(Industrija): Aleksandar Andrejević, gen. direktor Novosadskog sajma: 2008. - godina tri značajna jubileja Novosadskog sajma

Novosadski sajam će u 2008. godini obeležiti tri značajna i vredna jubileja: 85 godina od kako je održana prva poljoprivredna izložba i počeo zvanično da radi Novosadski sajam; 75. put će se održati Međunarodni poljoprivredni sajam, jedan od najvećih sajamskih događaja iz oblasti poljoprivrede i agrobiznisa u Evropi; 50 godina otkako je Poljoprivredni sajam primljen u Međunarodnu asocijacija sajamske industrije – UFI. Takođe, u 2008. navršava se pet godina od kada postoji EASE – Asocijacija sajmova Jugoistočne Evrope, čiji je osnivač Novosadski sajam.

"Ovo je godina velikih jubileja za Novosadski sajam”, istakao je svojevremeno generalni direktor Novosadskog sajma prof. dr Aleksandar Andrejević i naglasio da u ovoj godini Novosadski sajam može da očekuje najveći broj posetilaca, na šta ukazuju ankete i istraživanja koja je ova kuća sprovela u prethodnom periodu. Tradicija, poslovnost, moderne koncepcije organizovanja priredbi, vrhunski kvalitet usluge i kredibilitet zaposlenih obezbeđuju konstantnost u napredovanju, što predstavlja najbolju pozivnicu za strane izlagače, kojih je na Novosadskom sajmu iz godine u godinu sve više.

Godina jubileja, jeste I godina važnih promena za jednog od istaknutih predstavnika sajamske industrije u nas. Već izvesno vreme promiče informacija, ili bolje rečeno stav, da Novosadski sajam može kupiti samo kompanija koja je veća od Novosadskog sajma, koja ima poslovni uspeh i dugu sajmsku tradiciju, kao što su sajmovi u Veroni i Lionu. U atmosferi završnih priprema za 75. međunarodni poljoprivredni sajam, koji je za ovu godinu zakazan u terminu od 10. do 17. maja, kao i predstojeće privatizacije, potražili smo generalnog direktora Novosadskog sajma, prof. dr Aleksandra Andrejevića da porazgovaramo pre svega o nekim važnim aspektima sajamske industrije u Srbiji. Stoga smo i za početak razgovora zamolili našeg domaćina za definiciju standarda neophodnih za uspešno poslovanje u sektoru sajamske industrije, a na osnovu dosadašnjeg iskustva i rada Novosadskog sajma.

Aleksandar Andrejević: Pre odgovora na Vaše pitanje neophodno je podsetiti da je Novosadski sajam vodeća sajamska kuća u Srbiji. Organizovan je kao akcionarsko društvo. Bavi se priređivanjem sajmova i izložbi, organizovanjem kongresa i stručnih skupova, marketinškim uslugama... Ove godine obeležava nekoliko značajnih jubileja - 85 godina od kako je održana prva poljoprivredna izložba i počeo zvanično da radi Novosadski sajam, 75. put će se održati Međunarodni poljoprivredni sajam, jedan od najvećih sajamskih događaja iz oblasti poljoprivrede i agro biznisa u Evropi, i 50 godina od kako je Poljoprivredni sajam primljen u Međunarodnu asocijaciju sajamske industrije – UFI. Takođe, u 2008. navršava se pet godina od kada postoji EASE – Asocijacija sajmova Jugoistočne Evrope, čiji je osnivač Novosadski sajam.

Navršava se i puna decenija od kako je u etru Radio Sajam, poslovni radio Novosadskog sajma koji je postao jedna od najslušanijih lokalnih radio-stanica u Novom Sadu i ove godine dobio dozvolu RRA za lokalnu frekvenciju. Novosadski sajam postavio je visoke standarde u organizaciji sajmova i na iskustvu tri najveće i najznačajnije priredbe u članstvu UFI, gde su pored Poljoprivrednog, članice još i Međunarodni sajam lova, ribolova i sporta - LORIST i Međunarodni sajam hrane i pića. Sajam je razvio nove tematski različite priredbe koje je ponudio domaćem i stranom tržištu. Reč je o dvadesetak specijalizovanih sajmova (automobili, investicije, građevinarstvo, logistika, obrazovanje, nameštaj, knjige, umetnost ...). Tu su i sajmovi "četvrte generacije” na kojima se uz susrete sa poslovnim partnerima, upoznavanje sa novom robom stiče i ono najdragocenije – znanje. U tom smislu Novosadski sajam već uveliko radi na pripremi sajmova na kojima ponekad, čak, i preuzimaju primat naučni i stručni skupovi, radionice i treninzi. Vođen vizijom takvog razvoja sajamske delatnosti, Novosadski sajam je blagovremeno osmislio i sagradio reprezentativni višenamenski poslovni objekat, Centar "Master”, u kojem je u pravom smislu, uz sajamsku, oživela I kongresna aktivnost. Time je Novosadski sajam postao evropski i regionalni, sajamski i kongresni, poslovni i trgovački centar.

Industrija: Na šta sve treba obratiti pažnju kada se organizuje jedna sajamska manifestacija posvećena određenom sektoru ili grani industrije (agroindustrijski kompleks, energetika, IT industrija, autoindustrija itd)?

Aleksandar Andrejević: Kao i za svaki poslovni poduhvat, analizira se tržište, potrebe i potencijali. U zavisnosti od, kako Vi kažete, sektora, potrebno je široko obrazovanje menadžera priredbi i praćenje dešavanja i trendova u zemlji i okruženju, pa i u svetu. Potrebe izlagača su specifične, ali je najvažni je okupiti firme i pojedince koji mogu da ponude novitete, vizije i perspektive i doneti finansijski uspeh, ostale benefite i ispuniti očekivanja i učesnika i posetilaca sajmova. Zajedno sa izlagačima nastojimo i da tehnički i vizuelno ponudimo savremeniju atmosferu u halama. Štandovi su poslednjih godina sve zanimljiviji i raznovrsniji, atraktivni za posetioce, od novih i raznovrsnih materijala. Naravno, samo pojavljivanje na sajmu nije dovoljno za uspeh. Potrebno je osmisliti nastup, planiranim događanjima dati "dušu” I smisao, a integrisanim marketinškim pristupom obezbediti da se na uložen dinar izlagaču vrati šest puta više. U zavisnosti od sektora ili grane, zavisi i vrsta "akcije”.

Novosadski sajam u tom smislu nastoji da pomogne kako bi izlagači i posetioci bili zadovoljni. Pridobiti pažnju pojedinaca u masi posetilaca nije lako. Iako ne postoji magični koncept za privlačenje posetilaca na štand, istraživanja Međunarodne unije sajamske statistike - CENTREX (International Exhibition Statistics Union) ipak mogu da pomognu da izlagači bolje razumeju određene doslednosti u njihovom ponašanju. Istraživanje je obuhvatilo analizu I tumačenje stavova profesionalnih kupaca i posetilaca, odnosno onih koji dolaze sa namerom da nađu nove izvore snabdevanja, prošire poslovne kontakte ili dobiju nove poslovne ideje. Prema navedenom istraživanju, čak, 52,8% posetilaca obiđe u proseku dva do tri sajma godišnje. Veoma je interesantan i podatak da, čak, 46,3% ispitanika pravi plan pre posete sajmu. To pokazu je da, ukoliko neko želi da se nađe na toj listi ispitanika, mora da pošalje pozivnice i informiše javnost o nastupu na sajmu. Inače, preporuka ili odlazak na sajam prethodnih godina jesu ključni za donošenje odluke o ponovnoj poseti i to za 30% ispitanih. Ukoliko je utisak koji je izlagač ostavio na posetioce ranijih godina pozitivan, oni će ga, sigurno, posetiti i na sledećem sajmu. Ne treba zaboraviti podjednako značajne izvore informacija o sajmovima koje objavljuju mediji (dnevne novine, časopisi, televizija, Internet), posebno ukoliko kompanija izlaže na sajmovima u inostranstvu.

Industrija: Kako se i koliko vodi računa o usaglašavanju standarda koji se primenjuju u organizaciji domaćih manifestacija sa onim koji su dominantni na evropskom, odnosno svetskom nivou sajamske industrije?

Aleksandar Andrejević: To se upravo nadovezu je na prethodno pitanje. Velike svetske kompanije ulažu ogroman novac u sajamske nastupe. Već pominjani sajmovi "četvrte generacije", osim nastupa na štandu, podrazumevaju i niz pratećih sadržaja, prezentacija, promocija i drugih aktivnosti. To su kod nas primenjivali samo po jedini izlagači. Ide je u organizovanju sajamskog nastupa često mogu biti plodonosne i vrlo efektne i sa malo novca, jer od svega je najbitnije da izlagač svake godine postavi sebi cilj nastupa. Stoga je Novosadski sajam sa Fondom za podršku promociji izvoza pri Sekretarijatu za privredu Izvršnog veća Vojvodine ove godine pokrenuo projekat pod nazivom "Pomerajmo granice".

Reč je o besplatnoj edukaciji privrednih subjekata, seriji trening radionica u kojima se "uče" i proveravaju modeli u cilju unapređenja nastupa i poslovnosti na sajmovima. Prva radionica je održana u januaru na temu "Planiranje sajamskog nastupa", druga 26. februara, o "Interaktivnosti sajamskog nastupa", a treća se planira za 20. mart . Tema će biti "Benefiti sajamskog nastupa". Predavači su ugledni poslenici u sajamskoj delatnosti, kao i predstavnici uspešnih kompanija, dugogodišnjih poslovnih partnera Novosadskog sajma. Učesnici su stečena znanja prezentovali i u radionicama, a dobili su i sertifikate, koji će im pomoći da od Pokrajinskog sekretarijata za privredu lakše dobiju sredstva za podsticanje nastupa na sajmovima.

Industrija: Kao prvi čovek jedne ovako važne sajamske institucije, zasigurno pratite tendencije u svetu, posebno u Evropi, u oblasti sajamske industrije. Šta bi od toga trebalo u najkraćem roku primeniti i kod nas? Odnosno, šta će od toga i Novosadski sajam uneti u svoje poslovanje?

Aleksandar Andrejević: Novosadski sajam pomno prati svetske trendove. Kreiranje poslovnih modela za budućnost predstavlja za Novosadski sajam novi zadatak – da nastavi da daje doprinos socijalnom I ekološkom razvoju, čime se obavlja povraćaj dela stečenog profita društvu kroz razna ulaganja i omogući postizanje ciljeva održivog razvoja. Razmišljajući o principima korporativne društvene odgovornosti, Novosadski sajam razmišlja o implementaciji i realizaciji odgovornih poslovnih praksi u svim segmentima poslovanja – zaposlenima, životnoj sredini, tržištu, lokalnoj zajednici, odnosno da sagledava svoj uticaj u odnosu na socijalni, ekonomski i ekološki aspekt. Poslovni rezultati I reputacija Novosadskog sajma, zaslužen profit su mera uspeha, ali ne i svrha postojanja. Snažna i jasna vizija lidera kompanije, maksimalan doprinos ljudi koji kreiraju biznis, klima poverenja i razumevanja cilja i svrhe postojanja kompanije, čine da Novosadski sajam bude u pravom smislu brend formiran kao takav u svesti potrošača. Novosadski sajam je na korak do privatizacije. Ovih dana se očekuje raspisivanje tendera i obaveza je novog vlasnika, ma ko to bio, da nastavi organizovanje sajmova. Različiti modeli su primenjeni u nekim od zemljama u okruženju.

Tako je, recimo, prilikom privatizacije Ljubljanskog sajma odvojen organizator manifestacija, a imovina je ostala vlasništvo države. U Budimpešti je, pak jedinstven sajamski kompleks prodat velikoj francuskoj kući "GL Event". Crnogorski Jadran skisajam se većim delom nalazi u vlasništvu privatne firme "Atlas mont", dok je sajam u Tirani u potpunosti prešao u vlasništvo jedne privatne kompanije. I u svetu je vlasništvo nad sajmovima raznoliko. U Italiji je sajam u Bariju ostao u državnom vlasništvu, dok sajamskim halama u Rimu i Bolonji raspolaže konzorcijum kompanija koje funkcionišu kao investicioni fond. U Austriji, u Beču, Lincu i Salcburgu, vlasništvo nad sajamskim priredbama je u rukama specijalizovane kompani je "Rid egzibišns", ali to ne isključuje i zajednička ulaganja sa gradskim vlastima za koje sajamske manifestacije predstavljaju ne samo dobar imidž, nego i značajan izvor prihoda. Novosadski sajam ima specifičnosti koje ga na poseban način izdvajaju u odnosu na okruženje – multikulturalni ambijent, dobra geostrateška pozicija, razvijena komunikacijska infrastruktura I poslovni ambijent u kojem, pre svega, za razvoj agrara, ali i usluga poput turizma, obrazovanja i slično, partneri iz zemlje I inostranstva mogu na tromeđi južne i istočne Evrope i kapije Balkana, da realizuju sopstvene poslovne interese.

Poziv na pretplatu za časopis