Izvor: eKapija | Utorak, 19.07.2016.| 15:47
Izdvojite članak Odštampajte vest

Radivoje Mitrović, dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu - Uvodna predavanja i mentorstvo novina za studente

Radivoje Mitrović
Za upis na Mašinski fakultet u Beogradu ove godine priijavilo se 1034 kandidata. Njih 914 polagalo je prijemni ispit, dok će 540 brucoša od jeseni sedeti u amfiteatrima popularnog Mašinca. Novoupisani studenti na nastavu će krenuti već 19. septembra, nedelju dana pre zvaničnog početka školske godine na ovom fakultetu. Razlog su uvodna predavanja iz matematike i fizike, koje fakultet besplatno organizuje za studente spremne da unaprede znanja sadržajima važnim za razumevanje predmeta u zimskom semestru. Prvi put ove godine fakultet uvodi i mentorstva, pa će 56 nastavnika-mentora pružati podršku ohrabrenje i motivaciju brucošima u toku prve godine studija.

- Ideja je da se studentima prve godine olakša praćenje nastavnog procesa, a samim tim i poboljšaju njihovi rezultati tokom studija - kaže u razgovoru za eKapiju dekan Mašinskog fakulteta, prof. dr Radivoje Mitrović.

- Ne trebaju nam formalna, repetetivna znanja, već studenti koji će sa znanjem iz matematike kao alatom rešavati inženjerske probleme: određivanje otpora, oslonaca i slično, a onda to sutra primeniti i kod proračuna konstrukcije vagona, lansiranja rakete, poletanja aviona, helikoptera... Insistiramo na sadržajima i akivnostima koji će od srednjoiškolaca napraviti inženjere za kojima vlada veliko interesovanje u zemlji i u Evropi. Predstavnik nekoliko velikih italijanskih kompanija je nedavno bio kod mene i traže vrhunski stručni kadar. A to je i poruka za sve – vreme osrednjosti mora da bude iza nas.


Mentori će raditi sa brucošima u grupama od po 10 do 20 studenata, i nastojaće da kroz laboratorijske vežbe i druge studijske programe tokom prva dva semestra, kada najveći broj studenata otpadne, podignu efikasnost studiranja. U organizacionoj strukturi fakulteta formiran je i Centar za kvalitet, koji čine profesori, a koji će osmisliti kriterijume i merila za vrednovanje ovih reformskih procesa. Prvi signali govore da treba očekivati za 20-30% veću prolaznost.

Koliko su novine koje fakultet uvodi povezane sa reindutrijalizacijom kojoj Srbija teži?

- U velikoj meri. Pokušavamao da formiramo generacije inženjera koji će biti inovativni i stalno razmišljati na ovaj način. Pojavljuju se novi materijali, 3D tehnologije omogućavaju čuda, nešto što je do juče bilo nezamilivo u proizvodnji sada je ostvarljivo, razvoj omogućava brže, efikasnije i produktivnije proizvode. Ne smemo da čekamo. Naučno tehnički prodor i malim i nerazvijenima omogućava brži priključak ako su invetivni, a tvrdimo da jesmo, zato i moramo svi tako da se ponašamo.

(Foto: PHOTOCREO Michal Bednarek/shutterstock.com)
Koliko praktične nastave ima na fakultetu i kakva je saradnja sa privredom?

- Mašinski fakultet je u zlatno doba i osamdesetih godina imao izuizetno razvijenu saradnju sa privrednom. Na dinar dobijen od države, zarađivali smo još dinar od privrede. Aspekt rešavanja privrednih problema je bio više nego značajan, a profesori su usavršavali sopstvena znanja, involvirali ih u nastvani program, podizali kvalitet znanja kroz rešavanje konkretnih problema i zato našim inženjerima niko nikad u svetu nije tražio proveru diploma. Sad da je taj odnos daleko manji, od onog što dobijemo od države još 30-35% zaradimo na tržištu, jer je privreda višestruko slabija nego što je tada bila.

- To pokušavamo da nadomestimo kroz mnogo jaču stručnu praksu i akcenat stavljamo na što veću saradnju sa privrednom gde god je to moguće. Imamo potpisane sporzume o poslovno tehničkoj saradnji sa velikim brojem kompanija - od Aerodroma i Air Serbia pa do Elektroprivrede Srbije, NIS-a, Železnica. Sa kompanijom Masser tehnogas napravljen je i poseban studijski program, na fakultetu Zavarivanje i zavarene konstrukcije, kako bismo obrazovali kadar za potrebe privrede. Naši profesori su zajedno sa Zavodom za unapređenje obrazovanja formirali takve smerove i u srednjim stručnim školama, koji već žive u nekoliko gradova u Srbiji, i to je pravi primer uspešne saradnje države, akademske zajedice i privrede. Osim toga, stimulišemo naše studente i kroz podršku njihovim preduzetničkim kompetencijama - da svoje ideje i inicijative regulišu formiranjem startap preduzeća bilo u Poslovno tehnološkom inkubatoru grupacije tehničkih fakulteta, koji se nalazi u staroj zgradi Mašinskog fakulteta ili kroz osnivanje startapova u Naučno tehnološkom parku Zvezdara. U našem Inovacionom centru zaposleno je 67 ljudi, a razmišljamo i o formiranju Inovaciong centra 2 ili Istraživačkog-razvojnog centra koji bi bio iskučivo u funkciji namenske proizvodnje, jedne od najproduktivnijih izvoznih grana Srbije. I digitalizacija i četvrta industrijska revolucija u povoju otvoriće nove perspektive za Mašinski fakultet.

Stručna javnost je saglasna da će školovanje adekvatnog kadra biti jedna od ključnih da Srbija uhvati korak sa industrijom 4.0. Kako će fakultet reagovati na nove tendencije u tehnološkom razvoju?

- Potrebna su nam veća znanja iz informacionih komunikacionih tehnologija. Smer mašinstvo i informacione tehnologije postoji nekoliko godina unazad, ali ga nismo toliko intenzivno razvijali. Zato će u narednim godinama mnogo veća pažnja biti posvećena njemu, kao i biomedicinskom inženjeringu. Fokus će biti na futurizmu, da li je moguće posvešćenošću i ulaganjem u vrhunske tehnologije izboriti se za veće stope rasta BDPa, bolji život građana i preventivno delovati da nam strčnjaci ne odlaze, već ostaju, započinju sopstvene poslove i bave se najsavremenijim stvarima. Naš san je da novostvorena vrednost u novim proizvodima, u kojima ima mnogo naučno-istraživačkog rada, bude mnogo veća i da nam u međunarodnoj podeli rada ne ostaju mrvice nego značajni kolači.

Koliko će ovo doprineti porastu potražnje za mašinskim kadrovima?

- Izuzetno. Evropi sada, naročito Nemačkoj, nedostaje desetine hiljada mašinskih inženjera. Naša ambicija nije da ih šaljemo tamo već da ovde započnemo novu industriju i inustrijalizaciju.

Ima li Srbija u ovom trenutku kadrove za takvu reindustrijalizaciju?

- Naravno. Mnogo je ljudi na svim fakultetima u Srbiji koji razumeju i prate šta se dešava u svetu, a dobro je i da je država sve otvorenija. Kontaktiraju nas strane kompanije da preporučimo stručnjake i prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, novih generacija nezaposlenih mašinskih inženjera nema, i vrlo je širok spektar gde naši svršeni studenti nalaze posao. Razgovarao sam sa Italijanima čije fabrike kućnih aparata najpažljivije razmatraju mogućnost da se lociraju u Srbiji. To međutim, neće zavisiti od Mašinskog fakulteta već uslova koje budu ostvarili sa državom. Fakultet je inicirao, i evo već šest meseci uveliko razgovaramo sa ljudima iz ministarstva, privrede, Razvojne agencije Srbije, Privredne komore Srbije i Privredne komore Beograda, kao ljudima koji artikulišu interese malih srednjih i velikih preduzeća, o formulisanju nove industrijske politike za novu reindustrijalizaciju i očekujem da po formiranju nove Vlade to nastavimo i da u pregovore oko poglavlja 20, koje se tiče industrijskih politika sa EU, uđemo sa potpunom svešću ko smo i šta želimo.

Na proizvodnju čega bi Srbija trebalo da se usredsredi?

- To je još jedna od tema o kojoj intenzivno razgovaramo i kroz SWOT analizu tragamo za proizvodima i tehnologijama, koje po mišljenju nas sa fakulteta, treba da budu generator razvoja. Da li je to elektromobil, vozilo na neki hibridni pogon, poljoprivredna mehanizacija ili nešto drugo, ne bih unapred prognozirao. Ne bi trebalo da se ponašamo kao astrolozi već ozbiljni naučnici koji sagledavaju gde je svet danas i gde ima prostora za novu industriju Srbije. Akcenat bih stavio na uspešne male i srednje kompanije koje već imaju sopstveni razvoj i veliki značaj daju inovacijama. Zalažem se za renesansu naučno istraživačklog rada, a to znači i mnogo veća izdvajanja ne samo u nauku i obrazovanje, već i kulturu. Ne možemo sa neprosvećenim ambijentom napraviti ovaj iskorak.

Drumska strela

Studenti Mašinskog fakulteta napravili su ove godine peti automobil Drumska strela koji se takmiči na svetskim Formula Student takmičenjima. Reč je o konkretnom proizvodu koji je od ideje preko projektnog zadatka, projekta do realizacije delo sudenata, a realizuje se kao jedan od vidova praktične nastave.

Drumska strela 2016 ima unapređene karakteristike – poboljšanu aerodinamiku, inovacije u sistemu za upravljanje, geometriji, sistemu za oslanjanje, ergonomiji vozila i elektronskim sistemima… U novu formulu ugrađeno je 50 različitih materijala, hiljadu različitih delova, pedeset hiljada radnih sati.

Na razvoju automobila sa studentima Mašinca radile su i kolege sa Elektrotehničkog, Tehnološko-metalurškog i Fakulteta organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu, a stručna javnost prognozira da Drumskoj streli ove godine predstoji siguran uspeh i plasman u prvih pet na predstojećem takmičenju.

Brojke

1034 kandidata konkurisalo je za upis na Mašinski fakultet u školskoj 2016/2017
57% prijavljenih na prijemni ispit su gimnazijalci
4,31 je bila prosečna ocena prijavljenih
540 studenata dobilo je indeks fakulteta (520 na budžetu, 20 samofinasirajućih)
21 smer postoji na Mašinskom fakultetu

Ivana Bezarević
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.