Izvor: eKapija | Ponedeljak, 12.09.2016.| 15:44
Izdvojite članak Odštampajte vest

Henk van den Dool, ambasador Holandije u Srbiji - Holandija je najveći strani investitor u Srbiji, od 2005. uloženo oko 6 mlrd EUR

(Henk van den Dool) Poslednji podaci Narodne banke Srbije jasno pokazuju da su holandska preduzeća od 2005. uložila oko 6 mlrd EUR u Srbiju. S ponosom kažem da to moju zemlju čini najvećim stranim investitorom u Srbiji do sada - kaže u razgovoru za eKapiju ambasador Holandije u Srbiji Henk van den Dool.

- Bilo da se radi o tehničkoj podršci, informacionim i komunikacionim tehnologijama ili turizmu, očekujem da vidim dalji rast. Srbija i Holandija svakako mogu da urade mnogo toga, a mi aktivno radimo na tome da sa svojim partnerima iz Srbije stvorimo uslove za osnaživanje ekonomskih veza - dodaje Van den Dool, sa kojim smo razgovarali o privrednoj saradnji naše dve zemlje, kao i prostoru za povećanje investicija i robne razmene.

eKapija: Kako vidite ekonomske i diplomatske odnose naše dve zemlje?

- Politički odnosi Srbije i Holandije se poslednjih godina razvijaju u pozitivnom smeru. Primetno je sve veće međusobno razumevanje i porast broja bilateralnih poseta na političkom nivou. To je u velikoj meri zbog opredeljenosti Srbije da se pridruži Evropskoj uniji. Holandija zdušno podržava Srbiju na njenom evropskom putu, kako rečima tako i delom, a Srbija ceni to partnerstvo.

Proteklih godina smo takođe zapazili povećano interesovanje holandskih kompanija za Srbiju. Dolazi do ohrabrujućeg razvoja u energetici, energetskoj efikasnosti, informatičkim i komunikacionim tehnologijama, tehnologijama upravljanja vodama, ali i u tekstilnoj industriji i brodogradnji. Bilateralna trgovinska razmena stalno raste, i to po godišnjoj stopi od 7-10%.

Amsterdam
Kada govorimo o ljudskim kontaktima, vidim da se mnogi mladi ljudi u Srbiji povoljno izjašnjavaju o Holandiji, a s druge strane, svakodnevno nailazim na holandske turiste na beogradskim ulicama. Nikada ne treba potceniti značaj ličnih kontakata. Oni su najbolji način da se razmene zajednički pogledi na svet i da se ljudi upoznaju.

eKapija: Gde vidite prostor za napredak tih odnosa?

- Iako sam veoma zadovoljan ovim što smo već postigli, ima mnogo prostora da se međusobna trgovinska razmena i investicije podignu na još viši nivo. Holandija je jedan od najvećih trgovaca robom, uslugama i proizvodima, drugi najveći izvoznik poljoprivrednih proizvoda i 18. privreda po veličini u svetu. Srbija ima mnogo neiskorišćenog potencijala. Naši međusobni privredni odnosi značajno će ojačati čim se u Srbiji stvori zaista povoljna klima za investitore, reformiše pravosuđe i reše problemi birokratije i korupcije, koji trenutno usporavaju razvoj zemlje. Vrhunska poljoprivreda i proizvodnja prehrambenih proizvoda, vodoprivreda (vodozaštita, drenaža i navodnjavanje), logistika vodenih tokova (potencijal vodenog saobraćaja na ovom području ozbiljno je potcenjen), energetska efikasnost, rečna brodogradnja i IT su oblasti koje obećavaju.

Ponoviću da su naši politički odnosi zasnovani na zajedničkoj posvećenosti evropskim integracijama Srbije. Kako Srbija bude napredovala na evropskom putu i kako se budu sprovodile reforme u okviru evropskih integracija, naše zemlje će se još temeljnije politički i ekonomski povezati.

eKapija: Prema podacima za 2015. godinu, šta je Srbija uvozila, a šta izvozila iz Holandije?

- Izvoz i uvoz se stalno odvijaju između Srbije i Holandije i relativno su postojani po pitanju vrste robe i usluga. Trgovali smo raznim građevinskim i proizvodnim materijalima, gotovim proizvodima u proizvodnoj delatnosti, poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima, stokom, pićem, duvanom, mašinama i saobraćajnom opremom, brodovima, hemijskim proizvodima, specijalizovanim softverom i drugim ICT uslugama. Definitivno ima prostora za rast u oblasti usluga. S jedne strane, ljudi i kompanije u Srbiji pokazuju značajan rast i sposobnost da pruže visoko kvalitetne usluge, dok je s druge strane naše tržište uvek otvoreno za nove visoko kvalitetne usluge po nižim cenama.

Bilo da se radi o tehničkoj podršci, informacionim i komunikacionim tehnologijama ili turizmu, očekujem da vidim dalji rast. Srbija i Holandija svakako mogu da urade više toga, a mi aktivno radimo na tome da sa svojim partnerima iz Srbije stvorimo uslove za osnaživanje ekonomskih veza.

eKapija: Kolika je zainteresovanost holandskih firmi za investicijama u Srbiji, koliko često Vam se privrednici obraćaju za savet kako da dođu do tržišta Srbije?

- Svakodnevno komuniciramo sa holandskim kompanijama i često pomažemo srpskim firmama koje pokušavaju da uđu na holandsko tržište i ostvare saradnju sa holandskim partnerima. Očigledno je da ima mnogo holandskih kompanija koje su bile i još uvek su prisutne na domaćem tržištu, a da nisu u kontaktu sa ambasadom. Prema podacima Agencije za privredne registre, u Srbiji trenutno posluje oko 450 holandskih kompanija. Mi smo u kontaktu sa oko 20% njih.

Kompanije iz Holandije nam se često obraćaju. Mi činimo sve što je u našoj moći da im pomognemo da načine prve korake u Srbiji i razumeju ovdašnje tržište. Već smo napravili četiri različite brošure: Opšti vodič za poslovanje u Srbiji, Finansiranje poslovanja u Srbiji, Carinske postupke i Razumevanje energetskog tržišta. Ta vrsta informacija pokazala se veoma korisnom za naše preduzetnike.

eKapija: Kada je reč o investicijama, za koje privredne oblasti u Srbiji su holandske kompanije najviše zainteresovane?

- Danas su u Srbiji holandske kompanije vodeće u proizvodnji stočne hrane, brodogradnji i proizvodnji piva. Pored toga, veoma smo prisutni i u ICT-u i trgovini. U maloprodaji smo veoma značajni– trebalo bi ovde napomenuti i to da se holandski Ahold skoro spojio sa belgijskom kompanijom Delhaize i postao većinski akcionar. Holanđani i Belgijanci sada zajedno stoje iz najvećeg maloprodajnog lanca u Srbiji i samo u tom sektoru zapošljavaju više od 11.000 ljudi! Kada se na to doda broj zaposlenih u drugim holandskim kompanijama u Srbiji, dolazi se do broja od znatno više od 15.000 radnih mesta otvorenih zahvaljujući holandskim investitorima.

eKapija: Možemo li najaviti neke nove kompanije koje planiraju da posluju u Srbiji?

- Srpski mediji često najavljuju dolazak novih stranih kompanija, uključujući holandske. Mi očekujemo da će se uskoro pojaviti neka nova imena i brendovi, ali više volimo da same kompanije prve najave svoj dolazak. Da bi se privuklo više holandskih kompanija, važno je da iskustva onih koje su već tu, budu pozitivna. Na sreću, u većini slučajeva zaista jeste tako, što je dobro za Srbiju. Međutim, neke strane i domaće kompanije i dalje se suočavaju sa birokratskim i drugim problemima. U marketingu se zna da se negativne informacije prenose mnogo brže nego dobre vesti, a kompanije se često konsultuju i porede poslovna okruženja. Zbog toga je veoma važno da srpska Vlada nastavi da sprovodi reforme i poboljšava poslovnu klimu. Mnogi činioci su važni u ovom procesu, uključujući Ministarstvo državne uprave i Privrednu komoru. Ohrabrujuće je to što obe ove institucije uvode nove digitalne platforme za firme u sektorima za koje su zadužene.

(Foto: Edhar/shutterstock.com)
eKapija: Možemo li najaviti neke nove aktivnosti Ambasade Holandije u Srbiji, na koji način promovišete Holandiju u našoj zemlji?

- Holandiju, kao i saradnju Holandije i Srbije promovišemo na mnoge načine. Na primer, podržavamo mnogobrojne inicijative koje dovode holandske stručnjake i holandsku kulturu u Srbiju. Srpska publika je ove godine već imala priliku da se upozna sa radom nekih sjajnih holandskih umetnika i stručnjaka na raznim festivalima i manifestacijama – Holandski plesni teatar i Jirži Kilijan na Beogradskom festivalu igre, poznati saksofonista Juri Honing na Nišvilu, Ričard van der Larken (What Design Can Do) u Miskeru, organizacija Waag Society na konferenciji FABelgrade i mnogi drugi.

Srbija i Holandija imaju i istorijske veze. U čast toga objavili smo niz brošura koje osvetljavaju neke aspekte holandsko-srpskog nasleđa – Jeni Merkus, Arijus van Tinhoven, srpski vojnici u Prvom svetskom ratu, Jakob Kolijer.

Međutim, najveća promocija Holandije i njene politike bila je Nedelja Holandije u Beogradu (Orange Week), koju smo organizovali krajem juna povodom završetka holandskog predsedavanja Savetom Evropske unije. Više od 4.500 ljudi prisustvovalo je događajima u okviru Nedelje Holandije, filmskim projekcijama,večeri holandske kuhinje, izložbi fotografija, masovnoj biciklističkoj vožnji, "narandžastoj žurci". Na neki način Nedelja Holandije još traje jer smo deo programa prebacili u Vršac i Kovin. Takođe, radimo na holandskom muralu u Beogradu, a narandžaste ruže su posađene duž šetališta pored sportskog centra Milan Gale Muškatirović.

eKapija: Koliko se život u Srbiji razlikuje od života u Holandiji?

- Razlika je u detaljima - u hrani, smislu za humor, običajima. Ono što najviše zapažam, međutim, jesu sličnosti i ono što nam je zajedničko. Po mom mišljenju Srbi su gostoprimljivi, otvoreni i poslovni ljudi.

eKapija: Koliko je poslovna kultura različita? Da li ste se nečim posebno iznenadili?

- Holandski i srpski privrednici istovremeno su i slični i različiti- Srbi umeju da budu veoma direktni prilikom poslovnih pregovora, što dosta olakšava stvari njihovim holandskim kolegama. Holanđani su poznati kao iskreni i neposredni ljudi, kako u poslovnim tako i u privatnim vezama. Ono što često iznenađuje holandske privrednike jeste to što poslovni ručkovi u Srbiji umeju da traju satima i što se na njima pije mnogo dobrog vina i piva, uz mnoštvo jela i nezaobilazni roštilj. Standardan holandski poslovni ručak podrazumeva sendviče sa sirom i čašu mleka, a ne traje više od 30 minuta. Srpski i holandski privrednici mogu da se iznenade pri prvom susretu upravo zbog ovoga, ali moram da napomenem da Holanđanima po pravilu predstavlja zadovoljstvo da se prilagode srpskim običajima, i to veoma brzo. Uopšte, zajednički poduhvati Holanđana i Srba veoma su uspešni i prikazuju ono najbolje iz obe kulture.

Jelena Đelić

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.