Pol Patrik, predsednik Japanske privredne komore u Beogradu - Približićemo Srbiju Japanu

Osnivanje Japanske privredne komore samo je početak u jačanju ekonomskih veza između dveju veoma udaljenih zemalja, ali koje imaju šta jedna drugoj da ponude, kaže Pol Patrik, predsednik JPK

Želimo da dovedemo što više japanskih investitora u Srbiju, jer su joj neophodne strane investicije, više radnih mesta i novih tehnologija, a to je upravo ono što japanske kompanije mogu da donesu, izjavio je za naš list predsednik Japanske privredne komore u Srbiji Pol Patrik, povodom osnivanja te privredne asocijacije kod nas.

– Drugi motiv, ništa manji od prvog, jeste činjenica da je srpski izvoz u Japan simboličan. I mi želimo da to promenimo. Nije tačno da japanske kompanije nerado kupuju srpske proizvode, već jednostavno potencijalni partneri imaju teškoće u poslovanju zbog geografske udaljenosti, jezičke barijere i nedovoljne podrške. Komora će sigurno pomoći da se prevaziđu ove teškoće. I, najzad, želimo da u Srbiji formiramo grupu subjekata zainteresovanih i za kulturnu saradnju sa Japanom – rekao je Patrik.

Koji su zadaci Komore i šta su joj prioriteti?

Prvo, mi vidimo Srbiju kao značajno tržište za mnoge proizvode, posebno u poređenju sa susednim državama koje nisu članice EU. Srbija ima jedinstvenu priliku zbog glavne i centralne pozicije na zapadnom Balkanu. Nije uslovljena samo povoljnim geografskim položajem i veličinom tržišta, već i ugovorom koji je potpisan sa CEFTA. Drugo, ovo je pogodna lokacija za proizvodnju, za bilo kog izvoznika u region CEFTA ili Rusiju ili za proizvodnju rezervnih delova za proizvodne kapacitete susednih država. Dokle god Srbija ima, na ovaj način, šta da ponudi bilo kojoj industriji, investitori će dolaziti. Ukoliko japanske kompanije to prihvate kao poziv i broj investitora će se povećavati.

Ima mnogo srpskih kompanija koje su lokalni partneri i predstavnici japanskih kompanija u Srbiji i mi očekujemo da ove veze i dalje jačaju preko Komore. Jednostavno, da Srbiju približimo Japanu.

Takođe nameravamo da više sarađujemo sa privrednim komorama koje su zainteresovane, posebno sa Privrednom komorom Srbije, u cilju bliže poslovne saradnje i komunikacije.

Ko su članovi i sa kakvim interesom su pristupili osnivanju Komore?

Osnivači i članovi Komore su ugledne japanske kompanije kao „Japan tobako internacional”, „Kycera Mita”, „Tojota”, „Micubiši”, kao i značajne srpske kompanije „Kon-tiki”, Vinski podrum „Radenković” i Internacional marketing end Menadžment servis. Turistička agencija Kon-tiki je već počela ugovaranje za dolazak japanskih turista u Srbiju, a Vinski podrum „Radenković” planira izvoz vina. Oni su prvi izrazili želju da postanu članovi Komore i – primljeni su. Rado smo ih primili pošto su zapravo i pioniri srpskog izvoza u Japan i mi želimo da podržimo i olakšamo njihove napore.

Kao primer podrške, potpredsednik Japanske privredne komore i polovina guvernera imenovani su iz srpskih kompanija, dok je počasni guverner Njegova ekselencija ambasador Japana u Beogradu Tadaši Nagai. To su tri oslonca Komore – japanske i srpske kompanije i japanska ambasada u Beogradu.

Japanske kompanije, osim u duvanskoj industriji, nisu pokazale veću zainteresovanost za ulaganja u privredu Srbije, pogotovo u procesima privatizacije. Šta je pravi razlog takvog uzdržavanja?

Rekao bih da je glavna kočnica bila politička nestabilnost. Japanci, kao i kompanije, informisani su o Srbiji putem udarnih vesti na satelitskim kanalima i još nisu sigurni da li je država dovoljno stabilna za njihove investicije. Mislim da je Srbija prošla dug put, od najtežeg perioda devedesetih godina i početka ove dekade. Ona postaje perspektivna država jugoistočne Evrope, sa zadovoljavajućim stepenom stabilnosti na polju ekonomije i infrastrukture, ali je ovo činjenica koju tek treba da otkrije većina japanskih poslovnih ljudi. Za Komoru će ovo biti misija na čijem će unapređenju raditi.

Izvoz Srbije u Japan ne može se meriti ni promilima. Gde je problem?

Do sada smo razmatrali mogućnost izvoza uglavnom poljoprivrednih proizvoda u Japan. Pored pokušaja koje sam pomenuo, dozvolite mi da kažem da je realizovan izvoz srpske maline. U postupku je realizacija izvoza još nekih poljoprivrednih proizvoda. Takođe smo prepoznali šansu da se neki proizvođači vrlo skoro pojave na japanskom tržištu. Nema sumnje da je ovo samo početna faza, posle koje će industrijski proizvodi i usluge doći na red.

U čemu je bila prednost Slovačke u odnosu na Srbiju da pojedine japanske, ali i južnokorejske firme započnu proizvodnju automobila u toj zemlji?

Prednost se ogleda u tome što je ova država imala ispunjena oba komercijalna uslova (radnu snagu, carinske zakone), kao i političku stabilnost. Ušli su u Evropsku uniju, što im je otvorilo vrata ogromnog tržišta, a po svemu sudeći i neće imati značajnih političkih turbulencija u budućnosti.

Šta kao strani poslovni čovek smatrate dobrim, a šta lošim sistemskim performansama Srbije – od zakona, investicione klime, preko političke i druge nestabilnosti, do korupcije?

– Verujem da su birokratske prepreke najveći neprijatelj investiranja. Takva kruta i nestabilna administracija može da spreči da i najbolji zakoni zažive i pogoduje korupciji. Verujem i da je Srbija prošla dug put od devedesetih godina, ka reorganizaciji i usavršavanju administracije. Nadalje, očekujemo da vlada nastavi da komunicira sa poslovnim ljudima, posebno u domenu zakona i njihove primene, u cilju postizanja najbolje investicione i poslovne klime.

napomena : tekst u potpusnoti preuzet iz lista POLITIKA od 26.08.2007