Izvor: eKapija | Četvrtak, 17.11.2016.| 14:48
Izdvojite članak Odštampajte vest

Željko Sertić, vršilac dužnosti direktora Razvojne agencije Srbije - Sinergija domaćih i stranih kompanija vodi do ozdravljenja privrede

Željko Sertić
Razvojna agencija Srbije (RAS), zadužena za finansiranje, podsticaje i subvencije koje se daju privredi, posluje nepunih godinu dana kao naslednik SIEPA-e (Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije) i Nacionalne agencije za regionalni razvoj (NARR). Od osnivanja početkom 2016. godine, realizovala je 22 investiciona projekta koji su generisali 215 mil EUR investicija i 15.120 novih radnih mesta, dok je u Godini preduzetništva do sada podržano više od 7.200 preduzetničkih inicijativa, sa više od 9,5 milijardi dinara.

- U saradnji sa Privrednom komorom Srbije, RAS je organizovala i izlaganje 62 srpske kompanije na 5 međunarodnih sajmova, gde je ostvareno 1.400 poslovnih kontakata, a već je ugovoreno 44 mil EUR izvoza - kaže u razgovoru za eKapiju Željko Sertić, vršilac dužnosti direktora Razvojne agencije Srbije.

Sertić, koji je nedavno imenovan na ovu funkciju, naglašava da će učiniti sve da zadrže rast stranih ulaganja i pomognu posrnulu domaću proizvodnju, a sa doskorašnjim ministrom privrede razgovarali smo i o strukturi izvoza, unapređenju poslovnog okruženja, te programima podrške za novi tehnološki razvoj u Srbiji.

eKapija: Šta će biti prioriteti rada agencije u 2017. godini?

- Trenutno prikupljamo i analiziramo rezultate rada u ovoj, prvoj godini postojanja RAS-a. Uočavamo programe koji su budili veliko interesovanje kod privrede i oni će svakako biti pojačani u narednoj godini. S druge strane, oni koji su imali nedovoljno interesovanje će pretrpeti modifikacije. Svakako, potrebno je i povećati unutrašnji kapacitet agencije, i to u sva tri programska stuba – investicije, upravljanje projektima i ekonomski razvoj.

Povećaćemo svoje terensko prisustvo, osluškujući zahteve domaće privrede, ali ćemo biti proaktivni i na međunarodnom tržištu investicija. Jednostavno rečeno, gledaćemo da više delujemo ka samim investitorima u njihovim zemljama, a ne da čekamo da oni dođu ovde sa gotovom odlukom o ulaganju.

eKapija: Prema podacima Narodne banke Srbije, tokom sedam meseci 2016. godine, neto priliv SDI iznosio je 1,1 mlrd EUR, a projekcije su da će se do kraja godine dostići cifra od 2 mlrd. Kako je to uticalo na privredni rast i koje su projekcije za narednu godinu?

- Mi smo i u 2015. imali veliki rast ukupnog iznosa stranih ulaganja, više od 30% u odnosu na 2014. Ovaj trend se nastavlja i u 2016, a bićemo posvećeni da ga zadržimo i naredne godine. Za privredu je to takoreći "vitaminska injekcija", kojom se dobija devizni priliv, otvaraju se radna mesta, dolazi do transfera tehnologije, mogućnosti za kooperaciju, ulaske u dobavljačke lance, menadžment veština i sl.

eKapija: U javnosti je, međutim, kritikovana politika Vlade da se upravljanje industrijskim razvojem u Srbiji više zasniva na stranim investicijama (SDI), koje su najvećim delom niskog stepena tehnološkog intenziteta i zapošljavaju jeftinu radnu snagu, nego na jačanju prerađivačke industrije. Mogu li SDI biti adekvatna zamena za domaću akumulaciju?

- Ne mogu i ne treba da budu, niti je to politika Vlade. Radi se o jednom politikantskom narativu, da ne kažem spinu, koji se primio u našoj javnosti bez previše utemeljenja u istini. Niti Srbija ima najjeftiniju radnu snagu u regionu, niti stranci dolaze ovde samo zbog radne snage. U modernoj ekonomiji se gleda "ceo" paket koji neka zemlja nudi investitorima, a radna snaga je tu samo jedan od dvadesetak faktora koji se uzimaju u razmatranje.

S druge strane, mi činimo sve da podignemo posrnulu domaću privredu. Država je opredelila nikad veća sredstva i usmerila ih na razvoj preduzetništva mikro, malih i srednjih preduzeća. Pomaže se i dalji razvoj, kada firme prežive prve godine, vodimo ih na sajmove, uključujemo u dobavljačke lance, dajemo besplatnu stručnu pomoć i sl. Samo sinergija domaćih i stranih kompanija može dovesti do pravog ozdravljenja celokupne privrede.

eKapija: Kako će Razvojna agencija pomoći jačanje domaćeg prerađivačkog sektora?

- Mi konstantno stimulišemo naše proizvođače na veću finalizaciju svojih proizvoda, što je jedan od osnovnih kriterijuma kada odlučujemo o finansijskoj pomoći kompanijama. Takođe, povezujemo ih sa investitorima, od kojih mogu da dobiju nove tehnologije za viši nivo prerade, u Godini preduzetništva subvencionišemo nabavku nove opreme sa 25% troškova i sl. Ne treba ni zaboraviti organizaciju sajamskih nastupa na međunarodnoj sceni, gde domaće kompanije mogu da se upoznaju sa trendovima u svetu i osvoje nova tržišta.

eKapija: Koje industrije vidite kao nosioce reindustrijalizacije u Srbiji i koji su preduslovi za sprovođenje ovog procesa?

- Ovde moramo da pratimo globalne trendove. Ekonomija znanja, oličena pre svega u ICT i sektoru usluga, mora biti jedan od prioriteta. Svakako, mi treba da se oslonimo i na sektore u kojima smo tradicionalno "jaki". Tu pre svega vidim prehrambeni sektor, u čemu treba da forsiramo tržišnu nišu zdrave hrane, koja i donosi najbolje cene za naše proizvođače. Generalno, nama je glavni cilj proizvodnja sa većom dodatom vrednošću, a manje da izvozimo sirovine i proizvode niskog nivoa prerade.

Poslednjih godina sektor automobilske industrije je generator privrednog rasta i zapošljavanja, pa i on predstavlja jedan od stubova reindustrijalizacije.

eKapija: Vrednost izvoza robe iz Srbije za devet meseci 2016. godine iznosila je 11,08 mlrd USD, i veća je za 10,3% u odnosu na period januar-septembar prošle godine. Koji je udeo domaćih kompanija u plasiranju robe na strana tržišta i kakva struktura izvoza nam je potrebna za veći privredni rast?

- Svako preduzeće koje posluje na teritoriji Republike Srbije se vodi kao domaće ali nam je iz prakse poznato da vodeći izvoznici kod nas imaju osnivački kapital iz inostranstva (Fiat, Tigar, Železara, Philip Morris, NIS itd).

Potrebno je da izvozimo proizvode višeg stepena finalizacije, a manje sirovine. Tako ostvarujemo više cene na tržištu, a upošljavamo i više radnika u proizvodnom procesu. Ohrabruju promene u strukturi izvoza, gde najveći rast imamo u grupama električnih mašina za domaćinstvo i automobilskih komponenti.

eKapija: Industrija u Srbiji je tehnološki zastarela i prema nekim podacima zaostaje i u odnosu na tehnološki nivo koji je imala 1990. godine. U kojoj meri se sa postojećom tehnologijom može ostvarivati neophodna konkurentnost na tržištu?

- U modernoj ekonomiji tehnologija konstantno napreduje i svaka propuštena godina predstavlja rupu u razvoju kompanije, a mi ovde u nekim sektorima imamo decenijske stagnacije u tom smislu. Upravo zato i pomažemo domaća preduzeća u nabavci opreme za otpočinjanje novog biznisa. Taj program je kreiran tako da preduzetnik ima najmanje moguće opterećenje, tj da snosi samo 5% od ukupnih troškova kupovine opreme. Najveći deo, 70% je povoljan kredit od izabranih banki i lizing kuća, a 25% su bespovratna sredstva od države. Na ovaj način smo ove godine pomogli 377 preduzeća sa više od pola milijarde dinara, što je ukupno ulaganje u opremu i mašine od 2,7 milijardi dinara.

eKapija: Kako biste okarakterisali tempo digitalne transformacije srpskih preduzeća, koja postaje neminovnost u savremenim uslovima poslovanja?

- Naša preduzeća polako postaju svesna neminovnosti digitalne transformacije ali taj tempo je i dalje ispod zadovoljavajućeg. Savremeni sistemi za upravljanje poslovanjem su indirektan trošak i domaće firme često odlažu ovaj korak zarad rešavanja nekih "hitnijih" stvari, ne shvatajući da je to dugoročna investicija koja dovodi do ušteda i povećava rentabilnost svakog proizvodnog procesa.

(Foto: Dmitry Kalinovsky/shutterstock.com)
U okviru Godine preduzetništva, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija u partnerstvu sa Fondom za razvoj, pruža podršku za inovativne projekte iz oblasti ICT-a.

eKapija: Mala i srednja preduzeća mogu egzistirati, razvijati se i unapređivati svoju delatnost samo kao kooperanti velikih industrijskih sistema. Koliko postojeće stanje industrije koči razvoj MSP sektora?

- U EU ovaj sektor doprinosi bruto društvenom dohotku sa oko 60% prihoda. Kod nas je taj procenat negde između 30 i 35%. Sektor je, dakle, i dalje dosta nerazvijen. Ipak, ne bih za to krivio isključivo zastarelo industrijsko nasleđe, ima tu i do našeg mentaliteta – prosto, ovde i dalje nema dovoljno preduzetničkog duha i ljudi radije biraju velike sisteme ili državne firme.

Ne treba zanemariti ni istorijske i društvene okolnosti – u Evropi se privreda konstantno razvija od 1945, idući u jednom smeru, dok se na ovim prostorima u prošlosti lutalo kad je reč o privrednom razvoju. Svest o privatnoj svojini i preduzetništvu počinje da se razvija tek u devedesetim godinama.

eKapija: Privrednici često ističu da im unapređenje poslovnog okruženja znači više od novčanih podsticaja. Šta će biti urađeno na poboljšanju uslova poslovanja?

- To je kontinuirani napor koji sprovode svi ekonomski činioci našeg društva, od države pa sve do samog preduzetnika. Sa naše strane, uređena je legislativa iz paketa tzv "biznis zakona", koji su u potpunosti usaglašeni sa pozitivnom evropskom praksom i u čije su modifikacije unete preporuke privrede. Ovaj napor su prepoznale i svetske finansijske institucije poput Svetske banke, na čijim rang listama o uslovima poslovanja Srbija beleži konstantan napredak. Ukidaju se mnogobrojne nepotrebne procedure i parafiskalni nameti, i sve to za cilj ima poboljšanje opštih uslova poslovanja.

Ivana Bezarević

Kompletan sadržaj Tematskog biltena "Buđenje industrije u Srbiji" možete pročitati OVDE.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.