(Evropa) Va­si­li­je Ma­no­vi­ć, he­mi­ča­r iz Sr­bi­je, deo kanadskog tima koji je osmislio no­ve teh­no­lo­gi­je za smanjenje emi­si­je ga­so­va u atmosferu

Kanadsko ministarstvo za prirodne resurse nagradilo je Vasilija Manovića, hemičara iz Srbije, za izuzetno dostignuće u razvoju nove tehnologije koja će smanjiti emisiju gasova „staklene bašte” i pojeftiniti njihovo prečišćavanje. Manović je član šestočlanog tima koga vodi Ben Entoni, jedan od vodećih svetskih eksperata za ekološki efikasno korišćenje fosilnih goriva. Naš hemičar za Evropu otkriva kako će nova tehnologija usporiti globalno zagrevanje.

Kakve su bile dosadašnje tehnologije za smanjenje emisije gasova „staklene bašte”

Bile su zasnovane na razdvajanju gasova, ali uz korišćenje skupih sorbenata kakvi su neki organski rastvarači ili su gasovi razdvajani fizički. Jedna od mogućnosti bila je, recimo, sagorevanje u čistom kiseoniku, pri čemu se dobija koncentrovani ugljen-dioksid koji se može skladištiti, ali ona podrazumeva skuplje procese. Nijedna postojeća tehnologija ne može na ekonomski prihvatljiv način biti primenjena na velikim termoenergetskim postrojenjima. Metode prečišćavanje otpadnih gasova od ugljen-dioksida mogle su biti primenjene samo u manjim industrijskim postrojenjima, ali tako da se izdvojeni ugljen-dioksid može iskoristiti ili prodati.

Kakve prednosti vaša tehnologija donosi industriji, a kakve običnom čoveku?

Ukoliko bude primenjena, a za to je potrebno najmanje još nekoliko godina, industrija, naročito proizvodnja električne energije, naša će tehnologija na jeftiniji način zadovoljiti kriterijume za smanjenje emisije štetnih gasova. Uspe li se u tome, ljudi bi disali čistiji vazduh, ali bi bili pošteđeni i štete od globalnog zagrevanja i klimatskih promena na Zemlji.

Primenom vaše tehnologije globalno zagrevanje moguće je svesti prihvatljiv nivo. Koji je to prihvatljiv nivo?

Prihvatljiva emisija ugljen-dioksida je ona koju priroda amortizuje svojim mehanizmima. Evo nekoliko podataka. Koncentracija ugljen-dioksida na planeti pre industrijalizacije bila je svega 0,028 odsto, a 1992. godine taj procenat je porastao na 0,036. Taj rast je, nažalost, nastavljen i 2005. godine: koncentracija ugljen-dioksida tada je bila 0,038 odsto. Jedna od posledica toga je i porast temperature. U Kanadi je tokom prethodnih 60 godina prosečna temperatura viša za 1,1 ºC. Zasad, prihvatljiva bi bila ona emisija koja ne bi dovodila do dalje znatnije koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi. Bio bi to veliki uspeh ukoliko bi ta emisija 2010. godine bila za 20 odsto manja od emisije iz 1990, kako je to proklamovano Protokolom iz Kjota.

Je li primena vaše tehnologije skupa? Koliko bi jednu fabriku u Srbiji ili, recimo, termoenergetsko postrojenje koštalo njeno uvođenje?

Prve procene govore da bi cena smanjenja emisije po toni ugljen-dioksida trebalo da bude oko 15 dolara. Predviđa se da bi kapitalni troškovi za termoelektranu, uz pretpostavku da su sada 1.300 dolara po kilovat-času instalisane električne snage, porasli na 1.800 dolara. Dakle, kapitalna ulaganja bila bi viša gotovo za 40 odsto. Jednostavnije rečeno, ako sada jedna termoelektrana proizvodi struju po ceni od četiri centa za kilovat-čas, njena cena s odstranjivanjem ugljen-dioksida iz otpadnih gasova bila bi pet centi, znači, za cent viša.

Da li biste uštede mogli da izračunate u dolarima?

Zapravo, kapitalni troškovi bi porasli, kao i cena proizvedene struje. O kakvim uštedama je onda reč? Prave uštede bi bilo moguće izračunati tek kada bismo u obzir uzeli ogromne posledice povećanja emisije ugljen-dioksida. Reč je o problemu koji će svakako pogoditi svaku pojedinu državu. Ne želim ni da zamišljam štetu od podizanja nivoa okeana usled topljenja leda na polovima; ukoliko budu potopljene velike urbane i druge površine, ako zbog klimatskih promena, suše, poplave i druge nepogode budu sve češće. Ovogodišnji Međunarodni panel Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (IPCC) predviđa baš nepogode koje su, s izvesnošću od 90 odsto, izazvane ljudskim aktivnostima. U poređenju s takvim pretnjama neznatno viša cena struje i ne izgleda tako strašno.

Jesu li neke zemlje već stupile u kontakt s vama da bi otkupile ovu tehnologiju?

U Francuskoj, Španiji, Nemačkoj, Japanu, Sjedinjenim Državama, Engleskoj i drugim državama razvijaju se slične tehnologije. Sarađujemo s kolegama iz tih zemalja pa znamo da će i neki od njih u budućnosti krenuti s demonstracijom tehnologije na pilot postrojenjima. Zasad nikome neće biti prodata kanadska tehnologija jer i drugi koji budu želeli da među prvima primene neku sličnu tehnologiju intenzivno rade na tome. Svakako, biće i zemalja koje će kasnije kupovati razvijenu tehnologiju, ali dugoročno gledano, to će svakako biti ekonomski nepovoljnija varijanta. Idealno bi bilo da se naša tehnologija u industriji primeni za pet godina.

Jeste li vi i vaše kolege očekivali priznanje kanadske vlade i koliki je njegov značaj za vaš dalji rad?

Nagradu dodeljuje kanadsko ministarstvo za prirodne resurse, sektor za energetske tehnologije i programe. Moram da priznam da mesec dana pre nego što je grupa kojoj pripadam dobila nagradu nisam ni znao da za tako nešto postoji mogućnost. Nagrada je izuzetno podsticajna za dalji rad. Najvažnije je da će biti nastavljeno finansiranje petogodišnjeg projekta i da ćemo imati priliku da tehnologiju demonstriramo na instalaciji veće snage.

Da li vam nagrada garantuje sigurniju budućnost?

U Kanadu se svake godine useli oko 300.000 imigranata, među kojima je veoma mnogo visokoobrazovanih. Za takve su vrata Kanade uvek širom otvorena. Stoga verujem da bi i mene Kanađani rado primili kao sugrađanina ukoliko bih tako odlučio. Nagrada ne garantuje ništa stopostotno, ali je svakako prednost.

Vaš tim je prvi u svetu konstruisao postrojenje koje omogućava sagorevanje fosilnih goriva tako da se emisija štetnih gasova približava nuli. O kakvoj tehnologiji je reč i po čemu je ona revolucionarna?

Ona bi trebalo da bude najjeftinija tehnologija koja omogućava znatno smanjenu emisiju ugljen-dioksida. Glavna joj je prednost u tome što se odstranjivanje ugljen-dioksida iz produkata sagorevanja vrši na visokoj temperaturi uz jeftin sorbent, kalcijum-oksid, odnosno kreč koji se dobija iz krečnjaka, a njega u prirodi ima u velikim količinama. Jedna ista količina kreča može više puta koristi. Pri regeneraciji se oslobađa ugljen-dioksid koji se može prevoditi u tečnost i skladištiti, recimo, u podzemnim geološkim formacijama ili na dnu okeana. Naglašavam, međutim, da ovo što mi u Kanmetu razvijamo nije jedina tehnologija ili jedini način da se otpadni gas prečisti od ugljen-dioksida. Svaki hemičar će vam potvrditi da su naučnici odavno znali da izdvoje ugljen-dioksid iz smese gasova. Naš metod je ekonomski prihvatljiv za termoenergetska postrojenja.

Stručnjaci kažu da se globalno zagrevanje može smanjiti i novim navikama. Šta moramo da promenimo u svom ponašanju?

Evo nekoliko primera iz Kanade. Po dolasku u Otavu polagao sam vozački ispit. Znatan deo priručnika iz koga sam učio saobraćajne propise sadržavao je gradivo o korišćenju automobila koje će smanjiti emisiju štetnih gasova. U poštanskom sandučetu našao dve sijalice, a na svakom pakovanju je pisalo da sadži po 50 kilograma uglja. U priloženom letku objašnjeno je da te sijalice toliko štede električnu energiju. U većini prodavnica intenzivno se prodaju visokoefikasne sijalice koje veoma mnogo štede struju.

U kampanju za očuvanje životne sredine ulaze i političari. Al Gor je za takav svoj angažman dobio i Nobelovu nagradu. Kakav je vaš stav o toj vrsti angažmana?

Političari se obično uključuju u aktuelne teme. To nije loše jer oni imaju veliki uticaj i mogu da pomognu, ako ništa drugo, bar da aktuelizuju problem. Pri tome, oni gledaju da sakupe političke poene, što je svakako nije dobar razlog angažovanja.

Evropske zemlje i Japan su počele da smanjuju emisiju ugljenika. Šta je s Kanadom i Amerikom?

Podaci zavise od perioda posmatranja. U poređenju s 1990. godinom, Evropska unija je do 2004. godine smanjila emisiju gasova „staklene bašte” za 0,6, Japan je povećao za 6,5, a Amerika za 15, 8 odsto. U tom periodu, Kanada je povećala emisiju čak za 26,6 odsto. Ipak i u samoj Evropi postoje znatne razlike. Primera radi, Španija je povećala emisiju za 49 odsto, dok ju je Nemačka smanjila za 17,2 procenta. Znači, poslednjih godina u Evropi je, generalno, emisija smanjena na nivo iz, otprilike, 1990. godine. Slična tendencija zabeležena je i u Japanu. Međutim, u Kanadi i Americi je drukčije. U Kanadi tokom nekoliko prethodnih godina nije došlo do smanjenja emisije, ali je ipak zaustavljena tendencija povećanja i emisija je u 2005. i 2006. godini bila na nivou one iz 2004. Ipak emisija je za 32,7 odsto veća od cilja zahtevanog odredbama Protokola iz Kjota koji se odnosi na 2010. godinu.

Nauka upozorava da bi se sadašnja emisija ugljen-dioksida morala smanjiti bar na polovinu tokom sledećih 50 godina ako želimo da izbegnemo katastrofu globalnog zagrevanja. Koliko je to realno?

Čini mi se da je vrlo teško predvideti tako nešto, naročito zbog toga što je neizvesno šta će se dešavati u najmnogoljudnijim zemljama: Kini i Indiji, koje su zbog svojih privreda u razvoju za sada izuzete od ciljeva Sporazuma iz Kjota, kao i u Americi koja ga nije ni potpisala. Ipak, mislim da će preovladati svest o neophodnosti smanjenja emisije ugljen-dioksida. Tehnologija koju smo u našoj laboratoriji u Kanmetu demonstrirali svakako može znatno doprineti smanjenju te emisije jer se odnosi na velika termoenergetska postrojenja. Ona emituju preko polovine ukupno emitovanog ugljen-dioksida na Zemlji

S kakvim mogućnostima ste se susreli u Kanadi s obzirom na to da hemičari u Srbiji nemaju najbolje uslove za rad?

U početku nisam ni znao šta sve mogu da radim, ni koja su pravila igre. Recimo, u Srbiji sam naviknut da ne mogu da koristim instrumente jer se oni koji su zaduženi za njih često ponašaju kao njihovi privatni vlasnici. Ovde to nije slučaj. U Kanadi, uz određenu proceduru, mogu da se služim praktično svim instrumentima i opremom bez straha da će neko reći: „To je moje”. Ako je više naučnika zainteresovano za jedan instrument, onda se pravi raspored korišćenja. Ovde postoje naučnoistraživačke procedure i ja ih tek upoznajem.

Nameravate li da se vratite u Srbiju?

Ima nameru da projekat na kome radimo što više približim primeni. Onda bih se vratio u Srbiju u nadi da ću znanje i iskustvo stečeno u Kanadi moći da primenim i u našoj zemlji.

poziv na pretplatu na časopis