(Biznis)Đorđije Nicović, "Irva nic co" - uzeli samo najboljeg "Murinog" čoveka

Đorđije Nicović

Đorđije Nicović, predsednik grupacije "Irva nic co", za sebe kaže da je "pravi investicioni bankar", pa tek onda biznismen. Ističe da ono što zna o finansijama veoma lako pretvara u poslovnu praksu. A ona u ovom trenutku broji 27 firmi u četiri sektora, a najveći poslovi su mu u agraru i tekstilu. Prisutan je i u Crnoj Gori, rado bi da stavi slovenačku "Muru" pod svoje okrilje, a najavljuje i skorašnje iznenađenje u jednoj od susednih država.

Kažu da ste najveći zemljoposednik i najveći igrač u tekstilnoj industriji u Srbiji. Takođe, prisutni ste u oblasti građevinskih usluga, inžinjeringa, metalne industrije i prehrane. Koji od ovih poslova će u buduć nosti za vas imati primat?

- Grupacija "Irva nic co" kontroliše otprilike 27 firmi sa većinskim paketima i to mahom proizvodnih, a manje je onih koji se bave uslugama. Sve one međusobno rade s trećim licima na tržištu. Sarađuju i međusobno, ako im je to u interesu, kad jedna drugoj nisu konkurenti. Strateški ćemo se svim navedenim segmentima baviti u narednom periodu od pet do deset godina.

Nazivaju vas zemljoposednikom zbog toga što posedujete 30.000 hektara zemlje?

- Zemljoposednici su one firme koje su vlasnici te zemlje. Mi smo vlasnici svega 8.000 hektara, dok je preostalih 20.000 u državnom vlasništvu.Mi tu zemlju samo obrađujemo. Zato smo najveći proizvođači hrane u Srbiji. Proizvedemo blizu 200.000 tona hrane. Tu mislim i na 15 miliona litara mleka godišnje, 10 do 12 miliona kilograma mesa žive vage, preko 100.000 tona žitarica,više od 20.000 tona povrća i 10.000 tona voća.

Kupili ste i ”Prvi maj”, ”Niteks”, ”Rudnik”. Očigledno vam ne smeta konkurencija jeftine kineske robe na šta se mnogi žale.

- Ova 2008. će biti godina u kojoj nijedna od naših tekstilnih fabrika neće poslovati sa gubitkom. Kad smo ih kupovali, njihovi dugovi u tenderskoj dokumentaciji su bili 20 mil EUR, a u stvari su bili veći, čak 29 miliona. Pirotski "Prvi maj" trenutno radi za "Maks Maru", "Stefanel", "Armani" i neke druge evropske i svetske kuće. U "Niteksu" će do kraja februara biti obnovljena fabrika, jer smo kupili potpuno novu opremu i mašine. Izjavili ste da ste zainteresovani za sve vidove komercijalne saradnje sa slovenačkom "Murom".

Da li kupujete "Muru"?

- S "Murom" smo počeli da pregovaramo odmah posle kupovine "Prvog maja" i "Rudnika". Hteli smo da vidimo kako ta fabrika funkcioniše i da napravimo komercijalnu saradnju u kojoj ćemo i mi i oni dobro prolaziti. Pod tim podrazumevam da oni nama daju logistiku boljeg ugovaranja poslova, neke partnere s kojima možemo da radimo i da zajedno s njima radimo na dizajnu i na širenju robne marke, s tim da bi oni koristili naše komercijalne prostore u Srbiji.To bi se kasnije pretočilo u eventualno delimično kapitalno povezivanje.

A onda je ta vest procurela u javnost?

- Da. Počele su da se pojavljuju glasine da ćemo mi da kupimo "Muru". Takođe se u Pirotu pojavila priča da ćemo "Prvi maj" da prodamo "Muri". Posle toga, glavni operativac "Mure" Milan Merec ju je napustio. To je bila prilika da ga angažujemo da radi za nas kao savetnik na nivou cele tekstilne grane. I već sada se vide njegovi rezultati i u pogledu kontakata, komercijale i priprema za nabavku opreme i formiranja linija.

U Sloveniji se povodom ove informacije podigla velika prašina?

- Vidim da se u Sloveniji svakodnevno o tome piše po štampi. Mislim da ih je zapanjio dolazak Milana Mereca u Beograd. Jer, kada je glavni komercijalista prešao kod nas, nastupila je velika panika da će on "isčupati" većinu "Murinih" poslova, da će "Mura" propasti i da ću je ja kupiti. Zaista nisam ponudio ništa zvanično i ne znam da li ću.Međutim, jedna duga komercijalna saradnja bila bi u obostranom interesu.

Koliko vredi "Mura"?

- Ona vredi u suštini onoliko koliko može da "dobaci" u narednih sedam do deset godina i koliki profit može da stvori. "Mura" trenutno pravi gubitak.Taj gubitak "pegla" država Slovenija.Za razliku od naše zemlje, Slovenija svoju tekstilnu industriju pomaže. Berzanski gledano, mislim da ona vredi oko šest miliona evra,kada bi je prodavali fondovi. Ali, imajte u vidu da je ona sada značajno dužna i da ti dugovi dospevaju na naplatu.

Da li planirate još neku kupovinu u skorije vreme?

- Biće tu još većih iznenađenja i to u bližem komšiluku.

Kojih, na primer ? Da nije reč o nekoj firmi iz Hrvatske?

- (osmeh) Ne mogu još da otkrivam. Razmatramo mogućnost investiranja i tamo.

Bili ste prvi čovek Kapital banke. Šta se s njom u stvari desilo?

- NBS je oduzela dozvolu Kapital banci sa obrazloženjem da smo u minusnom kapitalu i da ne možemo da isplatimo sve poverioce.Kad su kasnije videli da, ne samo da nismo u minusu, već da imamo višestruki cenzus, usledile su i tri presude Vrhovnog suda Srbije da nam se dozvola vrati.Nastavili smo da isplaćujemo poverioce, fizička i pravna lica. I Kapital banka nikome nije ostala dužna. Da bi se izbegla dalja sporenja, u dogovoru sa rukovodstvom NBS, spojili smo je sa MB bankom. Nažalost, neposredno posle našeg spajanja, NBS je blokirala i MB banku i oduzela joj dozvolu, pod izgovorom da nema cenzus od deset miliona evra. Nije tačno da nema cenzusa, već ima četvorostruki cenzus i zato ćemo u ovoj priči ići do kraja, jer nalaz NBS nije bio tačan. Sve relevantne cifre biće objavljene ovih dana u novinama. Takvo ponašanje NBS prema nama ne mogu da shvatim.

Čelnici ”Geneksa” su uhapšeni,jer su bez raspisanog tendera prodali zemljište u bloku 20 konzorcijumu firmi ”Neimar B”, ”Kemoimpleks” i ”Irva”.Ova poslednja u vašem je vlasništvu. Šta se tu zapravo desilo?

- "Genex" je najpre raspisao licitaciju za prodaju zemljišta na kojoj smo konkurisali s grčkim partnerima. Svi učesnici licitacije su na kraju odustali. Šest meseci kasnije, zvali su me iz "Geneksa". Rekli su mi da je sklopljen dogovor s "Neimarom B", ali da ta firma ne može sama da finansira ceo projekat. Tako sam i ja ušao u posao. Mi zemljište nismo kupili, već zakupili na 99 godina i to po realnoj ceni. Ne želim da ometam ni istragu.Neka oni rade sada svoj deo posla. Tamo nema nijedne naše krivice.

Svojevremeno vas je Međunarodna krizna grupa optužila da ste se obogatili u vreme Miloševićevog režima. Da li to ima veze sa nekadašnjom funkcijom direktora sektora u Narodnoj banci Jugoslavije?

- Napustio sam NBJ krajem ‘92 godine, pošto je poznato da sam u to vreme bio naklonjen Anti Marković u. Tad sam bio jedan od najboljih evropskih dilera na berzi. I danas sam izuzetno talentovan za berzu, imam dobre bankarske veze. Nikada nisam napravio neki posao za to vreme, nisam koristio primarnu emisiju, kupovao devize od NBJ, nisam se bavio akciznim robama, cigaretama, naftom ili bilo čim drugim što je omogućavalo izbegavanje plaćanja poreza. Poslujem fer i imam prijatelje i poslovne saradnike širom sveta. U tom svetu meni se veruje.

(poziv na pretplatu - magazin "Biznis" (www.biznisnovine.com)