Jakob Kobi Gamliel, direktor izraelske digitalne agencije ISOCIA - Evolucija digitalne komunikacije biće nastavljena

Jakob Kobi Gamliel

Koji su digitalni trendovi koje možemo očekivati? Možemo li očekivati neke bitne napretke u sferi digitalnih komunikacija u narednom periodu?

- U narednim godinama će se nastaviti evolucija ere digitalnih komunikacija u kojoj živimo i sada – nastavićemo da delimo naša životna iskustva više online nego offline, nastaviće se ušteda vremena online kupovinom u odnosu na klasičnu kupovinu i više vremena ćemo posvećivati digitalnim medijima u odnosu na klasične. Ono što nam je 2015. već donela je dublje, relevantnije i personalizovanije online iskustvo – više sadržaja će biti namenjeno samo nama, više društvenih konekcija bitnih samo nama i više poruka upućenih ne široj zajednici, nego baš nama.

U kojoj se meri, i u kojim oblastima, tržište digitalnih komunikacija u Izraelu razlikuje u odnosu na SAD i Evropu?

- Digitalne komunikacije su drugačije u različitim sredinama i zemljama. To ne zavisi samo od značaja i veličine učesnika digitalne komunikacije – vesti, društveni sadržaj i oglašavanje se oslanjaju i na činjenicu da su društva međusobno vrlo različita. Evolucija digitalnih komunikacija zahvata sve aspekte, pa pošto su ljudi u Izraelu srdačni, druželjubivi i vole da isprobavaju nove stvari, digitalni život je u skladu sa tim karakteristikama – svi vole da dele informacije, u proseku pojedinac ima više prijatelja na društvenim mrežama nego bilo gde drugde u svetu, i svi vole da isprobaju nove trendove. Pored ovoga, Izraelci su i startup nacija, pa svaka nova globalna startup kompanija obožava da isproba svoje nove tehnologije na našem tržištu. Zbog svega toga nalazimo se u jedinstvenoj poziciji gde imamo šansu da odmah isprobamo sve što je novo, a o ovoj temi više ću govoriti 29. oktobra na festivalu "Kaktus 2015".

Koliko su izraelske kompanije spremne da ulažu u digitalne komunikacije, i koji procenat budžeta obično bude odvojen u te svrhe?

- Mada su digitalne komunikacije "buzz" reč u celom svetu, odluke koje donose upravljački centri u velikim kompanijama daleko su od toga da doprinesu da se one iskoriste podjednako efikasno kao i tradicionalni kanali komunikacije kao što su TV, novine, bilbordi ili radio. Iz iskustva saradnje sa najvećim brendovima i televizijama u našem regionu mogu vam reći da se u 2014. na digitalne komunikacije odvajalo samo 20-30% budžeta namenjenog oglašavanju. Nadam se i verujem da će ove i naredne godine digitalne komunikacije napraviti pomak ka 50% budžeta koji se odvaja za oglašavanje, kao i da će oglašavanje biti targetiranije i merljivije, usmereno kroz adekvatnije forme medija.

Neka istraživanja pokazuju da mobilni uređaji sve više zamenjuju kompjutere, TV i sl. U tom kontekstu, šta možemo da očekujemo u domenu mobilnog oglašavanja i PR-a, odnosno da li treba da očekujemo drugačije forme i low-budget produkcije?

- Mobilni postaje naš prvi "ekran". Svaki izdavač i svaki oglašivač mora na prvom mestu da počne da razmišlja kako svoje korisnike da podržava na mobilnim, pa tek onda na ostalim platformama. Više protoka na sajtovima se sada odigrava sa mobilnih telefona, nego sa kompjutera. Naši telefoni postaju ’pametniji’, naše mobilno veb iskustvo postaje efikasnije i lakše za korišćenje, i automatski se primećuje povećanje u upotrebi mobilnih uređaja. S obzirom da se naše kretanje po vebu može pratiti i da je naš mobilni skoro 18 sati dnevno uz nas, očekujem sve više personalizovanih mobilnih iskustava, kada su vesti i oglašavanje u pitanju. Videćemo više "on fly ads" i kreativnih rešenja u realnom vremenu kako bi se zadržala pažnja korisnika i pokazivale im se stvari koje privlače najviše pogleda, i to ne samo namenjeno većini, već i njima lično.

Postoji mišljenje, posebno u Srbiji, da su digitalne komunikacije jeftinije u odnosu na troškove oglašavanja u tradicionalnim medijima. Da li je to slučaj i u drugim sredinama, kakvo je Vaše mišljenje o tome?

- U ovom trenutku je, recimo, TV zaista znatno skuplji nego digital – i ne samo u kontekstu produkcije, već i samih cena oglašavanja na televizijama. Tako je sada na svim tržištima i tu se Srbija ne razlikuje. Međutim, jednom kada oglašivači uvide moć merljivosti na digitalnim medijima i mogućnost da znaju tačno šta se događa nakon oglašavanja, a u kontekstu dosezanja, utisaka, pa čak i prodaje – digital će postati najtraženiji medijski prostor, što će, naravno, uvećati i njegovu cenu. Ali za sada imamo još nekoliko godina jeftinijih cena u digitalnim komunikacijama. Moje mišljenje i preporuka je da se investira u digital sada, ili se može dogoditi da kasnije za tu vrstu komunikacija ne budete imali dovoljno novca.