(Evropa) Stojan Stamenković : Monopolisti dižu cene

Stojan Stamenković

Bazna inflacija u avgustu iznosila je 1,1 odsto. Kolika bi, prema vašoj proceni, mogla da iznosi opšta inflacija do kraja godine?
Vlada je odložila poskupljenje struje i neizvesno je kada će se ono dogoditi. Postavlja se pitanje šta će biti kada istekne vladina uredba o tromesečnoj zabrani izvoza žitarica, soje i suncokreta. Hoće li posle toga uslediti poremećaji na domaćem tržištu i da li će to uticati na skok cena na prehrambenom tržištu?

A, kada je reč o inflaciji ove godine bilo bi bolje da su cene komunalnih usluga umesto u julu ove godine, porasle krajem prošle godine i da smo umesto 6,6 odsto prošlogodišnje inflacije imali 7,8 ili 8 odsto, a da ove godine ona bude manja. Mi smo postupili suprotno. U poslednjem kvartalu prošle godine, pa do kraja prvog kvartala ove, imali smo eksploziju rasta zarada, eksploziju rasta tražnje, što je dovelo do eksplozije rasta uvoza.

Bazna inflacija za sedam meseci ove godine bila je na nuli, da bi u avgustu iznosila 1,1 odsto. Nije suša uzrok tome, jer nije ovo prva godina kada smo pogođeni sušom i padom poljoprivrednog roda, ali ona je dobrodošla kao dobar izgovor, pogotovu ako imate mogućnost kartelskog dogovaranja.

O tome svi pričaju, samo vlada ne vidi da karteli postoje.
Čak i na pijaci prodavci o tome pričaju. Milence, trgovac suhomesnatih proizvoda na zemunskoj pijaci, kod koga godinama kupujem, kaže mi: “Nije trebalo da poskupi meso, cena je bila dobra, ali se dalo klanicama da to učine”. Onda se nameće pitanje zašto.

Odgovor je jednostavan: kada je ta oblast u pitanju, tržište drže velike klanice. Tržište je trebalo da reguliše cenu mesa i suhomesnatih proizvoda, jer se to događa i s drugom robom. Paprika je pre dve nedelje imala cenu od 80 dinara, već sada zbog veće ponude, cena je pala na 40 dinara, a i ona je rodila u sušnoj godini. To je još jedan dokaz da suša nije uticala na skok cena. Naša elementarna nepogoda su visoke plate.

Pet klanica iz Srbije dobile su sve sertifikate EU, što im omogućava nesmetan izvoz na to tržište, ali, s druge strane, stekle su pozicije na našem tržištu gde mogu da rade, bezmalo, sve.
Naš Zakon o zaštiti od konkurencije nije dobar i on ne može da reši probleme. Tu činjenicu smo mi u MAT-u izneli još u martu prošle godine i pri tom smo istakli da se stvaraju karteli. Tu nije reč o monopolu, već o klasičnom kartelu, jer nekoliko njih se dogovaraju o ceni, uslovima prodaje...

Kada se sastane Unija pekara da se dogovori kolika će biti cena hleba, da li je reč i kartelu ili to meni samo liči, možda sam ja naivan pa ne znam o čemu se radi. A, pri tom se i jedan od ministara dogovara s Unijom pekara o ceni hlaba?! Ako pojedinci iz vlade tvrde da nije reč o monopolu, niti o kartelu, onda se nameće pitanje: da li mi to oživljavamo dogovornu ekonomiju?

Država je aminovala poskupljenje u pekarama gde je ona vlasnik.
Radio sam u vladi Ante Markovića. Koncepcija njegove vlade je bila: dovesti sve cene u evropske paritete, a onda zamrznuti glavne troškove – cene osnovnih metala, struje (struja nije imali nikad bolji paritet), zamrznuti kurs i zamrznuti plate, jer je i to trošak. Onda sam ga pitao da li hleb, kao osnovni standard, da se stavi pod kontrolu. Pogledao me je i rekao: ”Da prenoći, pa ću ti reći sutra”. Sutradan mi je rekao: “Ne, ako zamrznem cenu hleba, ja ne znam da li mi program radi”.

S tog stanivišta, “da li sadašnji program radi”, jer je cena hleba dogovorena ?
Treba da postoji antimonopolski zakon. Moje iskustvo još jednom daje odgovore na neke nastale situacije. Radio sam 1984. godine sa Živkom Preglom (kasnije bio potpresednik u vladi Ante Markovića) zakon o cenama. Dotle je bio na snazi princip samoupravnog dogovaranja o cenama i trebalo je stvar okrenuti na tržišni princip. Tada smo uradili nacrt zakona o cenama – prvi član tog nacrta glasio je da organizacije udruženog rada formiraju svoje cene slobodno, a drugi član tog istog nacrta ističe da je horizontalno sporazumevanje o cenama kažnjivo. Zapravo inkriminiše se kao krivično delo. Tada, pre 23 godine, mi smo kažnjavali, a sada to ne činimo: mi sada nikoga ne gonimo po tom osnovu.

Uredba o zabrani izvoza žitarica na 90 dana?
MAT je ocenio da je mera kontraproduktivna, iako se može naći uporište u STO. Mi ove godine nismo imali loš rod pšenice, on je veći nego prošle. Stvar je u tome što je rod pšenice u svetu podbacio, što je dovelo da cena pšenice počne vrtoglavo da raste na svetskim berzama. U momentu kada je Uredba doneta, cena pšenice se zaustavila na nekom maksimalnom nivou od oko 14,5 dinara za kilogram, kako na svetskom, tako i na našem tržištu. Izvoznici nisu imali interes da po toj ceni kupuju i izvoze, pa su prestali s kupovinom. Interesantno je to da su izvoznici prvi pozdravili donošenje Uredbe, jer su oni od seljaka i skladištara odmah po žetvi otkupili hlebno žito po ceni od 10 do 12 dinara, i sada samo čekaju kraj Uredbe i – dobru zaradu.

Sličan scenario je i za suncokret?
Uljare su prošle godine ugovorile oko 80 odsto potreba u suncokretu i, kada je došla sezona otkupa, došli su kupci iz Hrvatske, Slovenije i Mađarske ,ali tada su malo šta mogli da kupe. Ni proizvođači nisu naivni, pa su ove godine ugovorili samo 20 odsto potrebnih količina. Država Uredbom tera seljaka da fabrikama prodaju suncokret po znatno nižoj ceni od svetske (225 evra po toni).

Istovremeno, uljarama je dopušteno da podignu domaće cene ulja i da ga nesmetano izvoze. Slično je i s kukuruzom – zamrznut je izvoz kukuruza, kao stočne hrane, ali nije zabranjen izvoz mesa. Treba pustiti da tržište to reguliše, to se odnosi na sva tri primera o kojima smo govorili, ali ako su htelu nižu cenu za naše tržište (hleba, ulja, mesa), onda je trebalo uvesti privremene izvozne carine.

Srbija beleži istorijski rekordan izvoz od 610 miliona evra, ali i dalje imamo veliki spoljnotrgovinski deficit od 6,8 milijardi evra.
Mene ne brine uvoz kada je reč o uvozu opreme, jer je to namenjeno povećanju proizvodnje i ta oprema će se otplatiti. Mene brine uvoz koji se vezuje za eksploziju zarada, eksploziju lične potrošnje – to nije nešto što će stvoriti novu supstancu, nešto što će moći da pokrije uvoz .

Ali, mi imamo instituciju ciljane inflacije?
NBS je uvela novi model – ciljanu inflaciju. Ako je meta u koju gađa cilj, jer promašaj je i ako pogodi iznad cilja, ali i ako pogodi metu ispod cilja. NBS je svoju ciljanu inflaciju pogodila ispod mete – oni su baznu inlfaciju oborili na nulu. To deluje vrlo privlačno, da nije indirektnih efekata! A najvažniji su – porast kamatnih stopa i kurs, i porast uvoza, koji je za to vezan.

Zbog toga mi u MAP-u pokušavano da napravimo jedan model, to radi Miladin Kovačević, a on bi se sastojao u tome da, kada ciljamo na inflaciju, mora da se ispita šta su posledice ciljane inflacije na kurs, uvoz, kamatne stope. Tu moraju da se postave ciljevi o kojima bi moralo da se vodi računa, da se ne poremeti čitav model, jer na kraju će pući uspešni model ciljane inflacije.

Spoljni državni dug Srbije opada dok raste komercijalni, privatni dug.
U spoljnom dugu raste dug preduzeća i ne bih još dizao paniku , jer ta preduzeća vrlo brzo rastu posle privatizacije. Najčešći vlasnici istih su inostrani vlasnici i oni dobro znaju koliko preduzeća mogu da se zaduže, najčešće u svojim matičnim firmama. Ako mi postanemo stabilna zemlja s perspektivom rasta, gde se taj politički rizik smanjuje, jedan deo tih kredita će se pretvoriti u dokapitalizaciju. Ako pak postanemo rizično područje, onda će ljudi izbegavati da ulažu svoj kapital u Srbiju. Za to je najbolji primer konstituisanje naše skupštine – tri dana je trajalo to usaglašavanje, što je bilo dovoljno da se izazove panika na berzi, u menjačnicama, ali se odrazilo i na štednju , a i kurs je počeo da ide naviše.

U javnosti se nije stekao utisak da čitava vlada energično “vuče kola” ka većem ekonomskom prosperitetu.
Nemam ništa loše da kažem o ekonomskom delu vlade. Evo koliko je bitno da imate jednog odlučnog ministra koji povuče pravi potez, tu mislim na Mlađana Dinkića u čvrstom stavu oko zatvaranja virtuelnog preduzeća sa četiri-pet hiljada radnika u sastavu Zastave, koji su za vreme svog postojanja potrošili 100.000 evra.

Prošli smo još jednu tehničku rundu pregovora s Briselom i čini se da smo sve bliži Evropi?
Na tom terenu nema problema, jer taj posao rade ljudi koji znaju svoj posao. Osnovno pitanje je Hag, ali se ozbiljno zaoštrilo oko Kosova. Poslednje izjave premijera Srbije ukazuju da ćemo se posvađati s NATO. Ne mislim da je NATO velika sreća, ali takav je odnos snaga u svetu. Ja ne verujem mnogo u međunarodno pravo: postoji odnos snaga gde vlada zakon jačeg, tako je uvek bilo i pobednik diktira pravila igre. Ako hoćete da se posvađate s NATO, onda se odlaže približavanje Evropi... Ostaćemo samo bela fleka.

Neki su već počeli da uvode carinski rat prema Sloveniji, ako prizna Kosovo posle 10. decembra.
Skoro sam čitao stavove i mišljenja pojedinih profesora Pravnog fakulteta iz Beograda –on je postao mesto vrlo interesantnih likova! Bojim se da se neko ne seti da se zalaže za Halštajnovu doktrinu. Ona je bila aktuelna kada je Zapadna Nemačka prekinula diplomatske odnose sa svim zemljama koje su priznale Istočnu Nemačku. To se dogodilo i s nama. Ali, Istočna Nemačka je postojala više od 40 godina i realnost je takvu odluku stavila ad acta. Pa zato i kažem da primena Halštajnove doktrine predstavlja ekonomski rizik za našu zemlju jer nećemo imati inostrane investicije, a spoljni dug će nam predstavljati veliki problem.

Mnogi su najavljivali strašni, argentinski scenario za 2007. godinu zbog servisiranja spoljnog duga.
Argentinski sindrom je nastao zato što je njihov budžetski deficit rastao skoro do polovine džidipija – ne potrošnja. Prema tome, ne možemo govoriti o argetinskom sindromu kod nas, ali možemo govoriti o problemu učešća deficita tekućeg platnog bilansa u BDP – on je visok, jer je trgovinski deficit visok, a on je visok zbog velikog uvoza, a ne zbog malog izvoza. Naš izvoz raste, što je dobro. Novonastala preduzeća u Srbiji imaju veliku ekspanziju proizvodnje i njima je naša tržište malo – navešću primer Tigra-Mišlena, koji je nastavilo da izvozi i dalje bez obzira na to što je kurs bio nizak , jer oni samo 17 odsto svoje proizvodnje plasiraju na naše tržište, a ostalo sve izvoze, jer ako ne izvoze, mogu da zatvore fabriku.

Najavljen je budžet za sledeću godinu u visini od 630 milijardi dinara.
Budžetska potrošnja će i sledeće godine biti ekspanzivna, jer nivo zarada će biti prenet iz ove u sledeću godinu. To znači da će zarade u proseku biti veće za 15 odsto nego ove godine. Ako bi inflacija bila, kao što oni planiraju, oko 6,5 odsto i BDP oko 6 odsto, taj rast plata osetno bi bio veći nego BDP. Taj voz je prošao i ne vidim šta oni mogu da urade. Ima drugih segmenata gde mogu da se povuku radikalniji potezi: primer Zastave, da se smanje subvencije, da se smanje materijalni izdaci za nabavku robe i usluga, koji su u ovom trenutku vrlo visoki i velika su stavka u budžetu.
Stojan Stamenković je široj javnosti poznat kao kritičar ekonomskog establišmenta. Njegove analize sadašnjih i budućih privrednih tokova donele su mu oreol gurua makroekonomskih zbivanja srpske ekonomije. Urednik je uglednog časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT) Ekonomskog instituta u Beogradu.
Stojan Stamenković ima bogato radno iskustvo, bio je akter mnogih bivših, ali i sadašnjih ekonomskih i privrednih reformi. Savetnik u vladi Ante Markovića, danas je u ekonomskom timu predsednika Srbije Borisa Tadića. Nosilac je titule najevropljanin 2004 u oblasti ekonomije. Neposredni povod za razgovor je njegova ocena avgustovskog skoka inflacije, bazne i opšte, kao i budžeta za sledeću godinu.

poziv na pretplatu na nedeljnik

Stojan Stamenković