Izvor: eKapija | Ponedeljak, 26.12.2016.| 12:35
Izdvojite članak Odštampajte vest

Sonja Babić-Lythgoe, direktorka kompanije Halifax - Kvalitet i cena, dva lica prevoda

Za Halifax je 2016. bila godina napornog rada i bitnog strateškog zaokreta. Kompanija se već 15 godina uspešno bavi prevođenjem i konsaltingom, a višegodišnji trud i pažnja koji se poklanjaju kvalitetu doneli su brojne novine u portfoliju Halifaxa - kaže u intervjuu za eKapiju direktorka te kompanije Sonja Babić - Lythgoe.

Ipak, ističe da se suočavaju sa velikim izazovima kako u privrednom okruženju, tako i u prevodilačkoj industriji uopšte.

eKapija: Šta je obeležilo poslovanje Halifaxa u 2016. godini?

- Za Halifax je ovo bila godina napornog rada i bitnog strateškog zaokreta. Radili smo na daljem usavršavanju našeg organizacionog sistema - na planu standardizovanih procesa rada i informatičke infrastrukture. Takođe smo konstantno radili na unapređenju kvaliteta usluga, vodeći računa i o klijentima i o saradnicima. U ovom trenutku i u ovako zahtevnom okruženju, to je veliki izazov. Kao rezultat vidimo da se broj naših klijenata u privatnom sektoru povećao, a potencijalni saradnici nam se javljaju na dnevnom nivou.

Sa druge strane, broj klijenata iz javnog sektora se smanjio. Usko tumačenje i primena zakona o javnoj nabavci koji kao kriterijum uzimaju isključivo najnižu ponuđenu cenu, na žalost, ozbiljne ponuđače koji pružaju kvalitetne usluge izjednačava sa amaterima, ili što je još gore, sa neozbiljnim firmama koje samo na brzinu žele da nešto ugrabe.

Rezultat svega toga je, na kraju, neefikasno trošenje novca poreskih obveznika i loši rezultati. Mi se, naravno, trudimo da utičemo na ove probleme, ali na neke jednostavno ne možemo, otuda i promena našeg strateškog fokusa.

eKapija: Šta očekujete od otvaranja poglavlja 5 koje se tiče javnih nabavki?

- Evropske institucije promovišu bolje sisteme javnih nabavki i vrednuju kvalitet, za razliku od našeg sistema koji se bazira isključivo na najniže ponuđenoj ceni.

Ali pregovori će se verovatno fokusirati na velike tendere gde je korupcija obično i najzastupljenija. Prevodilačke usluge pripadaju kategoriji nabavki malih vrednosti, tako da naručioci na ovu uslugu gledaju kao na kupovinu, recimo, toalet papira – nešto potpuno nevažno, ono najjeftinije je dovoljno dobro. To je šteta, s obzirom na to da kvalitet dobrog prevoda nema cenu. Ali, pričekajmo, možda će se neki od ovih EU kriterijuma primeniti i na nabavke malih vrednosti. Mi se tome svakako nadamo.

eKapija: Ove godine obeležili ste 15 godina rada. Kada se osvrnete i pogledate unazad, koji su bili prelomni momenti u vašem poslovanju?

- Kada smo počinjali svi su govorili: "Trebalo bi da se registrujete kao NVO, a ne kao kompanija. I naravno, treba da budete učlanjeni u neku stranku". To se izgleda smatralo neophodnim preduslovima za uspešno poslovanje. Mi smo oduvek odbijali takav pristup poslovanju i sa ponosom mogu da kažem da do danas poslujemo i beležimo odlične rezultate i bez toga.

Negde do 2010, internacionalne kompanije su davale priliku lokalnim partnerima koji su bili dovoljno kompetentni i posedovali znanje. Tako smo i mi dobili šansu da radimo na mnogim projektima u vezi sa modernizacijom srpskih institucija. Naši eksperti su bili uključeni u mnoge uspešno sprovedene aktivnosti poput prvih opštinskih obveznica izdatih u Srbiji, mnogobrojnih infrastrukturnih studija izvodljivosti, reforme obrazovanja, itd.

Onda je Evropska komisija 2012. godine dodelila upravljanje EU projektima Vladi Srbije, i sada smo u fazi čekanja da se ovaj projektni proces ponovo pokrene.

U međuvremenu, jedan od projekata koji je finansirala Evropska unija, projekat za prevođenje 16.000 strana evropskih pravnih tekovina na srpski jezik, lansirao nas je u prevodilačke vode, što je trenutno naša glavna oblast poslovanja. Uspeli smo da se razvijemo i izrastemo u jednu značajnu i međunarodno prisutnu kompaniju.

Jedna od najboljih odluka u našem poslovanju je bila profesionalizacija rada kroz uvođenje ISO standarda u sve oblasti našeg poslovanja, i to u pravom smislu te reči, a ne samo radi sertifikacije. Sertifikat smo stekli 2012. i od tada se stalno razvijamo i usavršavamo. To nas je unapredilo i omogućilo nam je da poslujemo na sasvim novom nivou kada je naša usluga u pitanju.

eKapija: Kakav je uticaj tehnologije na transformaciju prevodilačke industrije?

- CAT alati opravdano su tako nazvani: Computer-Assisted Translation (prevođenje potpomognuto kompjuterskim programom), jer zaista pomažu u procesu prevođenja. A kako? Omogućavaju kvalitet i doslednost prevoda, olakšavaju korišćenje terminologije koju traži klijent i pružaju mogućnost kreiranja memorije i terminološke baze za potrebe budućih prevoda. U Halifaxu najviše koristimo memoQ serversko rešenje, i naši klijenti, kao i naši prevodioci imaju višestruku korist od toga.

Kada je reč o mašinskom prevođenju, ono polako ali sigurno postaje sve prisutnije. U našem regionu to se dešava nešto sporije zbog velikih stukturnih razlika između slovenskih jezika i engleskog, na primer, ali je svakako nešto što sigurno dolazi.

eKapija: Ove godine ste bili aktivni u Udruženju prevodilačkih preduzeća Srbije. Sa kojim izazovima se susreće ta industrija u Srbiji, a sa kojima u svetu?

(Foto: Cienpies Design/shutterstock.com)
- U svetu, pojava mašinskog prevođenja i drugih tehnologija predmet je velikog broja diskusija. U Srbiji, stvari stoje malo drugačije. UPPS je ove godine radio na tome da se uspostavi saradnja između kompanija i univerziteta kao i da se ažurira spisak sudskih prevodilaca koji dugi niz godina nije menjan. Pokušali smo da utičemo na to da sistem javnih nabavki prepozna kvalitet kao jedan od ključnih faktora koji utiču na izbor dobavljača, ali za sada nismo imali mnogo uspeha – svi tvrde da je to važno, ali je u praksi to i dalje borba sa vetrenjačama.

eKapija: Kako biste okarakterisali opštu poslovnu klimu u kojoj se danas posluje u Srbiji?

- Svakako je mnogo povoljnija za poslovanje u poređenju sa periodom od pre desetak godina. Ima još mnogo toga da se uradi, ali je do sada sprovedeno mnogo značajnih reformi i mnogi administrativni postupci su pojednostavljeni. NALED je u tome odigrao ključnu ulogu i to je jedan od razloga što smo aktivni članovi ovog udruženja. Po mom mišljenju, elektronsko poslovanje predstavlja put kojim treba ići i drago mi je što ono i kod nas uzima zamajac.

Međutim, svedoci smo toga da se mala preduzeća gase i mora da postoji razlog za to – rekla bih ipak da je uzrok opšta poslovna klima. Ova činjenica je veoma zabrinjavajuća jer, na primer, samo naša firma od devetoro zaposlenih i velikog broja frilensera doprinosi budžetu velikog broja porodica. Vlada na ovo treba da usmeri svoju pažnju, ove male porodične kompanije su kamen temeljac zdrave ekonomije kakvoj Srbija teži – ovaj problem se ne može rešiti samo stranim investicijama. Odlično je to što je ove godine BDP porastao za 3%, ali nažalost, to nije toliko vidljivo u svakodnevnom životu. Možda će 2017. godina u tom smislu biti bolja.

eKapija: Kakvi su planovi Halifaxa za 2017. godinu?

- U 2017. planiramo da nastavimo sa sadašnjom strategijom fokusiranja na privatni sektor. Čitav naš poslovni model zasniva se na kvalitetu i pouzdanosti i nismo spremni da pravimo kompromise bilo kakve vrste samo da bismo obezbedili niže cene. Ugovori sa javnim sektorom karakterišu sve niže i niže cene, što isključuje kvalitet, tako da ćemo pričekati dok se priotriteti javnih preduzeća ne promene. Klijenti iz privatnog sektora cene naše napore jer to pozitivno utiče na njihovo poslovanje, tako da nam se stalno vraćaju sa novim zahtevima. Takođe, beležimo rast saradnje sa klijentima širom sveta, što je veliki izazov, ali i zadovoljstvo. Prevođenje je svakako tu da premosti razlike i spoji različite kulture, ali potrebno je mnogo napora da bi se taj most održao.

eKapija: Vi ste svoju karijeru gradili kao preduzetnica. Koja bi bila vaša poruka za mlade ljude koji razmišljaju da se upuste u vode privatnog sektora?

- Bilo gde u svetu vođenje sopstvenog biznisa podrazumeva velike prednosti, ali podrazumeva i mnogo veći rad i odgovornost nego što je slučaj sa nekim ko je zaposlen u privatnoj kompaniji ili radi u javnom sektoru. U poslovnoj klimi koja podrazumeva zdravu konkurenciju, svakom bih savetovala: probajte! Međutim, mogu da razumem ako su mladi ljudi obeshrabreni trenutnim okolnostima. Veoma je tužno što toliko mladih punih inicijative bira emigraciju. Bilo bi zaista dobro ako bi se to promenilo.

Marija Kambić
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Testiraj besplatno!
Prijavite se na naš dnevni ekonomski bilten koji će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana.
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Testiraj besplatno!
Testiraj besplatno!
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima.
Testiraj besplatno!

Ako ste već korisnik, ulogujte se:
Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE
Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE