Uroš Novković, generalni direktor "Data Investment" - Najviše se isplati ulagati u kancelarijski prostor A kategorije

Uzimajući u obzir činjenicu da na tržištu Beograda i većih gradova u Srbiji (Novi Sad, Niš i Kragujevac), nedostaje kancelarijskog prostora A kategorije, evidentno je i interesovanje investitora za ulaganje u ovaj sektor, a stoga je i jasno je da je ovo jedan od sektora privrede u koji je najperspektivnije ulagati, kaže u razgovoru za "eKapiju" Uroš Novković, generalni direktor novosadske kompanije "Data Investment".

Ova kompanija od 2006. godine, u skladu sa pravnom i ekonomskom regulativom, pruža usluge procene vrednosti pokretnosti, nepokretnosti i kapitala, kao i izrade investicionih (biznis) planova. Kompanija radi analize finansijskih izveštaja pravnih lica, utvrđuje zakonske ispravnosti poreskog bilansa po osnovu transfernih cena, pruža usluge kosaltinga i veštačenja iz ekonomsko-finansijske oblasti, i već godinama uživa poverenje klijenata među kojima su najčešće banke, sudovi, pravni subjekti i fizička lica.

Za "eKapiju" Novković govori o razvoju tržišta poslovnog prostora u našoj zemlji, najisplativijim ulaganjima u oblasti nekretnina, ali i poredi ponudu i vrednost poslovnog prostora u srpskoj prestonici u odnosu na druge gradove u Srbiji i regionu.

eKapija: Interesovanje investitora iz oblasti nekretnina, kako inostranih, tako i domaćih, je u primetnom porastu. Kako biste ocenili aktuelnu ponudu poslovnog prostora u Srbiji?

- Investicije su, pre svega, usmerene ka rastu ponude poslovnog prostora najviše ("A") kategorije i vezane su primarno za Beograd, kao najveće i najrazvijenije tržište u Srbiji, mada se ovaj rast oseća i u gradovima sekundarnog značaja, posebno u Novom Sadu gde je realizovana prodaja građevinske parcele u centru grada za 30 mil EUR.

Razvoj je posebno izražen u ponudi kvalitetnog poslovnog prostora kancelarijskog tipa, u kom prednjači Novi Beograd sa nekoliko velikih projekata u različitim fazama završenosti, kao i sve bolja i rastuća ponuda kvalitetnog "ritejl" poslovnog prostora. Ritejl parkovi i šoping centri se otvaraju kako u Beogradu, tako i u manjim sredinama, a sva istraživanja pokazuju da Beograd kaska za ostalim gradovima centralne i jugoistočne Evrope po obimu ponude ovakvog poslovnog prostora. Treba obratiti posebnu pažnju na veliki projekat "Beograd na vodi" koji će, ukoliko bude ostvaren u najavljenom obimu, značajno povećati ponudu kvalitetnog poslovnog prostora.

eKapija: Kakva je potražnja za poslovnim prostorom nižeg i srednjeg kvailteta?

- Treba napomenuti da je poslovni prostor kancelarijskog i ritejl tipa, srednjeg i nižeg kvaliteta, na teritoriji Srbije (posmatrajući kao celinu) generalno upražnjen, tj. da je ponuda značajno izraženija u odnosu na potražnju. Ovu pojavu povezujemo sa slabijim ekonomskim pokazateljima na nivou Republike Srbije u prethodnom periodu, što direktno utiče na interesovanje malih i srednjih preduzetnika za rastom, a samim tim i širenjem delatnosti i potrebom za više poslovnog prostora. Međutim, kako se očekuje blagi rast bruto društvenog proizvoda, nakon nekoliko godina stagnacije, tako se i očekuje povećanje privredne aktivnosti i povećanje agregatne tražnje i za poslovnim prostorom niže kategorije.

eKapija: Šta onda pokazuju projekcije, kako će se tržište poslovnog prostora dalje razvijati?

- Projekcije ukazuju na postepeno izjednačavanje ponude i tražnje u narednih pet godina, uzrokovanog većom pozitivnom stopom rasta BDP članica EU, pozitivnom stopom rasta BDP Rusije i većim prilivom investicionog kapitala u Republiku Srbiju, i to kako inostranog, tako i domaćeg.

eKapija: Osim očiglednog interesovanja investitora za ulaganje u kancelarijski prostor A kategorije u koje vrste nekretnina je dalje, najperspektivnije ulagati?

- Osim ulaganja u poslovne prostore A kategorije raste i interes za ulaganjem u ritejl parkove, šoping centre, skladišne prostore za zamrzavanje prehrambenih proizvoda i voća i poljoprivredno zemljište u Vojvodini. Ulaganje u poljoprivredni sektor uveliko zavisi od ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji sa Evropskom unijom, kada se očekuje liberalizacija tržišta poljoprivrednog zemljišta i snažniji priliv stranog kapitala.

eKapija: Kako se, po Vašem mišljenju, kotira vrednost poslovnih nekretnina u našem glavnom gradu u poređenju sa drugim regionalnim prestonicama?

- Vrednost poslovnog prostora u Beogradu je u rangu u odnosu na regionalne prestonice, poput Budimpešte, Sofije, Bukurešta, Zagreba, a uzimajući u obzir činjenicu da su ove prestonice deo Evropske unije i da su tržišta nekretnina u tim državama uređenija i razvijenija. Međutim, činjenica je da Beogradu nedostaje poslovnog prostora visoke kategorije, što pokazuju sva istraživanja, tako da se očekuje rast cena zakupa. Sledstveno, rast cena će sigurno uzrokovati i širenje ponude u narednom investicionom ciklusu. Beograd u skorijoj budućnosti očekuje ubrzan razvoj i pozicioniranje kao jednog od glavnih centara finansijske i poslovne aktivnosti u jugoistočnoj Evropi.

eKapija: Možete li nam uporediti ponudu i vrednost poslovnog prostora u Beogradu i Novom Sadu, gde je sedište vaše kompanije?

- Nominalno: Beograd 100%, Novi Sad 60 %, a realno Beograd 100 % dok je Novi Sad 90%. Procentni poeni ukazuju da je investitorima nominalno veća ponuda, a samim tim i vrednost u prestonici, zbog sedišta većine stranih kompanija i broja stanovnika. Dok je realno prinos po uloženom kapitalu za investitora 10% veći u Beogradu u odnosu na Novi Sad.

eKapija: Više od deceniju pomažete kompanijama u oblastima konsaltinga i procene vrednosti, šta biste osim dugogodišnje tradicije izdvojili kao vaše najveće prednosti na tržištu? Navedite nam najznačajnije reference.

- Od konkurencije nas pre svega izdvaja partnerski pristup usmeren dugoročnoj saradnji sa klijentom i međunarodni kvalitet usluge po konkurentnim cenama. Dosta polažemo na inovativnost i konstantan razvoj kadrova, poštovanje etičkog kodeksa, a na našem sajtu klijentima je dostupan i Registar prometa nepokretnosti Srbije.

Radili smo procenu vrednosti kapitala svih vodoprivrednih preduzeća u Republici Srbiji, sarađujemo sa Agencijom za privatizaciju, na listi smo deset banaka kao procenitelji vrednosti, a do sada smo uradili više hiljada procena vrednosti svih vrsta pokretnosti i nepokretnosti na celoj teritoriji Republike Srbije.

eKapija: Šta je to što bi država mogla da uradi u oblasti procene vrednosti nekretnina u Srbiji?

- Donošenje zakona o proceniteljima i licenciranje istih je od ključnog značaja za uređenje profesije i stvaranje poverenja na finansijskom tržištu. Samim tim bi se stvorila obaveza za kontinuiranom edukacijom procenitelja i isti bi se mogli rangirati za vrste procena i iznose procenjenih vrednosti, i to na osnovu: znanja, iskustva, godina radnog staža, inostrane i evropske licence koje bi bile prepoznate u zakonu, kao i polise od profesionalne odgovornosti procenitelja.