(Ekonomist) Najavljena izgradnja regionalnog distributivnog centra i berze cveća u Beogradu

Kakvi su trenutni kapaciteti Srbije za proizvodnju rezanog cveća, ako bi i došlo do izmene zakona i izjednačavanja PDV-a?

Z. Radovanović: Kapaciteti su mali, a dodatna prepreka za dalje uvećanje jeste i činjenica da je nemoguće dobiti kredit za proizvodnju rezanog cveća, jer proizvodnja rezanog cveća ne postoji u šifrarniku delatnosti Ministarstva poljoprivrede. Srbija ima odlične geografsko-klimatske uslove za razvoj i uz ozbiljne mere države mogla bi da postane konkurentan izvoznik određenih kultura, kao što je, recimo, ukrasni suncokret. Postoje odlični uslovi za gajenje ukrasnog suncokreta u Srbiji, a cvet je boljeg kvaliteta od izraelskog, gde se trenutno najviše odgaja. Kada je u pitanju proizvodnja saksijskog cveća tropskih i suptropskih kultura, kao nepremostiv problem javlja se razvojni nivo postignut u svetu.

U drugim zemljama je ta proizvodnja toliko multiplikovana da je tu gotovo nemoguće ući u ozbiljnu konkurenciju. Isto je i u oblasti proizvodnje semena, koja je tehnološki veoma razvijena, posebno u Holandiji, odakle Srbija i uvozi najviše semena, a zatim u SAD-u i Japanu. Ono što se srpskim proizvođačima trenutno isplati je razvijanje određenih kultura koje imaju potencijal na ovim prostorima i za kojima postoji realna potreba u svetu. Trenutno se dešava, i sve više će se dešavati, da veliki svetski proizvođači cveća prepoznaju potencijale Srbije u ovoj oblasti i započinju ovde sopstvenu proizvodnju. Sigurno je da nećemo zaustavljati strane investitore u razvoju cvećarske proizvodnje u Srbiji, već treba da obezbedimo dobru organizacionu strukturu koja će ih dočekati, ali da istovremeno činimo sve što možemo za uspešnije uključivanje i opstanak domaćih proizvođača u ovoj oblasti.

Podrška u PKS

“Projekat formiranja berze cveća koji vodi Udruženje FloraSrbija ima punu podršku Privredne komore Srbije, kaže Slavica Stevanović, samostalni stručni saradnik u Udruženju za poljoprivredu PKS. U 2007. godini izdvojena su sredstva iz budžeta Skupštine grada Beograda za formiranje berze cveća, a dobijena je i puna podrška Ministarstva poljoprivrede za projekat.”

Zgoda tople vode

Prosečan proizvođač saksijskog cveća u Srbiji ima oko deset do dvanaest ari zasada. Najveći procenat proizvođača još uvek radi u primitivnim uslovima i najčešće se istovremeno bavi i proizvodnjom povrća. Kod proizvodnje rezanog cveća, koja je slabo zastupljena, zasadne površine su veće i iznose u proseku 60 ari. Manje od deset odsto proizvođača razvilo je uslove za proizvodnju cveća tokom cele godine, a samo jedan proizvođač koristi geotermalne izvore energije. Mogućnost korišćenja geotermalnih izvora energije, kao najčešće korišćene obnovljive energije u zemljama razvijene proizvodnje cveća, u Srbiji je potpuno neiskorišćena - i pored bogatstva prirodnih izvorišta tople vode, kao i vruće vode koju ispuštaju termoelektrane.

Primer najboljih

Holandija, država bez pedlja neiskorišćene zemlje, koja drži preko 60 odsto svetskog tržišta cveća, obrne godišnje oko 18,8 milijardi evra u toj oblasti, sa ukupno 6.000 odgajivača i oko 10.500 hektara - što pod staklenicima, što pod otvorenim nebom. Dike Faber, predsednik Asocijacije aukcijskih kuća u Holandiji, kaže da bi ministar agrikulture u Holandiji trebalo da sebe naziva ministrom hortikulture - s obzirom da cvećarstvo donosi godišnje u budžet oko devet milijardi evra. U svom sastavu Asocijacija aukcijskih kuća Holandije ima tri velike berze i dve male, a spajanje svih pod isti krov najavljeno je za 2009. godinu. Ove berze godišnje ukupno obrnu oko četiri milijarde evra, od čega se 64 odsto odnosi na sečeno cveće.
Primera radi, na najvećoj aukciji, FloraHolland obavi oko 40.000 transakcija dnevno, u intervalu od šest do deset časova prepodne. Učesnici na aukciji prisutni su direktno, u samom aukcijskom prostoru, ali i on-line. Prema rečima Fibera, transport ima najvažniju ulogu, pogotovo što se veliki deo cveća dovozi iz Kenije, Izraela i drugih zemalja, a zatim preko holandskih berzi biva distribuirano dalje u svetske centre.
Najveći akcionari na berzama upravo su proizvođači cveća. Peter Van der Lans ima 27 godina i nastavlja porodični biznis u WestLandu, najvećem celovitom prostoru pod cvećem i staklenicima na svetu, koji ukupno ima oko 3.000 hektara staklenika. Gerbera, porodična kompanija u svom posedu ima četiri hektara pod staklenicima, ali je udružena sa još šest uzgajivača, sa kojima se nalaze u kooperaciji i ukupno imaju oko 24 hektara staklenika. Kao udruženje, kaže der Lans, dobijaju bolju ponudu, ali i veće premise. Gerber prodaju za deset centi po komadu, a proizvode u proseku 500 cvetova po kvadratnom metru. U Holandiji, iako još uvek opstaje po neki mali odgajivač, sve češće se dešava da ili prodaju svoje hektare ili se udružuju, a svake godine oko 700 odgajivača nestane.

poziv na pretplate na

Zoran Radovanović: Radićemo na tome da se uveća broj proizvođača cveća u Srbiji