Izvor: eKapija | Petak, 25.12.2015.| 09:36
Izdvojite članak Odštampajte vest

Tiziano Giovannetti, izvršni direktor "MK Fintel Wind" - Samo saradnja države i investitora može da iskoristi energiju vetra

Ticijano Đovaneti
Kompanija "MK Fintel Wind" sredinom novembra svečano je otvorila vetropark u Kuli. Ticijano Đovaneti (Tiziano Giovannetti), izvršni direktor kompanija "Fintel Energia Spa" i "MK Fintel Wind", u razgovoru za "eKapiju" kaže da je u izgradnju prvog vetroparka u Srbiji uloženo 15 mil EUR i da će tri vetrogeneratora najvećeg svetskog proizvođača "Vestas" iz Danske, proizvoditi oko 27 miliona Kwh zelene energije.

- To je dovoljno za potrebe blizu osam hiljada domaćinstava. Pored značaja samog vetroparka za energetski sistem, ovim projektom stvorili smo uslove za otvaranje oko 50 novih radnih mesta u Srbiji - kaže Đovaneti i najavljuje dalje investicije u vetroenergiju u Srbiji.

eKapija: Koliko dugo je trajao čitav proces od odluke da se u Kuli gradi vetropark, preko utvrđivanja lokacije do samog otvaranja?

- "MK Fintel Wind" je 2007. godine, zajedno za ostalim investitorima okupljenim u Srpskom udruženju za energiju vetra, otpočeo razvoj projekata. Bilo nam je potrebno šest godina da bismo prikupili svu dokumentaciju, dozvole, izgradili i otvorili prvi vetropark u Kuli.

"MK Fintel Wind" je tokom svih ovih godina uložila velika sredstva u ovaj projekat kroz angažovanje saradnika, kupovinu zemlje, istraživanja zemljišta, takse za dozvole, izradu tehničke dokumentacije i svih ostalih stvari koje su bile neophodne. Sva ta sredstva otišla su direktno u srpsku ekonomiju. Srećni smo što su prvi vetrogeneratori, od kojih će korist imati ceo energetski sektor Srbije, pokrenuti i što predstavljaju potvrdu naše strateške opredeljenosti razvoju na tržištu Srbije.

eKapija: Koliko su na projektu gradnje vetroparka u Kuli bile angažovane kompanije iz Srbije?

- Pored zapošljavanja isključivo lokalnog stanovništva na pozicijama za održavanje vetroparkova, u pripremnim radovima na izgradnji vetroparka Kula, korišćeni su beton i čelik iz Srbije, angažovane su domaće kompanije i projektantske kuće. Ova, i slične investicije koje su u planu, doprineće smanjenju nezaposlenosti jer ćemo i u budućnosti angažovati isključivo srpske radnike.

eKapija: Najavili ste gradnju vetroparka i u Vršcu. U kojoj se fazi nalazi taj projekat?

- Nakon otvaranja vetroparka u Kuli, naši planovi usmereni su na vetropark u blizini Vršca koji će snabdevati zelenom energijom oko 5.500 domaćinstava. Pri kraju smo sa građevinskim radovima; elektroradovi su u punom zamahu. Postavljanje vetrogeneratora očekujemo u aprilu. Pored povećanja ukupnog energetskog kapaciteta u Banatu, Vojvodini i Podunavlju, kompanija "MK Fintel Wind" ima u planu investicije u vetroenergiju u Srbiji i regionu.

eKapija: Dobili ste i dozvolu za gradnju vetroparka u Velikom Gradištu. Kakvi su planovi za taj projekat?

- Početkom leta dobili smo građevinsku dozvolu za 9,0 megavata vetroparka u Velikom Gradištu, u centralnoj Srbiji. Što se tiče vetroparka "Ram" u opštini Veliko Gradište, sa ovim projektom smo na nivou finansiranja i pregovora sa finansijskim institucijama. U narednom periodu, nakon završetka naših projekata u Južnom Banatu, fokusiraćemo se i na vetropark "Ram".

eKapija: Koliko vam znači, kao stranom investitoru u Srbiji, što za partnera imate veliku domaću kompaniju poput "MK Group"?

- Kompanija "MK Group" jedna je od najvećih poslovnih sistema u Srbiji i svakako da stranim investitorima ide u prilog da imaju partnerstvo sa domaćim liderskim kompanijama pre svega jer najbolje poznaju lokalno tržište. "Fintel Energia Spa" i "MK Group" spaja zajednička vizija ulaganja u obnovljive izvore energije jer prepoznajemo potencijal Srbije u ovoj oblasti i želimo da on bude iskorišćen na najbolji mogući način.

eKapija: U ovom trenutku struju prodajete EPS-u. Da li planirate da je u budućnosti direktno isporučujete krajnjim korisnicima?

- Ukoliko nam to bude omogućeno kroz zakonsku regulativu i ukoliko trgovanje električnom energijom na ovaj način bude razvijeno treba razmisliti i u tom pravcu. Ali za sada smo koncentrisani na izgradnju i eksploataciju vetroparkova.

eKapija: Koliko je bilo komplikovano prikupiti sve neophodne dozvole?

- Period od pokretanja prvog vetroparka do njegovog otvaranja najviše govori o složenosti postupka i procedura za dobijanja svih neophodnih dozvola. Još uvek je prisutna velika birokratija i administracija koje se moraju ispoštovati, a u isto vreme prolongiraju izgradnju i otvaranje.

Primera radi, tokom 2012. i 2013. godine većina članica okupljenih u Srpskom udruženju za energiju vetra, dobila je građevinske dozvole, ali smo morali da odlažemo početak izgradnje vetroparka usled Ugovora o otkupu električne energije koji nije bio odgovarajući. Vreme i postupak dobijanja svih potrebnih dozvola za izgradnju vetroparka moraju biti jednostavniji ukoliko želimo da pariramo državama u regionu kada je u pitanju korišćenje energije vetra.

eKapija: Kako ocenjujete ulogu države kao partnera u procesu uvođenja OIE u energetski bilans Srbije? Da li je zakonska regulativa na odgovarajućem nivou?

- Još pre osam godina postojala je inicijativa Vlade Srbije u vezi sa stimulisanjem proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, ali je komplikovana i teška procedura za dobijanje dozvola usporavala realizaciju ovakvih projekata. Ipak, da nije bilo stimulacije nadležnih institucija, "MK Fintel Wind" ne bi u novembru otvorila prvi vetropark u blizini Kule.

Takođe, pored zakonske regulative, važne su i podsticajne mere Vlade kojima se može obezbediti izgradnja većeg broja kapaciteta iz obnovljivih izvora. Najavljeno usvajanje seta od tri uredbe u sklopu kojih će biti definisan i novi model ugovora o otkupu električne energije iz obnovlјivih izvora svakako će omogućiti veću sigurnost investitorima za ulaganje u ovu oblast.

eKapija: U medijima se moglo pročitati da je izgradnju vetroparkova kočilo i nepostojanje određenih zakonskih i podzakonskih akata što je otežavalo investitorima dobijanje bankarskih kredita. Kakva je sada situacija?

- Tokom prikupljanja neophodne dokumentacije i svih potrebnih dozvola, u jednom trenutku zakonski okvir nije bio odgovarajući za finansijske institucije koje sve to posmatraju i finansiraju. Istovremeno, administracija ranije nije imala iskustva sa vetroelektranama. Danas je situacija prilično bolja u ovom smislu. Zakonska regulativa jasnije "vidi" vetroparkove ali sigurno da ima prostora za dodatni napredak.

Naravno, i mi imamo više iskustva i znanja i zbog toga smo prilično ubrzali sve postupke koji se nalaze na putu od ideje do izgradnje jednog ovako složenog objekta. Pored iskustva koje su stekli zaposleni u našoj kompaniji, danas u Srbiji zahvaljujući radu na našim projektima, postoji veliki broj kompanija koje su u nekom trenutku učestvovale u razvoju, transportu, izgradnji vetroparkova, što nama dodatno olakšava rad.

eKapija: Koliko je dugoročna političko-ekonomska stabilnost značajna za odluku o investiranju?

- Sigurno da svaki investitor želi da investira u politički i ekonomski stabilnu zemlju. Evidentno je da se stanje u Srbiji menja i da su vidljivi napori Vlade da istraje u reformama, održi stabilnost i kreira bolji investicioni ambijent. Upravo to je ambijent u kom mi želimo da poslujemo i iskorišćavamo potencijale obnovljivih izvora energije, pre svega vetra.

eKapija: Srbija bi trebalo da do 2020. poveća udeo OIE u finalnoj potrošnji sa sadašnjih 20 na 27%. Smatrate li da je to izvodiv scenario?

- Uz okrenutost ka obnovljivim izvorima, i bolju iskorišćenost potencijala, smatram da je izvodljivo. Ako želimo u Evropsku uniju i da pratimo njihove standarde, moramo da se fokusiramo na diversifikaciju energetskih izvora, jer samo povećanjem proizvodnih kapaciteta korišćenjem sopstvenih izvora možemo ojačati ekonomsku stabilnost i nezavisnost zemlje.

Pored toga, moramo stvoriti još povoljniji ambijent za investiranje u oblasti obnovljivih izvora energije u smislu bržeg izdavanja dozvola, negovanja usvajanja regionalnih planova koji definišu investicije u ovoj oblasti, ali moramo i edukovati ljude na svim nivoima i jačati svest o značaju obnovljivih izvora energije.

eKapija: Koliko u tom planu ima prostora za energiju vetra?

- Bez vetroparkova Srbija teško da može da dostigne cilj, da do 2020. godine 27% energije bude iz nekog od obnovljivih izvora. Trenutni potencijal Srbije u obnovljivim izvorima energije je oko 1.000 MW, od toga je trenutno u izgradnji samo nekoliko projekata ukupne snage 20 MW.

Veća saradnja države i kompanija zainteresovanih u ulaganje u ovu oblast svakako da može doprineti da se veliki potencijal energije vetra koji Srbija ima iskoristi na najbolji način, a time i doprinese razvoju celog energetskog sektora.

eKapija: Koliko bi, prema vašoj proceni, Srbija optimalno mogla da ima energije dobijene iz vetra? Da li je to 500 MW za koje Vlada daje podsticaje ili bi taj novi mogao da bude i veći?

- Što se tiče povećanja kapaciteta za koje se daju podsticaji, mi smo tu realni i pokušavamo da sagledamo situaciju iz oba ugla: i iz ugla onoga ko daje podsticaje ali i iz ugla investitora. Imamo nekoliko projekata koji su spremni za izgradnju i ukoliko Vlada i nadležna ministarstva procene i povećaju kvotu za podsticaje, sigurno je da ćemo biti spremni i za dodatna ulaganja u nove proizvodne kapacitete.

Miloš Vlahović
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.