Izvor: InStore magazin | Ponedeljak, 07.11.2016.| 15:28

Aleš Mozetič, predsednik Uprave u kompaniji Don Don - Recept za uspeh su kvalitet i ulaganja

Aleš Mozetič
Preduzeće Don Don poslovanje je započelo u Metliki pre dvadesetak godina i tamo je prvo razvilo robnu marku Tvojih pet minuta. Danas imaju oko 2.000 zaposlenih, posluju u Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Bugarskoj i Rumuniji, a možda će ući i u Makedoniju. U rast pekarske industrije dosad su investirali otprilike 50 mil EUR, a u sledećih pet godina nameravaju da udvostruče tu cifru.

Evo kako početke kompanije opisuje Aleš Mozetič, predsednik Uprave u kompaniji Don Don. On će na predstojećoj konferenciji FMCG Summit Beograd, koja se u organizaciji InStore magazina održava 24. novembra u hotelu Crowne Plaza, govoriti o razvoju, inovacijama i tržišnim potencijalima sektora robe široke potrošnje.

- Početkom devedesetih u Sloveniji je bila velika preduzetnička euforija i tako se i naša familija odlučila za svoj put. Pošto je u skoro svakoj garaži bila po neka trgovačka radnja, mi smo se odlučili za proizvodnju. Tokom posete SAD došli smo na ideju o proizvodnji američkih krofni, a ta ideja se potom razvijala i u ponudu smo ubacivali nove proizvode. Brzo smo se raširili po celoj Sloveniji, a 1998. stvorili smo robnu marku Tvojih pet minuta i u 2003. startovali sa fabrikom u Hrvatskoj, a nakon toga smo počeli sa radom i u Srbiji, gde nismo gradili već smo preduzeća kupovali, odnosno preuzimali ih.

Koji trenutak u poslovanju je bio ključan za odluku o izlasku na tržišta van slovenačkog?

- Iako sam sa sestrom počeo da se bavim ovim poslom bukvalno "u garaži", oduvek me je zanimala industrijska proizvodnja. Devedesetih su u Sloveniji svi želeli nečim da se bave, a mi smo svoju šansu potražili u različitosti. Ta različitost nam je omogućila relativno jednostavan izlazak na tržište, brzo smo postali lider u proizvodnji krofni i sendviča u Sloveniji. Uspeh na domaćem tržištu dao nam je vetar u leđa i gurnuo nas van granica.

Kada ste napravili taj iskorak i u koju zemlju prvo?

- Godine 2003. smo otvorili fabriku u Hrvatskoj. Do tog momenta se nismo ozbiljno zapitali šta je tajna našeg uspeha kod kuće. Iskustvo Hrvatske je za nas, kao malu porodičnu firmu, bilo od ogromnog značaja, jer smo tu morali da naučimo kako da se prilagodimo domaćim pravilima i razumemo tržište do te mere da budemo uspešni na njemu.

Kako je dalje tekao prodor na inostrana tržišta?

- Sledeći naš veliki iskorak bila je Srbija, koju smo doživljavali kao "obećanu zemlju". Dobra praksa Mercatora, ali i realna potreba na tržištu su nam olakšali odluku. Pekarstvo u Srbiji je te 2008. godine bilo prilično neuređena branša, a preuzimanjem pogona PDM u Pudarcima napravili smo dva izuzetka u odnosu na našu dotadašnju praksu: prihvatili smo se celokupne branše - počeli smo da proizvodimo hleb, ujedno se obavezujuće prema trgovcima da ćemo obezbedti celokupan asortiman proizvoda.

Don Don od tog momenta ubrzano raste zahvaljujući sopstvenom kapitalu, ali i kreditima i investitorima koji su nas prepoznali kao ozbiljnog partnera. Napravili smo mrežu industrijskih pekara iz kojih pokrivamo celo tržište Srbije, ali i izvozimo u zemlje regiona. Brzi rast i više od 1.000 zaposlenih pred nas su tada postavili nove izazove upravljanja sistemom. Bilo je neophodno formirati standarde, striktno ih se pridržavati i implementirati ih u sve jedinice koje su se pridruživale sistemu. Prilično smo uspešni u tome.

U kojim sve zemljama u regionu imate pogone?

- Kupovinom Pekare Grosuplje u Sloveniji 2015. godine, Don Don je postao najveći proizvođač u pekarskoj industriji na prostoru bivše Jugoslavije. Grupacija danas proizvodi u dva pogona u Sloveniji (Grosuplje i Kranj), u Hrvatskoj u Donjoj Zelini kod Zagreba, te u osam pogona u Srbiji (Pudarci, Kragujevac, Niš, Subotica, Zrenjanin, Kraljevo, Leskovac i Jakovo). U dva mlina u Srbiji dnevno se samelje 350 tona brašna. Don Don grupa danas ima oko 2.000 zaposlenih i stalnih saradnika.

Kako se odvijao razvojni put kompanije u Srbiji? Da li je bilo poteškoća i kako ste ih prevazilazili?

- Kako sam već rekao, od 2008. smo ubrzano rasli i ta činjenica je uvek donosila nove izazove. Prvi problem sa kojim smo se susreli bio je kako obezbediti isti kvalitet hleba na celom tržištu kada nemate kvalitetnu osnovnu sirovinu – brašno. To smo rešili u dogovoru sa proizvođačima pšenice i meljavom u sopstvenom mlinu, što nam je omogućilo kontrolu i konstantan kvalitet. Svaka akvizicija je bila priča za sebe, neke akvizicije su podrazumevale donošenje teških i bolnih strateških odluka kako bi se omogućila dugoročna stabilnost sistema. Dolaskom u Srbiju vremenom smo shvatili da ni ona sama nije jedinstveno tržište, već da se sastoji od niza lokalnih tržišta sa svojim specifičnostima i razlikama. Jedino rešenje u toj situaciji je bilo prihvatiti te razlike i igrati po lokalnim pravilima. Često smo i danas svedoci postojanja nelojalne konkurencije. Nadam se da će brzo doći dan kada će ista pravila važiti za sve u ovoj igri.

Na koji način ste se borili za svoj deo tržišnog kolača?

- Kvalitetom, konstantnim ulaganjima u ljude i sredstva za proizvodnju i jasnom strategijom. To je naš recept.

Koliki tržišni udeo imate sada?

- Naš udeo je oko 20% u industrijskom pekarstvu.

Jeste li njime zadovoljni i kakvi su vam planovi za njegovo povećanje?

- Svi se bore za što veći udeo, posebno u branšama gde se zarada generiše iz prodatih količina. U pekarstvu dolazi do konsolidacije i ukrupnjavanja, pekarstvo je na velikoj raskrsnici i sve se kreće u tom smeru. Tu vidimo šansu. Na proleće u Kragujevcu otvaramo fabriku tosta kakve nema u radijusu od 1.000 km, mislim i na način izrade i na sam kvalitet proizvoda. Time ćemo dramatično odskočiti u odnosu na konkurenciju, a plan nam je da i sa ostalim robnim grupama nastavimo tim smerom.

Da li se u Srbiji proizvodi samo za potrebe domaćeg tržišta ili i za izvoz? Na koja tržišta?

- Naš cilj je uvek bio da idemo van lokalnog i van granica. Iz Srbije izvozimo pecivo u region. Prisutni smo u svim zemljama regiona i pokazali da Srbija ima potencijal da izvozi pekarske proizvode. Širimo distributivnu mrežu, u Bugarskoj smo već ozbiljno prisutni, a slični su nam planovi i u Rumuniji. Ima prostora za izvoz hleba, samo treba ispoštovati regulative. Da bi pekarski proizvodi postali izvozni brend Srbije, proizvođači treba konstantno da rade na unapređenju kvaliteta. Prvi korak za to je uzgajanje kvalitetnih sorti pšenice, zatim odgovarajući stepen industrijalizacije i implementacija pravih tehnologija da bi se postigao kvalitet koji je konkurentan.

Kolika je ukupna proizvodnja u Srbiji? Koji deo je za domaće tržište, a koji ide za izvoz?

- U Srbiji godišnje proizvedemo blizu 100.000 tona hleba i pekarskih proizvoda. Od toga se izveze oko 10%.

Da li je u planu proširenje kapaciteta i neka nova akvizicija?

- U toku je opremanje fabrike tosta u Kragujevcu, koja će biti najmodernija fabrika tog tipa na ovim prostorima. Kapacitet fabrike će biti 100.000 komada tosta dnevno i iz nje ćemo podmirivati sva tržišta i sve zemlje u kojima imamo distribuciju. Procenjena vrednost ove investicije je oko 10 mil EUR. Početak rada fabrike se očekuje u aprilu naredne godine, a već sutradan će naš tost biti na policma partnera u svim državama u kojima poslujemo.

Što se novih akvizicija tiče, pratimo dešavanja na pekarskoj sceni u regionu i čekamo svoje prilike.

Otvorili ste maloprodajne objekte u Kragujevcu i Nišu i najavili još 500 u Srbiji. Dokle se stiglo sa tim planovima i kada očekujete potpunu realizaciju?

- Kupovinom Žitoprodukta i Žitopeka dobili smo i maloprodajne objekte i ušli u tu igru. Trenutno rebrendiramo postojeće, ali i otvaramo nove. U isto vreme tražimo nove lokacije, što je posao koji zahteva ozbiljnost i posvećenost. Naredne godine planiramo otvaranje stotinak pekarica u svim većim gradovima Srbije. Plan je 500 objekata u narednih pet godina.

Osim u Srbiji, vaši proizvodi su dostupni i na svim ostalim tržištima bivše SFRJ. Kakvi su vam planovi za ta tržišta?

- U Sloveniji nameravamo već ove godine da počnemo sa projektom Pretest koji podrazumeva upotrebu nove tehnologije, koja će nam omogućiti novu liniju proizvodnje hleba i peciva sa manje dodataka, a koji će biti sveži nekolika dana duže, boljeg i mirisa i ukusa. Biće to veliki projekat, a dolazak novih proizvoda na tržište trajaće godinu, dve ili čak tri. Nastavićemo da razvijamo i ostale robne marke, Pekaru Grosuplje i Tvojih pet minuta. U Hrvatskoj je Pekara Grosuplje već počela sa prodajom i Don Don sada može da pokrije celu teritoriju, a dostava je mnogo lakša. U Hrvatskoj planiramo jednu akviziciju u naredne dve godine i povećanje našeg tržišnog udela. Nameravamo preuzimanja u Rumuniji i Bugarskoj. Sveukupno, nameravamo da za nove investicije izdvojimo još 50 mil EUR, koliko smo do sada uložili u Srbiji. Posebno želimo da ojačamo razvoj u trgovinskim lancima.

Da li su potrošači na ovim tržištima različiti kada su u pitanju navike u ishrani i u čemu se te razlike ogledaju?

- Razlike su velike, i u navkama i u platežnoj moći potrošača. U Sloveniji se jede najmanje hleba, ali je drugačija i njegova struktura. U Srbiji se jede najviše hleba u regionu i, nažalost, još uvek se najviše proizvodi od belog brašna, dok na severu dominira hleb od tamnijih vrsta brašna i ražani hlebovi.

Prilagođavate li asortiman pojedinim tržištima ili je on jedinstven za sva tržišta?

- Morate se prilagođavati lokalnim navikama jer nametanje nekih svojih ideja potrošačima ide jako sporo. Asortiman razvijamo u skladu sa željama potrošača i lokalnom tradicijom, uz povratak tradicionalnim načinima proizvodnje.

Zašto je kupovina pekare Grosuplje bila tako važna za kompaniju i koji su rezultati ove sinergije u regionu već vidljivi i merljivi?

- Kupovinom Pekare Grosuplje dobili smo veći prihod, veći udeo na tržištu, tehnologiju, nove proizvode, ali, što je za nas od velikog značaja – znanje i stručnost koje imaju tamošnji zaposleni. Prošle godine smo imali prihod oko 65 mil EUR, ove godine planiramo oko 90 mil EUR. Rast možemo zahvaliti preuzimanju Pekare Grosuplje.

Takođe, ovom kupovinom postali smo najveće pekarsko preduzeće u regionu. U Sloveniji nameravamo već ove godine da počnemo sa projektom Pretest koji podrazumeva upotrebu nove tehnologije, koja će nam omogućiti novu liniju proizvodnje hleba i peciva, koji će da imaju manje dodataka, sa produženom svežinom, boljeg i mirisa i ukusa. Biće to veliki projekat, a dolazak novih proizvoda na tržište trajaće godinu, dve ili čak tri. Nastavićemo da razvijamo i ostale robne marke, Pekaru Grosuplje i Tvojih pet minuta.

Finski investicioni fond KJK dokapitalizovao je 2014. godine Don Don sa šest miliona evra. U kojoj meri vam je ovo pomoglo u izvršenim akvizicijama?

- KJK sada ima suvlasnički udeo u kompaniji Don Don. Uvideli smo da organski rast neće biti dovoljan za ostvarivanje naših ciljeva, odnosno, da bi tako išlo suviše sporo. Zato smo odlučili da potražimo partnera na tržištu kapitala i pronašli ga. Ta saradnja nam je omogućila dve velike akvizicije u Srbiji i jednu u Sloveniji i ubrzala rast. Smatramo to zrelom preduzetničkom odlukom.


U Beogradu skoro 10 godina

Kad smo doneli odluku da uđemo na tržište Srbije bili smo svesni svih razlika i nemogućnosti da se dešavanjima upravlja iz Slovenije. Tada sam se preselio sa porodicom u Beograd, ovde smo skoro 10 godina. Radim mnogo, nekada po 12-13 sati. Sve svoje slobodno vreme provodim sa svojom velikom porodicom. I posle 10 godina, Srbija nas iznenadi svojim lepotama i nekim mestima koja još nismo otkrili. Srbija je puna istorije na svakom koraku, a mi uživamo učeći o njoj.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.