Izvor: eKapija | Utorak, 18.03.2008.| 11:35
Izdvojite članak Odštampajte vest

Dragan Buđevac, direktor „Delta investa“: „Čak i kada Zvezda 5 minuta pre kraja gubi 2:0, ja odistinski verujem da može da pobedi...“

Budući hotel Intercontinental na Novom Beogradu

- Ključ svakog profesionalnog uspeha leži u intelektualnoj „širini“ čoveka, a ja bih dodao, da je u mom poslu neophodna i hrabrost. Nemam strah ni od života, ni od onoga što radim, ni od bilo kakvih poraza, jer verujem da ne mogu da mi se dese. Sebe uvek karakterišem kao nerealnog optimistu. Čak i kad Zvezda 5 minuta pre kraja gubi 2:0, ja odistinski verujem da može da pobedi 3:2. Sa druge strane, ponekad umem da budem detinjast ali to kod sebe obožavam, jer sam shvatio da sva moja kreativnost, kao uostalom i svih mašovitih ljudi, upravo iz toga i izvire. Jedina razlika između mene sada i mene kao deteta je što se sada ne „igram“ da bih se igrao, već da bih pobedio i bio najbolji – počinje priču Dragan Buđevac, generalni direktor „Delta Investa“ i redovni profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu, koji je tokom svoje karijere, duge bezmalo 30 godina, na put izveo više od 5.000 inženjera, napisao 22 knjige, preko 200 naučnih i stručnih radova, isprojektovao najmanje 250 objekata (male ne računa) i još 500 izgradio u zemlji i u raznim krajevima sveta.

CV profesora Dragana Buđevca, nekadašnjeg instruktora plesa i velikog zaljubljenika u umetnost, koga je italijanski časopis „Materija“ 2006. stavio na listu 50 najvećih graditelja, sažet je u knjizi koja broji čitavih 50 strana. Nije prepotentan, naprotiv, vrlo je duhovit i opušten, ali priznaje da voli da „upre“ prst u „svoj objekat“ i pohvali se prijateljima.

- Nije to hvaljenje u pravom smislu reči , ali volim da podelim radost sa drugima i baš kao i dete, obožavam kada me vole. Ali, za sada sam jedino siguran da me vole majka, ćerka i prijatelji – kaže u šali i navodi da su „ocene“ uvek poželjne i potrebne, „ako ništa drugo, ono bar za samopotvrđivanje“.

Budući hotel Intercontinental na Novom Beogradu
(DeltaCity 67)

Njegov radni i kreativni opus je izuzetno bogat. Dugačka je lista objekta koje je projektovao i čijom je izgradnjom rukovodio, ali među najznačajnije spadaju Poslovno sportski centar u Tuzli (16.000m2), zgrada RO „Medifarm“, proizvodna hala RO „Radulaška“, zgrade „Zepter“-a u Beogradu, Varšavi i Atini, Nova opera u Moskvi, sportski kompleks u Sočiju (Rusija), TC „Milenijum“ u Beogradu, auto centri „FIAT“, „HONDA“ i „BMW“ u Beogradu, veliki broj „MAXI“ super marketa u Beogradu, „HVB“ banka u Beogradu, zgrada PINK televizije u Beogradu, poslovne zgrade „Delta Holdinga“ i „Delta Sporta“u Beogradu, drvni kompleks u Novokuznjecku, fabrika vode „MIONI“, veliki broj antenskih stubova (...), ali, kako ističe, krunu njegove karijere predstavlja objekat „DeltaCity“ u Beogradu i izgradnja Univerzitetskog sela u Bloku 67 na Novom Beogradu, koja je u toku. I zgrada Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu je proizvod njegove kreativnosti - poklon gradu u kojem se školovao i u kojem dan,-danas živi, pošto je projekat čelične konstrukcije uradio „za džabe“.

Budući hotel Intercontinental na Novom Beogradu
(Jugoslovensko dramsko pozorište)

Nosilac je brojnih priznanja i nagrada, a svakako je najdragocenija „BPB International Trophy“, koju je 2006. godine, kao direktor „Delta Investa“ dobio za najbolji enterijer na svetu sa tehničkim inovacijama za poslovnu zgradu „Delta Sporta“ u Beogradu. Proglašen je za menadžera godine u oblasti građevinarstva za 2007. godinu. Ovog harizmatičnog „kreativaca“ su nagrađivali i njegovi studenti – više puta je proglašavan za najboljeg asistenta i profesora Građevinskog fakulteta u Beogradu.

- Profesura mi je u krvi. Kad sam bio mlađi, motivisali su me rekordi. Tako sam se uvek trudio da sve što uradim bude rekordno. Onda sam shvatio da rekordi nisu adekvatne vodilje, jer će se uvek naći neko ko će projektovati i graditi i veće i lepše i brže. Danas su moji studenti za mene najveći motiv i oni to još kako osećaju i poštuju. Nisam nimalo blag profesor, naprotiv. Ali, ja svoje znanje ne čuvam i ne krijem u sebi, već ga delim sa njima i zato me ova deca vole. Svako predavanje završavam slajdovima objekata koji su se srušili iz različitih razloga i uvek razvijamo diskusiju o uzrocima pada. Kasnije, kada ih negde sretnem, zanimljivo je da se tog dela mojih priča najviše i sećaju. Trudim se da nauče struku, ali da od mene dobiju i dobre životne lekcije. Pobornik sam logike, a to i njima uvek prenosim, da nikad ne smeju da budu jednosmerni. Da bi čovek bio dobar građevinski inženjer, potrebno je mnogo više od ove naše fakulteteske diplome. Mora dobro da se poznaje arhitektura, instalacije i svašta nešto još. Svi nesto uče, uvek uče, i ja svoje znanje stalno dopunjavam. U svojoj glavi konstantno slažem puzzle i večito tražim kvadratić koji mu nedostaje. A vidim da se kvadratići najbolje „slažu“ kroz praksu – objašnjava Buđevac i navodi da toj obostranoj ljubavi značajno doprinosi i njegovo uvek dobro raspoloženje.

Belville - Univerzitetsko selo

On sam je poslediplomske studije završio sa prosekom 10. Postao je šef katedre sa 35 godina. Kad se raspala bivša Jugoslavija, bio je jedini doktor nauka iz oblasti metalnih konstrukcija u državi, tako da je pomagao u održavanju nastave na više fakulteta. Do skoro je na Građevinskom fakultetu u Beogradu predavao čak 8 predmeta.

- Otac mi je bio veliko ime u svetu građevine, ali se bavio niskogradnjom. Ipak, kako me ne bi vezivali za njega, otišao sam na drugu stranu, u oblast metalnih konstrukcija. Nisam hteo da budem sin poznatog oca i zbog toga sam se okrenuo nečemu što nema dodirnih tačaka sa gradnjom puteva. I tako, reklo bi se iz slučaja, rodila se jedna uspešna profesorska karijera. Otac mi je bio velika podrška u svemu što sam radio i veoma teško sam podneo njegovu smrt, iako sam, kada je umro, bio već zreo čovek – navodi Buđevac i kaže da je odrastao na gradilištima, pa i dan-danas voli da radi, sedi i druži se sa „građevincima“.

Budući hotel Intercontinental na Novom Beogradu

Voli slobodu, a višak pozitivne energije tretira kao svoju najbolju osobinu. Teško ga je, kako navodi, videti „potonulog“. Hiperaktivan je i uvek mu nedostaje „sat više“.

- Obožavam život i pamtim samo lepe stvari. Nisam čovek koji samo radi. Uvek paralelno čitam 3 knjige. Jedna je neka teška psihološka, druga je neki triler i treća obično neki istorijski roman. Idem na rekreaciju, družim se sa prijateljima, ali nikako da stignem sve što bih voleo. Obišao sam skoro ceo svet, ali voleo bih da ga obiđem još jednom. Čini mi se da bi sad tek imao šta da kažem u građevinarstvu, 3 knjige trenutno pišem, ali opet nemam vremena da ih završim– kaže profesor i navodi i da je veliki ljubitelj muzike i da i te kako voli, ali i posećuje dobre gradske zabave.

Nikad nije uspevao, kako navodi, da živi u nesaglasju sa samim sobom.

- Veliki sam romantik i idealista, tako da nisam spreman na krupne životne kompromise. Volim osećaj slobode. Držim do slobode mišljenja, odlučivanja, ponašanja... Veoma sam samostalan u svom radu, ne radim pod pritiscima, ali nikad ne bi trebalo zaboraviti da smo mi „građevinci“ uvek „servis“ arhitekata. Zato mi je žao što nisam malo mlađi pa da upišem i arhitekturu. Voleo bih, kao čuveni svetski arhitekta Kalatrava, da imam diplome oba fakulteta pa da pustim mašti na volju, što bi se reklo „do kraja“. Spajanjem te dve profesije, Kalatrava je stvorio takve objekte da se čovek pita kako i na čemu stoje.

Budući hotel Intercontinental na Novom Beogradu

– objašnjava profesor i navodi da je njegov sledeći cilj da u Srbiji uradi „green building“, odnosno ekološku zgradu koje koriste izmenjive izvore energije.

Njemu se mnogi dive, ali i on se nekima divi. Leonardo da Vinči mu je omiljeni „lik“.

- Uvek sam se divio umetnicima i sa njima se družio. Dosta čitam, ali nekad me ne prolazi facsinacija ljudima, ne zavisno iz koje su branše, koji su tokom istorije pravili neverovatne kvalitativne i intelektualne skokove, čime su prosto menjali svet. Takvi ljudi su po meni bili Božiji dar čovečanstvu. Ne opterećujem se šta će biti posle mene, ali priznajem da bih voleo da me istorija zapamti kao jednog od njih, naravno na lokalnom nivou, – završava profesor i u šali kaže da bi mesto u legendi rado trampio za „ljubav svog života“, koju kako kaže, od kada se razveo pre više od deceniju ne može da nađe.

Profesor Buđevac stiže da bude i dobar tata, ima ćerku koju, kako navodi, prosto - obožava.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.