Izvor: Magazin Biznis | Četvrtak, 28.04.2016.| 15:49
Izdvojite članak Odštampajte vest

Ernst Bode, izvršni direktor "Messer Tehnogasa" i viši potpredsednik "Messer Group" za Jugoistočnu Evropu - Smanjite administraciju, sredite zakone i snizite kamate

Ernst Bode (Foto: YouTube/screenshot)
Kompanija koja snabdeva većinski broj privrednih subjekata tehničkim gasovima u prilici je da, kroz potrošnju gasa, ima prilično realnu sliku o tome kako industrija funkcioniše. U Srbiji je taj pretežni snabdevač tehničkim gasovima kompanija "Messer Tehnogas", a njen izvršni direktor Ernst Bode, na naše pitanje o tome kakav je nivo ovdašnje industrijske proizvodnje, odgovara:

– Srpska industrijska proizvodnja treba da bude bar duplo veća. A za to je potrebno vrlo malo: da se srede zakoni i podzakonska akta. Jer, ovde se ljudi ponašaju kao da je vreme beskrajno, a mi ne živimo 500 godina. Ako imamo sreće, živimo 80 godina. Dakle, potrebno je da sve ide malo brže: da sudovi rade brže, da javna administracija bude efikasnija, da se snize kamate i posle nekoliko godina "mašina" će krenuti sama i Srbija će početi da ostvaruje visoke stope privrednog rasta – kaže Ernst Bode, koji pored funkcije izvršnog direktora u Srbiji, obavlja i dužnost višeg potpredsednika "Messer Group" za jugoistočnu Evropu, što znači da je zadužen za poslovanje kompanije "Messer Group" u ukupno 16 firmi u 10 zemalja.

Ernst Bode je svakako jedan od istaknutijih stranaca, vrhunskih menadžera koji dobro poznaje Srbiju i okruženje. Ovde živi, sa prekidima, oko 17 godina, tečno govori srpski jezik, oženjen je Srpkinjom. Došao je u Jugoslaviju u novembru 1998. godine, odnosno vrlo brzo posle privatizacije te kompanije 1997. godine; na čelu je kompanije od 2005. do danas. Kompanija "Messer Tehnogas" je investirala više od 100 mil EUR, duplirala je proizvodnju tehničkih gasova za industriju, zapošljava 350 ljudi i pravi godišnji obrt od oko 50 mil EUR. Posluje sa profitom, iako značajni kupci gasa imaju teškoće u poslovanju, a neki od njih i nedefinisan status. On i dalje ističe neefikasnu javnu administraciju, neadekvatne zakone i podzakonska akta, nepovoljan poslovni ambijent i te svoje primedbe ponavlja već desetak godina. Iste primedbe je izneo u intervjuu za "Magazin Biznis" pre devet godina. "Pa, da li se nešto promenilo" – pitamo, a naš sagovornik odgovara: "Vrlo malo. Ostali su isti problemi, zato sve to i ponavljam" i nastavlja:

– Kompanija "Messer Tehnogas" ima kapacitete da ostvaruje značajno veću proizvodnju, a time i mnogo veći prihod, ali ovde je problem nedovoljno povoljan poslovni ambijent. Nama je potrebno da se lakše posluje, odnosno da administrativne prepreke ne traju u beskraj. Na primer, traži nam se saglasnost Komisije za zaštitu konkurencije za neke stvari u poslovanju u kojima mi uopšte ne narušavamo tržišne uslove poslovanja. Često se insistira na nekim zakonima za koje se kaže da ih traži Evropska unija, a to nije tačno. Puno puta se u EU uopšte ne traži ništa slično – kaže Ernst Bode.

Ali, ipak, doneli smo neke reformske zakone. Kako Vam izgledaju?

– Moram da priznam da je zaista postignuto unapređenje u novom Zakonu o radu. Uklonjeni su najveći apsurdi, pogotovo oni koji se odnose na isplatu otpremnina. Pa, bilo je besmisleno da nekome ko je, na primer, radio tri godine u "Messer Tehnogasu" mi platimo sve godine koje ima upisane u radnoj knjižici?! Takođe, smatram da je dobro i što su uvedeni notari koji proveravaju sva dokumenta. To nama pomaže u poslovanju.

Pa, gde je onda problem što Srbija ne može brže da se ekonomski razvija?

– Problem je što koncept privatne svojine još nije ušao u glavu ljudima u Srbiji. Većina ljudi još živi u prošlim vremenima, kada taj koncept nije postojao. Ovde se koncept privatne svojine završava na vlasništvu stana i kola. Čim neko ima više, onda tu nešto ne valja. Na primer, nekada je "Tehnogas" zapošljavao više od 1.320 ljudi, sada imamo samo 350, a imamo mnogo veći obim posla. Ja vam garantujem, ako stavite pod hipnozu naših 350 ljudi i pitate ih ko je vlasnik firme, većina će odgovoriti "ja". A ako ih pitate, "a šta su ovi drugi", odgovoriće "pa, i oni su vlasnici – zajedno sa mnom"! Dalje, ako pitate "ko je taj Messer?", reći će, "pa, to je neko ko se pojavio kobajagi"... Eto, to je gruba ilustracija shvatanja privatne svojine kod ljudi koji su živeli u socijalizmu, kada je sve bilo društveno, odnosno njihovo ili ničije, ali to se vidi i u zakonodavstvu koje pravite. Zakoni su vam puno puta u stilu – hoću, pa neću. Glava mi kaže "moram", a srce mi kaže "pa, ipak, ne".

Šta je izlaz iz te situacije?

Ilustracija
– Potrebna vam je veća hrabrost. Ne možete zadovoljiti sve. Dakle, jednostavno, neko mora da seče. U protivnom, nema kraja komplikacijama koje pravite sami sebi. Na primer, postoji znak "CE" kao oznaka kvaliteta Evropske unije. Ako je to dovoljno za Uniju, zašto ne bi bilo i za vas. Ali, ne. Vi ste dodali i da je potrebno tri "A" kao potvrda kvaliteta, a to su samo dodatni troškovi i ispitivanja.

Upoznali ste dobro naš mentalitet radeći ovde godinama, a i supruga vam je Srpkinja. Šta nam nedostaje da bismo bili uspešnija ekonomija?

– Ovde fale tri stvari: jednostavnije zakonodavstvo, efikasniji sudovi i niže bankarske kamate. Prvo, kvalitetnije zakonodavstvo je neophodno jer neke stvari mogu da se reše jednostavnije, a ne da se pravi gomila zakona. Sudovi su vam možda još i gori, jer oni uopšte ne funkcionišu. Mi, na primer, imamo slučaj jedne naše bivše radnice koja je dobila otpremninu i posle nas tužila. Taj proces traje već četiri godine, a održano je 14 ročišta. U međuvremenu je sudija umro, pa je onda novi sudija preuzeo i sve počeo ispočetka... A tu može da bude maksimum dva ročišta i da se donese presuda. To je kraj, jer je sve čisto. Vaš treći problem je što su kamatne stope ovde veoma visoke. Ovde su banke, zapravo, mini banke, mnogo ih ima, imaju veliki administrativni aparat i sve to treba plaćati. To je jedan od razloga što imate visoke kamate, iako je novac u Evropi, trenutno, dostupan po vrlo povoljnim uslovima i po nikad nižim kamatama.

Kako da napravimo bolje zakone?

– Zakone treba da rade stručni ljudi, odnosno timovi stručnjaka. Možete i strane stručnjake da konsultujete, ali je važno da zakon može da se primenjuje i da koristi. Poneka zakonska rešenja ovde izgledaju kao da su ih pisali ljudi koji određenu oblast uopšte ne poznaju. Kao da su ih pisali amateri. Zatim, kao što sam već rekao, za funkcionisanje privrede je vrlo važno da sudovi budu efikasniji i da kamatne stope budu manje. Kada biste rešili te tri stvari, Srbija bi mogla da procveta i da najduže za četiri godine napravi privredni "bum". Jednostavno, potrebno je da se oslobodi ta preduzetnička energija koju ljudi imaju.

Na kakve probleme nailazi vaša kompanija, upravo zbog tih nedostataka koje pominjete?

– Evo primera. Mi smo napravili investiciju od preko 20 mil EUR u Boru jer smo izgradili postrojenje koje je neophodno za rad nove "Topionice RTB Bor". U okviru tog projekta, trebalo je da razmenimo jedno parče zemlje za drugo, da bismo imali posed u jednom komadu. Razmena tog zemljišta je bila nemoguća misija, iako su svi hteli da pomognu – od lokalnih organa u Boru do ministarstva u Beogradu. Četiri godine smo se mučili da dobijemo građevinsku dozvolu! I svi su zainteresovani, svi hoće da pomognu! Nema opstrukcije, ali zbog nekih zakonskih odredbi – ne može... To je bilo Vrzino kolo. Rekao sam im koliko je to apsurdna situacija: ljudi, pa vi ste napravili investiciju od 300 mil USD, uložili ste tolike milione u "Topionicu", a ona ne može da radi bez naše male fabrike, bez gasa iz naših postrojenja?! Uz to, nama je na vreme stigla oprema iz Nemačke i preko 30 kontejnera je stajalo dve godine, ovde na placu u Beogradu!

A kako ste Vi to objasnili centrali "Messera" u Nemačkoj? Šta ste im rekli, zašto kasnite sa početkom izgradnje fabrike?

– Naravno da oni to ne razumeju. Jednostavno, oni ne mogu ni da zamisle da se tako nešto dogodi u Nemačkoj. Stalno su pitali zašto se ne realizuje projekat i u jednom trenutku sam im rekao: "Pa, da gradimo onda bez građevinske dozvole?" "O, ne!", tek tada su se usprotivili, "ne smete da radite ništa nezakonito, morate sve zakone da poštujete... nemojte da radite, čekajte"...

Vi ste direktor i za zemlje regiona, uključujući celu eks Jugoslaviju, Mađarsku, Rumuniju, Bugarsku i Albaniju, ukupno 10 zemalja i 16 firmi. Kako izgleda poslovanje u Srbiji ako nas uporedite sa zemljama regiona?

– Ne mogu da kažem da je u Bosni lakše, ali je mnogo bolje na primer u Rumuniji. Evo kako to izgleda. U Rumuniji smo izgradili fabriku, u mestu Deva. Tamo smo kupili plac i u roku od godinu dana dobili građevinsku dozvolu, iako se parcela koju smo kupili nalazi u zoni arheološkog nalazišta! Jer, kada smo kupili zemljište, došli su stručnjaci i arheolozi, snimili zemljište, skenirali, pustili su sonde kroz zemlju i rekli nam šta ima dole, da bismo znali zbog gradnje naših objekata. One antikvitete koji su bili pri površini zemlje, iskopali su i odneli u muzej. I sve se završilo za 13 meseci. Mi smo već imali dozvolu za gradnju u ruci! Naravno, nije to bilo neko značajno arheološko nalazište, ali je ipak bilo – arheološko nalazište. A mi smo u Boru čekali četiri godine, uz naklonost vlasti od lokala do Republike, da zamenimo parcelu od 2.000 kvadratnih metara kako bismo realizovali investiciju od 20 mil EUR?!

Jasno. Pa, u koju kategoriju biste smestili Srbiju, po uslovima za poslovanje?

– U jednu od najtežih za poslovanje. Ne bih rekao da je Srbija najgora, ali ima vrlo teške uslove. Evo, kako se posledice toga najbolje vide. Kad smo već pomenuli Rumuniju, ona je vaš sused i 2000. godine je imala bruto domaći proizvod po stanovniku od oko 1.600 EUR, a Srbija je tada imala oko 3.400 EUR. Danas Rumunija ima preko 7.000 EUR po stanovniku, a Srbija nešto iznad 4.000 EUR. Mađari imaju preko 10.000 EUR po stanovniku, Slovenci više od 16.000 EUR... Kad pogledate te uporedne podatke, više ništa ne mora da se kaže, to dovoljno govori. Pritom, nisu ni Rumuni, ni Mađari ni neki drugi, pametniji od vas. Ne rade ni više, ni duže, nemaju više energije od vas. Ali su pojednostavili poslovanje, sklonili prepreke i stvorili povoljan ambijent da privreda može normalno da radi. Ljudi u Srbiji imaju neverovatnu energiju. Samo treba da se oslobodi pozitivna snaga i treba pustiti da je ljudi koriste na najbolji način. Dovoljno je samo da napravite povoljan poslovni ambijent. Takođe, svi investitori treba da imaju jednake uslove. Nema razlike između domaćih i stranih investitora – svi su isti, svi su važni.

Da li će kompanija "Messer Tehnogas" investirati u svoj razvoj u bliskoj budućnosti?

Ilustracija
– Mi smo spremni i hteli bismo da investiramo, ali nemamo projekte. A nemamo ih jer nema bržeg razvoja industrije u Srbiji. Potreban je veći industrijski razvoj Srbije da bismo mi gradili i investirali dalje. Ukupan godišnji promet "Messer Tehnogasa" je oko 50 mil EUR i profitabilno poslujemo.

Pošto je "Železara" vaš najveći kupac gasa, kako gledate na prodaju "Železare" kineskoj kompaniji i da li se u poslovanju "Messer Tehnogasa" oseti i minimalni rast srpskog BDP-a?

– Mi osetimo svaki rast BDP-a Srbije, jer tada i mi bolje poslujemo. Sada smo generalno nešto optimističniji nego prethodnih godina. Naročito je bitno da je vrlo ozbiljna kineska kompanija kupila "Železaru" koja je važna za celu Srbiju. Četiri godine od odlaska "US Steel"-a, pojavio se pravi gigant, kineska kompanija koja kaže da će da uloži 300 mil USD, između ostalog u galvanizaciju, a to će biti veliki uspeh. Smederevska "Železara" je vrlo važna za Srbiju jer mnogo manjih firmi sa njom sarađuje i na taj način obezbeđuje posao za nekoliko hiljada ljudi, uz već zaposlene u "Železari". "Železara" je dobra, njoj fali koksara i linija za galvanizaciju, da bi dugoročno uspešno poslovala. Gašenje "Železare" značilo bi gašenje 50% metalskog sektora u Srbiji. A upravo je metalsko-prerađivački sektor važan za Srbiju i značajan je izvoznik.

Naravno, tačno je da treba i "Železara" efikasnije da posluje, kao što treba da bude efikasnije i poslovanje "RTB Bora". Tačno je i da je cena bakra veoma niska na svetskom tržištu, ali opet i u takvim okolnostima, mora da se razmisli šta treba uraditi kako se ne bi pravili gubici i gasile firme koje imaju šanse za opstanak.

Takođe, bilo bi dobro da FAP u Priboju bude privatizovan, da se nađe rešenje za "MSK Kikinda", jer je to odlična firma koja zbog visoke cene prirodnog gasa ne može uspešno da posluje. Tu bi možda Vlada mogla da pomogne... Evo, po mom mišljenju Vlada je napravila veoma dobru stvar što je dovela "Etihad" u Srbiju i što su stvorili "Air Serbia". Milina je sada pogledati beogradski Aerodrom pun putnika i dobro organizovan. Imamo poslovnog partnera koji je došao iz Nemačke "Air Serbia"-om i – oduševljen je. Nije mogao da pretpostavi da će imati takvu uslugu. I svi drugi koji su putovali "Air Srbijom" su takođe oduševljeni. A u Srbiji ima još mnogo firmi koje treba oporaviti i omogućiti im da uspešno, tržišno posluju.

Šta je najvažnije za ekonomski razvoj Srbije? Kakva je Vaša poruka?

– Uvek sam govorio da je najvažnije da se u Srbiji popravi poslovni ambijent i onda će biti i više investicija. Strani investitor koji dolazi u Srbiju svojim dolaskom donosi tri važne stvari: modernu tehnologiju i znanje, tržište i kapital. A od toga kapital je, po mom mišljenju, najmanje važan. Da biste sve to dobili, prvo treba da napravite temelj. On je presudno važan. Temelj, to je dobar poslovni ambijent, a on je ovde i dalje nepovoljan. Zato su važni dobri zakoni, efikasno zakonodavstvo i sudovi. Ovo do sada što je urađeno nije dovoljno i nekad su to više kozmetička nego realna poboljšanja. Zato je pred Srbijom još mnogo posla, pa treba raditi brže jer vremena nema napretek – rekao je Ernst Bode u razgovoru za Magazin Biznis.


Struja nije jeftina

"Meser Tehnogas" je bila prva kompanija koja je u januaru 2013. godine, čim je proradilo slobodno tržište električnom energijom, prestala da kupuje struju od EPS-a, zbog previsoke cene koja je određena za industriju. Da li i dalje ne kupujete struju od EPS-a?

– Delimično smo se vratili. Naime, EPS je početkom 2013. godine povećao cenu 70% za industriju, što je bilo 20% više nego na primer u Nemačkoj. Mi smo zaustavili postrojenje 31. januara i bila se podigla velika nervoza oko toga. Ali, pronašli smo nižu cenu struje za 15%, preko slovenačkog trgovca strujom. To je, naravno, neverovatna situacija: trgovac strujom je jeftiniji od proizvođača! Mi smo dve godine koristili struju preko tog snabdevača, jer trošimo pet procenata energije koja se u Srbiji proizvodi na visokom naponu, što znači da nismo mali potrošač. Kad je EPS shvatio koliko gubi, onda je malo prilagodio cene za nas i delimično se sada opet snabdevamo strujom od EPS-a. Ovde se priča da je struja jeftina, a to nije tačno. Jer, struja je jeftina za domaćinstva, ali ne i za industriju.

Beli karton MUP- a

– Živim u Srbiji već duže od jedne decenije i putujem mnogo zbog poslovnih obaveza. Svaki put kad uđem u zemlju morao bih da se prijavim u MUP i da uzmem beli karton! To je kažnjivo, a puno stranaca to ne radi. Znam čoveka koji je platio ozbiljnu kaznu jer to nije uradio. A to su besmisleni recidivi prošlosti! Podseća me na situaciju kada sam sedamdesetih godina išao u Istočnu Nemačku da vidim rodbinu. Tamo sam isto morao da se prijavljujem u roku 24 sata kod policije! Pa, zamislite da danas, kad idete u Nemačku kod rodbine ili prijatelja, treba da idete u policiju da se prijavite i da dobijete neki karton!? Ja se pitam kome to služi i zašto je to potrebno?! Neke zakonske odredbe treba jednostavno – izbrisati! A to je sve stvar razmišljanja. Neko treba da pogleda, da vidi šta su sve smetnje, da skupi hrabrost i da kaže – ne treba nam, to brišemo. Ljudi u Srbiji zaslužuju više i bolje uslove života, a promena loših zakona i efikasni sudovi i državne administracije su neophodni da se brže dođe do boljeg života, ispričao nam je Ernst Bode.

Put od jednog do 100 lasera

U Srbiji živite i radite od 1999. godine, sa prekidima. Kako biste opisali promene u ekonomiji i privredi koje su se, u međuvremenu, dogodile?

– Naravno da je sada stanje daleko bolje nego 1999. godine! Ali, najbolje godine za poslovanje bile su 2005, 2006. i 2007. Mada smo mi već početkom 2008. godine naslućivali da nešto ne valja i da će doći negativni trendovi, što se i dogodilo... U prošlih dvadesetak godina, posmatrano iz ugla poslovanja naše kompanije, promenila se struktura potrošnje. Sada se znatno više troše kompleksniji gasovi – argon, gasne smeše i neki specijalni gasovi. A to znači da se poboljšao kvalitet proizvoda koji se rade. Na primer, dobar pokazatelj je i činjenica da je u Srbiji 2005. godine postojao samo jedan laser za sečenje metala, a sada ih ima sto! Pošto se za laser koriste čisti gasovi, a pošto je tada potrošnja bila toliko mala, uvozili smo boce iz Mađarske za taj jedan laser. A sada imamo postrojenje ovde i punimo ih.

Autor: Radojka Nikolić

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Magazin Biznis". Poziv na pretplatu www.nirapress.com)

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.