Izvor: eKapija | Petak, 15.04.2016.| 10:28
Izdvojite članak Odštampajte vest

Srđan Jovanović, glumac i stand up komičar - Solo igrač u odabranom društvu

Srđan Jovanović
Serija "Glavom kroz zid", koja se od januara emituje na prvom programu Radio-televizije Srbije (RTS), nešto je potpuno drugačije od svega što je radio do sada. Srđan Jovanović, mladi glumac i prvi srpski stand up komičar, praktično je na ovaj način uspeo da osvoji još jedan medij za stand up komediju i da je posle klubova i pozorišnih sala dovede i na "mali ekran", u nešto drugačijoj formi. To je istovremeno i njegov pokušaj da promoviše ovu vrstu umetnosti i da napravi "proboj stand upa u mainstream".

- Skoro dve godine sam radio ovu seriju, od smišljanja i pisanja materijala do realizacije i emitovanja. Zajedno sa Filipom Čolovićem, vrhunskim rediteljem sa kojim sam dosta sarađivao, napravio sam jednu ozbiljnu i produkcijski zahtevnu seriju koja je naišla na odlične reakcije, dobar odjek i gledanost, a verujem da će još više zaživeti kroz reprize koje su već najavljene – kaže Jovanović u razgovoru za "eKapiju".

Snimljeno je 12 polučasovnih epizoda, od kojih je na RTS-u do sada emitovano 11, i sve su već postavljene i na YouTube kanal. U seriji učestvuje više od 60 glumaca, a snimana je na čak 450 lokacija, širom bivše Jugoslavije.

Glumački početak u Ateljeu 212

Srđan Jovanović rođen je 1979, a u svet glume ušao je 1997. godine. Nakon što je sa 16 godina upisao BK akademiju i bio prva generacija diplomaca ove glumačke škole, na "daske koje život znače" zakoračio je u beogradskom Ateljeu 212. Tu je odigrao svoju prvu ulogu u predstavi "Opera za tri groša" reditelja Nikite Milivojevića, nakon čega je glumio u još nekoliko komada ove kultne pozorišne kuće.

Na sceni Pozorišta na Terazijama, nekadašnjeg Teatra T, počeo je 1998. godine "Lutkom sa naslovne strane", a zatim je za rolu u mjuziklu "Jubilej" dobio i nagradu kao najbolji mladi glumac na festivalu "Dani komedije" u Jagodini. Jedan od najčešćih i najdražih partnera na sceni bio mu je pokojni Milenko Zablaćanski, sa kojim je činio neraskidiv tandem.

- Zajedno smo obišli pola Srbije i on me je stalno bodrio i terao me da pišem! Govorio mi je – piši, nauči da stvaraš svoj materijal i kada niko ne bude zvao da ti ponudi ulogu imaćeš svoju predstavu i moći ćeš da je igraš bilo gde!

Prvi srpski stand up komičar

Tada se kod Srđana prvi put javila želja da se bavi stand up komedijom kao specifičnom formom pozorišta. U ovaj žanr ušao je 2009. godine kada je iz Slovenije dobio poziv producenta Slavka Škvorca da nastupi na festivalu "Lent" u Mariboru.

- Želeo je komičara iz Srbije i nekako čuo da ja hoću da se bavim time, ponudio mi dobre uslove, odmah precizirao i datum... Naš razgovor je bio u januaru, a nastup je trebalo da bude krajem juna i ja sam mu rekao da je ponuda u redu, ali - ja još uvek nemam nikakav stand up! Njegov odgovor je bio – "ma čuj, ti ćeš to napisat’, imaš pet meseci".

Prihvatio je izazov, napisao materijal i otišao na festival u Maribor. Kasnije je predstavu "Grupna terapija" odigrao u Sloveniji čak 60 puta.

- U Srbiji sam prvi počeo da se bavim stand up komedijom, ozbiljno sam ušao u priču te 2009. i u prvih godinu-godinu i po dana zaista nije bilo nikoga osim mene. Počeo sam da nastupam prvo po klubovima, u "Bitef Art kafe"-u i tu su predstave redovno bile rasprodate, bilo je zaista spektakularno.

Nakon toga se preselio u "Zvezdara Teatar", najpre u klubić, zatim na scenu, pa na Veliku scenu, a trenutno nastupa u klubu "Carte Blanche" u Zemunu, bivšem Pozorištu "Pinokio", za koje kaže da je jako lep prostor, adekvatan za stand up umetnike. Ističe da mu je publika i dalje čitav region, odnosno tržište "od Vardara pa do Triglava", bivše jugoslovenske republike u kojima nije potrebno prevoditi njegov specifičan humor.

Tako je na festivalu monodrame u Zemunu dobio nagradu "Ljuba Moljac" za najboljeg stand up komičara, a u Skoplju mu je pripalo priznanje "Stand up Adria awards".

Živi nastupi ili TV snimanja

Što se tiče stand up scene u Srbiji, Srđan Jovanović kaže da nema puno stand up komičara, a među onima koji redovno nastupaju može se nabrojati nekoliko kvalitetnih. On smatra da ovo nije žanr u kome bi mogla da se očekuje hiperprodukcija, jer je potrebno dosta rada, ali i talenta, a sebe doživljava kao solo igrača koji ceni i poštuje svoje kolege.

Takođe, ističe da nije svaki prostor pogodan za izvođenje stand up komedije jer je reč o "zaista vrhunskoj umetnosti – tu sam pišeš, sam nastupaš, sam si sebi glavni i odgovorni urednik".

- Nastup u klubovima je teža disciplina, zato ja volim da izvodim stand up u pozorištu. Meni je to sjajno jer postoji takozvani "četvrti zid", dok u klubu možeš da naručiš piće, popiješ kafu, da tipkaš po telefonu i slušaš komičara usput... Mislim da kod nas još uvek ne postoji kultura stand up komedije.

Kada uporedi žive nastupe i najnovije iskustvo snimanja TV serije, Srđan kaže da je i jedno i drugo stresno i zahteva pripremu, ali kod stand up-a to traje kraće i glumac mora da bude fokusiran, dok je snimanje mnogo duže, a postoje i procesi montaže, postprodukcije...

- Priprema za nastup je podeljena u nekoliko faza - jedna je pisanje, druga je uvežbavanje, a treća testiranje pred živom publikom, makar čitanje naglas pred prijateljima i mojom suprugom Marijom koja je dežurni sufler. Ja imam dve celovečernje predstave - "Grupna terapija" i "Mikrofonija", pa ako sam u treningu i redovno nastupam onda se samo povremeno podsetim ili aktuelizujem nekim novim podacima. Svakako se na sam dan predstave trudim da izdvojim sat, sat i po da se preslišam i uvežbam, jer sam onda sigurniji.

Najtežim delom smatra pisanje, izvlačenje inspiracije "iz univerzuma".

- "Grupnu terapiju" igram već sedam godina i prvobitno je trajala 55 minuta, a sada traje sat i po, ali sam od prvobitnog materijala izbacio 20 minuta. Vremenom sam dodavao i oduzimao, a kako su se vlasti smenjivale tako su se menjali i materijali, likovi... Sada je to neka deseta predstava.

Srđan voli da gleda nastupe kolega stand up komičara iz inostranstva, a često se iskreno smeje i svakodnevnim anegdotama običnih ljudi. Njegov sin Strahinja, koji već sa nepunih šest godina pokazuje nasleđeni talenat i glumačke sklonosti, takođe ume dobro da ga nasmeje svojim izrazima i dečjim vragolijama.

Od crtaća do radio drama

Nakon početka emitovanja serije "Glavom kroz zid" ljudi su počeli više da ga prepoznaju na ulici, a to se nekako poklopilo i sa aktuelnom TV reklamom koju je snimio za jednu banku. Srđan, inače, iza sebe već ima dosta snimljenih televizijskih i radio reklama, a njegova velika ljubav su i radio drame, kao i sinhronizacija crtanih filmova.

- Radio sam za skoro sve dečje kanale koji emituju crtaće. Bio sam Miki Maus, Timon i Pumba, Pepa prase, tu su i dugometražni crtani filmovi – "Planeta s blagom", "Monsters"...

Sagovornik "eKapije" tvrdi da od glume može da se živi, ukoliko se umetnik postavi na pravi način.

- Nekada je glumac mogao da živi od glumačke plate u pozorištu, da igra u svojoj matičnoj kući, gostuje u nekoliko drugih teatara, i još ako snimi 2-3 radio drame mesečno to su bili vrlo solidni prihodi. Danas je drugačije - mnogo je glumaca, malo posla, nema TV filmova, a televizija se svela na minimum, uglavnom serije slabijeg kvaliteta i zabavni program rijaliti tipa. Zato je glumac koji je ostao u pozorištu i čeka da ga neko pozove nagrabusio.

Srđan je na vreme shvatio da mora da proširi tržište, pa publiku nalazi ne samo u Srbiji nego u celoj bivšoj Jugoslaviji, plus dijaspora. Zadovoljan je svojim poslom, a pošto se dve godine bavio snimanjem TV serije, trenutno samo planira da ode na zasluženi odmor.

- Život mi donosi uglavnom lepe poslove u poslednje vreme i nema razloga da se to menja. Moglo bi se reći da trenutno jašem na talasu sreće – optimistički zaključuje Srđan Jovanović.

Marko Andrejić

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.