Izvor: 24 sata | Ponedeljak, 14.09.2015.| 08:42
Izdvojite članak Odštampajte vest

Jovan Soldatović, mladi preduzetnik u Americi - Evo kako stvarno izgleda živeti tamo

Jovan sa suprugom

Jovan Soldatović odrastao je u Šapcu gde je završio Visoku tehnološku školu strukovnih studija u trajanju od tri godine. Dok je učio automatiku i vežbao upravljanje uređajima, sanjao je o nečemu mnogo većem - vođenju sopstvene firme. Sa samo 18 godina otišao je u Ameriku preko programa "Work and travel" i zacrtao sebi jasan cilj - vratiću se kući kao biznismen. U tri navrata je odlazio u Ameriku i treći je bio - sreća.

- Počeo sam kao kuvar, radio gomilu sitnih poslića dok konačno nisam našao firmu u kojoj mogu da radim kao programer. Zaposlio sam se u malom biznisu koji se bavi spajanjem ljudi nepogodnih za kredit sa dilerima koji su spremni da im ipak prodaju vozila. Šefa sam oduševio kada sam napravio sistem koji može klijentima sam da pošalje veliki broj mejlova i tako je sve počelo - priča mladi preduzetnik.

Smestio se u Mičigen nadomak Detroita i osnovao malu firmu koja je radila programe sitnim preduzećima po prilagođenim cenama. Posao je krenuo kao alva.

- Počeo sam u maloj sobi, a veliku podršku dao mi je šef iz bivše firme. Kako je broj klijenata rastao tako više nisam mogao sam i pozvao sam kolegu sa starog posla. Na kraju se pridružila i moja sadašnja supruga koja je dve godine starija od mene i radi kao menadžer projekata. Ona je iz Niša, upoznao sam je 'tamo preko', a i dalje nemam zelenu kartu, tako da ne mislite da sam se oženio zbog papira - priča uz smeh Soldatović.

Dok je posao cvetao momak iz Šapca je sve više shvatao koliko mora da žrtvuje.

- Neka vam bude jasno: taj koji radi u Americi će zaraditi, ali mora mnogo da izgubi. Tamo nemate prijatelje, nema ispijanja kafa, a uveče te iz kluba do kola u nekim delovima grada prati policija. Ima trenutaka u kojima se osećaš kao da si sam na svetu, ali srećom tamo imam ženu uz sebe - priznaje momak.

Sa ženom ga je, kaže, spojila zajednička ljubav prema poslu i sličan pogled na svet - želja da napreduju u sredini u kojoj skoro niko nije verovao u njih.

- Prvo se šokiraju što si mlad, onda što si iz Srbije, a na kraju što si uprkos tome uspeo sebi nešto da stvoriš. E, to poslednje je najslađe. Supruga i ja imamo dom, imamo auto, stvorili smo nešto. Tamo se to izuzetno poštuje, jedan ugledni biznismen nam je na skupu prepunom ljudi rekao - vas dvoje ćete uspeti jer imate interesantnu priču. I to je istina. Ljudi te zapamte, a onda ti pruže priliku, e na tebi je da je iskoristiš - kaže programer.

Uskoro su po sistemu preporuke dobijali sve više ponuda, da bi na kraju počeli da rade softver za privatne klinike i škole.

- Kada posao krene jedna stvar vodi drugoj. Najveća želja mi je da otvorim školu za programere u Beogradu i Šapcu i na neki način pružim drugima priliku koju sam ja imao. Mislim da imamo mnogo potencijala i defetizam koji ga guši. I ono što moram da kažem je - moja generacija nije lenja, samo je izgubljena i želi da joj neko pokaže kojim putem treba da ide. Verujte u sebe i samo idite napred. Daleko ćete dogurati - poručuje biznismen.

On sada pregovara sa Ministarstvom obrazovanja u želji da svim srpskim osnovnim školama pokloni softver pomoću kog će moći da prate ocene i ponašanje učenika na časovima.

- Svestan sam da me deca možda neće baš voleti, ali verujem da roditelji hoće - šali se Soldatović.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.