnosti kao i njihov uticaj na razvoj bolesti čijem nastanku pušenje doprinosi. Radimo veoma kompleksne studije u tom domenu. Moj posao je da doprinosim razvoju kratkoročnih i dugoročnih strategija istraživanja kao i da kreiram uslove za realizaciju projekta. Naravno, od dobijenih rezultata objavljujemo i naučne publikacije i poglavlja udžbenika i encikopedija i otvoreni smo prema naučnoj zajednici, što nam je prioritet broj jedan.
eKapija: Kako je počela vaša saradnja sa kompanijom Philip Morris?
- U Philip Morris sam došla iz Univerziteta u Cirihu gde sam radila doktorat, pa kasnije postdoktorat koji je finansirao Philip Morris. Tada sam upoznala naučnike iz te kompanije od kojih su neki imali ključnu ulogu za moju kasniju karijeru. Posle postdoktorata, koji je trajao 3 godine, nastavila sam da radim u kompaniji. Osim IQOS-a, radimo na razvoju još nekoliko alternativnih proizvoda. Pred mojim timom je dosta posla, što iziskuje i povećanje kapaciteta.
eKapija: Da li je uobičajeno da naučnici rade u privredi? Kakva je razlika u radu u naučnoj zajednici i određenoj industriji?
- Rad u akademskom okruženju i u industriji se značajno razlikuju. U akademskom okruženju se obično rade bazična istraživanja, dok su u privatnom sektoru primenjiva. I jedan i drugi svet imaju svoje izazove i oba sektora imaju svojih kvaliteta i nedostataka. U akademskom okruženju jedan od najvećih izazova je finansiranje naučnih projekata. U firmama nemate tu vrstu izazova, ali promene strategija istraživanja su česte što dovodi do promene prioriteta. Drugim rečima, i najbitniji projekti postaju manje značajni ili se čak u potpunosti gase, bez obzira koliko je rada prethodno uloženo. Naravno, striktno praćenje rokova, efikasnonst i kvalitet su od fundamentalnog značaja.
eKapija: Koje su vaše poruke mladim ljudima?
- U gimnaziji u Užicu sam se zainteresovala za biologiju. Završila sam molekularnu biologiju u Beogradu i zaposlila se u Institutu Vinča. Devedesete su bile teške godine, umesto plate dobijali smo lisnato testo i sladoled. Uprkos tome, ne pamtim to kao loše vreme, jer je uz dobru svakodnevnu atmosferu svojstvenu mladim, vrednim i ambicioznim ljudima postojalo ubeđenje da nam predstoji bolja budućnost. Dobila sam priliku da doktorske studije završim u Cirihu, pa sam zatim karijeru nastavila u kompaniji u kojoj sada radim. Bez obriza na profesiju neophodno je biti iskren prema sebi i slediti unutrašnju nit koja vas vodi. Tada nema greške. Nauka je posebna profesija, zahteva strpljenje, neodustajanje čak kada se čini da je svaki smisao izgubljen. Osim toga, čvrsta vera u ideje je veoma bitna. Preporučila bih mladim ljudimada ako imaju priliku provedu neko vreme van zemlje da steknu životno i profesionalno iskustvo i u drugom okruženju i iskombinuju to sa onim što im je dala naša zemlja: dobar genetski materijal, zdrav način razmišljanja, humor, snalažljivost, kreativnost i vrednoću. Ipak, za uspeh su potrebne dve stvari - morate od sebe dati maksimum i biti u pravo vreme na pravom mestu.
eKapija: Kako provodite slobodno vreme?
- Potrebno je da prođe dosta vremena da se steknu prijatelji, ali imam svoj krug ljudi i u Singapuru i u Nojšatelu u Švajcarskoj. Singapur je dinamičan grad koji ima veliku ponudu kulturnih dešavanja – predstave, opere, balet…Pošto se moj otac bavi slikarstvom celog života (inače je sudija), i pre nego sto sam počela da studiram smo dolazili iz Užica u Beograd i porodično posećivali izložbe kao što su Oktobarski salon, galerija Singidunum, pa ako ništa drugo pogledali bismo stalnu postavku u Muzeju savremene umetnosti ili Narodnom muzeju. To volim i danas. Često obilazim galerije. U Singapuru ih ima dosta. Posebno volim da posetim "Sajam priuštive umetnosti" (Affordable art fair) koji se održava dva puta godišnje, a na kom izlažu azijski galeristi i umetnici. Uglavnom gledam i uživam, a ponekad nešto i kupim...
eKapija: Čega se poželite iz rodnog Užica i Srbije uopšte?
- Dragih ljudi.
Marija Kambić
Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Nedelja, 23.04.2017.
Komentari
