(Biznis)Dejan Jeremić, Direktor "Delta agrara" - skupa hrana šansa za Srbiju

Dejan Jeremić

Hrana je sve skuplja i Srbija tu treba da vidi svoju šansu, treba da ulažemo u poljoprivrednu proizvodnju i da počnemo da snabdevamo Evropu kvalitetnim namirnicama, kaže Dejan Jeremić, direktor "Delta agrara", kompanije koje posluje u okviru "Delta M grupe". Ta kompanija se bavi primarnom poljoprivrednom proizvodnjom, kao i trgovinom poljoprivrednim proizvodima, distribucijom semena, stočne hrane, agrohemijskih proizvoda i mineralnih đubriva, kao i maloprodajom. Iako se "Delta" bavi poljoprivredom više od 16 godina, u poslednje tri godine, kad je u sistem uključeno pet poljoprivrednih imanja, započeo je i veliki proces investiranja u modernizaciju, u koju će se samo do kraja godine uložiti 30 mil EUR.

Kako ste ove godine organizovali proizvodnju u vašem sistemu?

- "Delta agrar" trenutno obrađuje nešto preko 16.000 hektara zemlje, na pet poljoprivrednih imanja. Od toga je 10.472 hektara u našem vlasništvu, a ostalo zakupljujemo po važećim zakonima. Ove godine najviše je zasejano kukuruzom, nešto preko 6.000 hektara. Kad je reč o povrću, najviše proizvodimo grašak, boraniju, krompir, crni luk, kupus i papriku na oko 500 hektara, a kada je u pitanju voće, najveća površina je pod jabukama. Takođe, bavimo se i značajnim uzgojem svinja, tovom junadi i uzgajanjem ribe.

Šest hiljada hektara pod kukuruzom je velika površina. Koliko vi možete da utičete na kretanja ove kulture na tržištu?

- Pre svega mislim da to nije velika površina, posebno ako uzmete u obzir činjenicu da se kukuruz ove godine u Srbiji gaji na oko 1,3 miliona hektara oranica. Naše učešće u ovom delu tržišta meri se u promilima, ali sa tom površinom jesmo jedan od većih proizvođača u Srbiji.

Da li to znači da ćete kupovati još zemlje?

- Trenutni cilj nam je da na postojećim površinama maksimalno intenziviramo poljoprivrednu proizvodnju, primenjujući sve savremene svetske tehnologije u toj oblasti. Želimo da dobijemo maksimalne prinose i da ostvarimo po dve žetve godišnje na delu površina. Tek nakon zaokruživanja tog procesa, donećemo adekvatnu odluku.

Da li ste u odnosu na druge proizvođače u povlašćenom položaju, s obzirom na to da imate gde da plasirate svoje proizvode?

- Ne postoji nikakva protekcija, jer je u "Delta holdingu" sve stvar tržišta. Dakle, apsolutno se ne podrazumeva da ono što je proizvedeno na našim imanjima mora da bude i na rafovima u "Maxi". Ukoliko samo u jednom segmentu nismo konkurentni, ispadamo iz igre. Mi smo samo jedan od brojnih dobavljača "Deltine" maloprodaje.

Da li ćete i koliko dugo moći da održite relativno niske cene voća i povrća, koje je u "Maxi" diskontima često jeftinije nego na pijacama?

- Cene tih proizvoda su za sada realne. Ne možete jednu razvijenu maloprodaju porediti sa prodajom na pijacama, gde mali prodavci imaju mnogo veće troškove po jedinici proizvoda, a imaju i znatno manju proizvodnju. Ipak, hrana je skupa i biće sve skuplja. Takav je svetski trend. Ima mnogo razloga koji utiču na to, tu su i biogoriva i suše. To nikako ne treba predstavljati u negativnom kontekstu, jer upravo tu vidim šansu Srbije. Možemo ulažući u poljoprivrednu proizvodnju postati evropski snabdevač kvalitetnim namirnicama, na čemu može dosta da se zaradi.

Dejan Jeremić

Kakav vam je plan?

- Do kraja godine u primarnu poljoprivrednu proizvodnju uložićemo oko 30 mil EUR. Princip je u tome da neprestano investirate. Svaki put kad zaradite na poljoprivredi, tu zaradu morate investirati u nove projekte. Čim prestanete da ulažete u modernizaciju, postajete prosečni i otvarate mogućnost da vas konkurencija prestigne i smanji vaš udeo na tržištu. Danas je tržište takvo da u januaru zahteva ukusan paradajz i ta želja se mora poštovati.

Koji su to najveći projekti na kojima ćete raditi ove i narednih godina?

- Najviše ćemo ulagati u voćarsku proizvodnju i uzgoj stoke, svinja i krava muzara. U Čelarevu smo ove godine već podigli voćnjak od 60 hektara pod jabukama i on sada u punom kapacitetu ima ukupno 100 hektara. Taj voćnjak je opremljen vrhunskom tehnologijom i ne postoji bilo šta slično tome u ovom delu sveta. To je, zapravo, samo jedan od principa na kojima "Delta agrar" funkcioniše: ili ćemo nešto raditi vrhunski ili ga uopšte nećemo raditi. Pri tom, mi nismo "izmislili toplu vodu", već smo samo preneli i primenili tuđa iskustva. Nameravamo da formiramo novu farmu i centar za veštačko osemenjavanje na imanju "Napredak" u Staroj Pazovi. Planiramo u ceo projekat da investiramo oko 20 mil EUR, a za oko dve godine proizvodnja tovljenika popeće se sa sadašnjih 80.000 godišnje na oko 160.000. Mislim da ćemo moći da budemo jednako ponosni na farmu svinja, baš kao i na plantažu jabuka u Čelarevu.

Koji je "veliki" cilj "Delta agrara"?

- Želimo da budemo lideri u proizvodnji visoko kvalitetne hrane sa ambicijom da "Delta agrar" bude svetski prepoznatljiv brend. Svetska znanja i iskustva smo već počeli da prenosimo u Srbiju. Dobro bi bilo kada bi mali poljoprivredni proizvođači bili spremni da od nas prihvataju najnovija svetska iskustva do kojih sada mogu da dođu i u našoj zemlji. To bi onda značilo da će oni postepeno povećavati svoju proizvodnju, tako da će u jednom trenutku moći da ispune "tri K" (kvalitet, kvantitet i kontinuiranost proizvodnje). To bi za nas, osim konkurencije, koja je uvek dobra, značilo i povećanje naših kapaciteta, jer bismo onda mogli da otkupljujemo njihove proizvode.

Da li u kreiranju agrarne politike možete da računate na državu?

- Država se trudi da nametne okvir u kojem bi svi normalno funkcionisali. Međutim, i sami vidite kako se često menja vlast, tako da skoro nema vremena da se zaista naprave ozbiljne reforme. Bio bih najsrećniji kad ne bih morao da znam ko je ministar poljoprivrede, baš kao u Švajcarskoj, ali to, nažalost, nije slučaj. S druge strane, biću zadovoljan ukoliko ovo naše iskustvo i znanje bude makar u malom procentu prihvaćeno od naših poljoprivrednika. Mislim da je to šira društvena uloga koju imaju veliki poljoprivredni sistemi, osim uloge stabilnog punioca budžeta.

Planirate i otvaranje agrarnih apoteka?

- Do kraja godine planirano je da otvorimo 40 agro-apoteka, a do kraja 2010. oko 150. Zatim će "Delta agrar" početi da otvara agro-centre, poljoprivredne tržne centre, gde će proizvođači moći da nabave sve što im je neophodno. U sistem agro-apoteka smo ušli zbog toga što u Srbiji uglavnom ne postoje poljoprivredne apoteke koje u potpunosti posluju u skladu sa važećim propisima. Na primer, malo je poznato da se pesticidi, mineralna đubriva i stočna hrana ne smeju skladištiti u istom prostoru. Bilo bi interesantno napraviti analizu koliko apoteka ispunjava ovaj kriterijum. Naravno da svaka apoteka mora imati zaposlenog diplomiranog inženjera za zaštitu bilja. U okviru naših apoteka, pored širokog asortimana proizvoda, kvalitetne usluge, proizvođači u svakom trenutnu mogu da dobiju savete od naše savetodavne službe u vezi sa svim problemima vezanim za tok proizvodnje svih u Srbiji poznatih poljoprivrednih kultura.

poziv na pretplatu na BIZNIS - www.biznisnovine.com