(ekonomist) Hans Šute, generalni direktor Apatinske pivare - Zapenili milioni

Za osam sekundi Apatinska pivara napuni više od 80 litara piva, što je prosečna godišnja potrošnja piva po glavi stanovnika u Srbiji. „Kad bismo godišnju proizvodnju pivare od 3,3 miliona hektolitara piva poređali u krigle od pola litra, taj niz bi 1,6 puta obišao planetu Zemlju“, rekao je u razgovoru za Ekonomist Hans Šute, generalni direktor Apatinske pivare koja u svojoj ponudi danas ima sedam brendova piva.

Sa druge strane, belgijska pivara InBev koja je vlasnik Apatinske pivare, godišnje proizvede sedam miliona hektolitara, ili 2,8 milijardi čaša piva. Svakih sedam minuta iz fabrike izađe kamion pun piva, a osam linija za proizvodnju piva izbaci 88.000 limenki na sat. Proizvodnja ne staje nikad, osim po jedan dan u septembru i tokom božićnih praznika.

Šta je Apatinska pivara dobila zahvaljujući novom vlasniku InBev-u?

Hans Šute: Kad je belgijska pivara kupila Apatinsku pre tri godine, došlo je do spajanja lokalnog znanja i stručnosti sa jedne strane i uspešne prakse na globalnom nivou s druge strane. Jako su bitne investicije jer je u poslednje četiri godine u Apatinsku pivaru investirano oko 120 miliona evra, pre svega, u modernizaciju pogona, unapređenje kvaliteta, i razvoj brendova. U naredne tri godine u pivaru planiramo da uložimo još najmanje 60 miliona evra. Oko 15 miliona evra godišnje bi ulagali u proizvodnju, a po pet miliona evra u tehnologiju i distribuciju.

Na domaćem tržištu piva se pojavljuju sve ozbiljniji igrači. Kako planirate da zadržite ili proširite postojeće tržišno učešće od 46 odsto u Srbiji?

H.Šute: Pozdravljamo snaženje konkurencije. I to nije demagogija, već poslovno zdrav i opravdan stav. Samo razvijeno tržište u Srbiji može da ponudi kvalitetne proizvode i da nas proizvođače stimuliše da svojim kupcima ponudimo visoki kvalitet proizvoda. Samo na taj način možemo da obezbedimo i veću prodaju.

I u svetu je sve prisutnije povezivanje pivara. Znači li to da će ljudi u celom svetu da piju isto pivo?

H.Šute: Da, u pravu ste, takav trend postoji, ali je reč o poslovnom povezivanju kompanija. Time potrošači dobijaju prisustvo različitih brendova na različitim tržištima, a ukus i raznovrsnost aroma ostaju prepoznatljivi za svaki od brendova ponaosob.

Pored toga, naša globalna strategija je da imamo jake domaće brendove čiju tradiciju i kvalitet isključivo unapređujemo, a sa druge strane domaćem potrošaču predstavljamo i neke od globalnih InBev brendova. Tako je, na primer, „jelen“ pivo „core“ lager pivo koje ima svoju specifičnu gorčinu sa sadržaj alkohola od 5 odsto. „Becks“ je svetlo premium pivo koje se proizvodi u skladu sa nemačkim Zakonom o čistoći piva, što znači da se za njegovu pripremu mogu koristiti ječam, hmelj, voda i kvasac.

Pivara uglavnom izvozi u region? Koliko ste piva izvezli prošle godine i kakvi su planovi?

H.Šute: Apatinska pivara je jedan od najvećih izvoznika Srbije. U 2006. godini smo zabeležili 36 odsto veći izvoz u odnosu na 2005. godinu. U susednim državama ta brojka je oko 30 odsto i naša strategija je da ovaj trend svakako nastavimo. Najviše izvozimo u zemlje u okruženju, te je za nas veoma vazno što smo potpisnici CEFTE sporazuma.

Prošle godine smo ukupno prodali 3,3 miliona hektolitara piva i imali 12 odsto veću prodaju nego u 2005. godini. Zadovoljni smo porastom prodaje u prethodne tri godine, a posebno prodajom u 2007. godini.

Izvozite i u Australiju. Da li je računica isplativost ili marketing?

H.Šute: Za nas je tržište Australije atraktivno i to prvenstveno zbog činjenice da naša brojna dijaspora živi tamo poslednje dve decenije. U Australiju godišnje izvezemo više od 500 hektolitara piva, i naravno da ne bismo prodavali da nije isplativo.

Imate nekoliko marki piva u Srbiji. Smatrate li da uspeh leži u različitosti ili je to samo marketinški potez?

H.Šute: Osim jelen, nikšićkog i apatinskog piva, u ponudi pivare su i brendovi “becks”, “stella artois”, “pils light” i nemačko pivo “lowenbrau”. Odgovori je jednostavan, a to je da se trudimo da odgovorimo na različite zahteve tržišta. Zato mi svojim potrošačima nudimo „premium“, „core“ i „value“ brendove piva.

Zašto ste pre dve godine ostvarili gubitak u poslovanju?

H.Šute: Prihodi Apatinske Pivare posle preuzimanja od strane InBeva konstantno rastu u odnosu na period pre preuzimanja. U 2005. godini je, iznimno, ostvaren gubitak kao posledica ulaganja kompanije u celokupnu promenu ambalaže u vrednosti od 20 miliona evra, koji su direktno uticali na povećanje troškova kompanije u istoj godini. Takođe, u 2005. godini su ukupni troškovi zarade zaposlenih povećani za 63 odsto u odnosu na 2004. godinu, kao posledica odlaska radnika kojima su isplaćene stimulativne otpremnine. Prošle godine smo imali neto prihod od 2,1 milion evra.

Apatinska pivara je svojevremeno imala višak zaposlenih. Da li planirate da otpuštate radnike?

H.Šute: Sa 250 godina tradicije u proizvodnji piva, Apatinska pivara danas broji više od hiljadu zaposlenih. Posle integracije u kompaniju InBev i optimizacije zaposlenih, zaposlili smo nove ljude u marketing i prodaji, a planiramo da jačamo tim prodaje.

Da li u Srbiji ima dovoljno sirovina za proizvodnju piva?

H.Šute: Trudimo se da što više sirovina nabavimo na domaćem tržištu i sve što možemo da nabavimo u Srbiji tu i nabavljamo. Ostalo uvozimo preko globalnih dobavljača. Odnos domaćih sirovina naspram uvezenih je 70:30. Uvozimo uglavnom iz Nemačke, Češke i Slovačke, a 30 odsto uvezenih sirovina uglavnom čini hmelj.

InBev

InBev, vlasnik Apatinske pivare, nalazi se na Forbsovoj listi najcenjenijih 500 kompanija, zauzima drugo mesto među proizvođačima piva u svetu, i šesto u industriji pića za 2006. godinu. InBev je nastao 2004. godine spajanjem belgijskog Interbrew-a i brazilskog AnBev-a. Prošle godine je „istočio“ zaradu od 13,3 milijarde evra, a danas ima više od sto pivara u 30 zemalja sveta.

Luven je i dalje prestonica InBeva, a sve je počelo još 1366. godine, u pivari Rog. Od 1717. godine majstor pivarstva Sebastijan Artoa preuzima pivaru, a konačno ime za jedno od najčuvenijih brendova piva “stella artois” vezuje se za Božić 1926. godine, kada su poželeli da naprave specijalno svetlo pivo.

poziv na pretplatu na