Izvor: Biznis | Utorak, 29.04.2008.| 13:30
Izdvojite članak Odštampajte vest

(Biznis)Milanko Šarančić, generalni direktor JP "Železnice Srbije" - brze pruge do 2015.

Milanko Šarančić (Foto: b)

"Železnice Srbije" uspele su da prepolove dugovanja preduzeća i da povrate poverenje investitora i partnera. Ubrzo ćemo se voziti bržim i sigurnijim prugama i u novim vozovima, među kojima će biti i privatnih, tvrdi generalni direktor "Železnica Srbije" Milanko Šarančić. On dodaje da kompanija na čijem je čelu ulazi u period u kome će potpuno izbrisati kašnjenje u plaćanju svojih obaveza prema poveriocima, a u ovoj godini od tranzita zaradiće 60 mil EUR, tako da više niko neće moći da ih naziva gubitnicima.

Koji su sledeći veliki projekti koje "Železnica" planira da ostvari?

- U toku je procedura za nabavku novih 800 vagona koju planiramo da realizujemo do kraja godine, jer su najveći problemi "Železnica Srbije" spore pruge i stari teretni vagoni, koji donose najveće prihode. U strukturi prihoda na godišnjem nivou prošle godine smo ostvarili 85,5% od teretnog, a oko 14% od putničkog saobraćaja. Kada su nabavke vozila u pitanju, raspisali smo i nekoliko tendera za nabavku manevarskih i višesistemskih lokomotiva, kao i za modernizaciju spavaćih vagona u putničkom saobraćaju i ti projekti su vredni preko 10 mil EUR. Planiramo ulaganja iz kredita Evropske investicione banke od 80 mil EUR na potezu "Koridora 10", kao i na pružnom pravcu Batajnica - Golubac, a jedan od većih projekata je i rekonstrukcija pruge na mostu u pravcu Gilje kod Ćuprije, kao i remont signalizacije pruge na potezu Niš - Dimitrovgrad za koji je izdvojeno oko 40 mil EUR iz NIP. Prošle godine počeli smo pregovore sa obe evropske banke i Svetskom bankom za obezbeđivanje kredita. Važno je da za ove projekte imamo garanciju države.

Da li je Železnica Srbije i dalje najveći "gubitaš" među srpskim državnim preduzećima?

- Ne samo da smo uspeli da se izborimo da ne budemo javno preduzeće u Srbiji koje su mnogi nazivali "najvećim srpskim gubitašem", već ulazimo u period kada ćemo potpuno izbrisati kašnjenje u plaćanju svojih obaveza prema poveriocima, tako da ćemo biti retki među železnicama u Evropi koje mogu da servisiraju obaveze na vreme. U poslednje četiri godine uspeli smo da vratimo 168 mil EUR duga prema inostranstvu i da u isto vreme otplatimo blizu 30 mil EUR duga prema domaćim partnerima. "Železnica Srbije" ima dnevne troškove 20 miliona dinara od čega deset miliona za plaćanje kredita uzetih ranije, i deset miliona fiksnih troškova u koje spadaju troškovi struje, vode i telefona. Mi poslednjih godina uspevamo da iz sopstvenih prihoda izmirimo te troškove, što govori o našem poslovanju.

Koliki je trenutni dug "Železnica Srbije"?

- Pre četiri godine godišnji dug bio je 10,8 milijarde dinara, na kraju 2007. godine dug je bio 5,3 milijarde i tvrdim da će na kraju ove godine biti još manji.

Da li je slučajno što se sa projektom "Prokop" kreće baš sada u predizbornoj kampanji?

- Početak radova na "Prokopu" zaista nema veze sa kampanjom. Čekamo da nam Vlada da saglasnost za vlasništvo nad samom pločom i da u roku od 60 dana počnu radovi. Pošto je u pitanju zaista dobijanje formalne saglasnosti, mi smo određena sredstva već prebacili "Energoprojektu", kako bi se on pripremio za početak radova i ti pripremni radovi su već u toku.

Vlada još nije dala saglasnost, a vi ste otpočeli pripremne radove. Zar se posle svega što se desilo sa koncesijom "Horgoš - Požega" i gasnim sporazumom ne plašite da bi moglo da se dogodi da se tehnička vlada predomisli i u vezi sa "Prokopom"?

- U pitanju je samo formalna saglasnost i onaj ko bi se protivio tome zaustavio bi nešto što je u velikom interesu ne samo "Koridora 10", nego čitavog saobraćajnog protoka Srbije. Zbog toga sam optimista i očekujem da Vlada već na narednoj sednici posle praznika da saglasnost.

Milanko Šarančić (Foto: b)

Šta očekujete od projekta "Koridor 10"?

- Srbija mora da ulaže u "Koridor 10", kako ne bismo došli u poziciju da razmišljamo i strahujemo da saobraćaj može da nas zaobiđe i ode preko zemalja koje su nedavno ušle u EU. Zato moramo da pored drumskog obratimo pažnju i na železnički pravac Koridora 10. Mi imamo 784 km pružnog pravca na "Koridoru 10". To su dva ulazna kraka iz pravca Subotice i Šida prema Beogradu, zatim Beograd - Niš i iz Niša prema Dimitrovgradu i prema Preševu. Na ovom pružnom pravcu "Železnica Srbije" je prošle godine samo od tranzita zaradila 58,5 mil EUR. Ovaj prihod je iz godine u godinu rastući prihod i naš plan je da taj prihod u ovoj godini bude oko 60 mil EUR. Naš problem je što je pruga jednokolosečna i spora, a za otklanjanje ovog problema na "Koridoru 10" i barskoj pruzi treba nam oko 190 mil EUR.

Taj iznos ne zvuči kao nešto što je nemoguće obezbediti?

- Tražili smo sredstva od NIP i dobili smo informaciju da će nam ove godine biti odobrena sredstva da završimo projektnu dokumentaciju, a sledeće godine i da počnemo sa radovima. Mislim da će ovim sredstvima iz NIP "Železnice" u naredne tri do četiri godine znatno poboljšati kvalitet saobraćaja. Ako bismo imali brže pruge, privukli bismo veći broj stranih špeditera i imali bismo veće prihode od tranzita. Nažalost, od 1.700 km, koliko ima "Koridor 10" od Istanbula do Versea u Austriji, samo deo pruge koji prolazi kroz Srbiju između Niša i Dimitrovgrada nije elektrificiran.

Da li će "Železnica" biti privatizovana?

- Ono što nas očekuje u perspektivi nije privatizacija Železnice, jer infrastrukturu niko ne prodaje. Mi težimo uvođenju privatnih operatera na prugama.

Privatne vozove ste najavljivali još 2005. godine, ali oni nikako da stignu...

- Za to moraju da se stvore zakonski uslovi. Novi zakon koji je predvideo mogućnost da preko Srbije saobraćaju i privatni operateri donet je 2005. godine i oni moraju da imaju najkonkurentnije uslove da bi mogli da dobiju određene pružne deonice. Takođe, od Direkcije za železnicu moraju da dobiju sertifikat i licencu. Za sada imamo dva nova operatera, koji su vezani čisto za industriju i oni vrše interni prevoz.

Očekujem da će se privatni vozovi pojaviti do kraja 2009, a do tada ćemo i mi nabaviti nove višenamenske lokomotive i moći ćemo da se pojavimo kao konkurenti na stranim tržištima. Tako da nećemo izgubiti prihode koje pravimo na ovaj način.

Kada ćemo mi da se vozimo na prugama kao što su u Švedskoj?

- Naša namera je da u narednih četiri do pet godina prosečna brzina naših vozila na našim prugama bude 100 do 120 km na sat, a zatim i do 160 km na sat. Za to će nam trebati još nekoliko godina i mislim da ćemo 2014. i 2015. godinu dočekati sa daleko bržim i modernijim prugama.

Kako se završila afera sa švedskim lokomotivama?

- Kao što znate, posle prvog natpisa u jednom dnevnom listu, pozvao sam policiju i tužilaštvo i tražio da se preispitaju navodi iz štampe. O tome koliko je u toj aferi bilo istine, govori činjenica da nakon svih kontrola nije podignuta čak ni prekršajna, a kamoli krivična prijava. Sporne lokomotive jesu stare, ali su isplative. Njihova starost je od 20 do 24 godina, ali one su daleko su očuvanije nego one kojima mi raspolažemo, a svih deset polovnih koštaju koliko jedna nova. Takođe, u prvoj godini grejs perioda otplatile su same sebe. Sve ove činjenice samo potvrđuju da je čitava priča imala političku pozadinu i da je bila iskonstruisana od onih koji su želeli da diskredituju mene i stranku ispred koje sam postavljen na ovu funkciju. Iza svega je stajala u to vreme jedna od najvećih opozicionih parlamentarnih stranaka u Srbiji.

poziv na pretplatu na BIZNIS - www.biznisnovine.com

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.