Izvor: eKapija | Sreda, 22.07.2015.| 08:57

Marinko Ukropina, direktor "SGS Beograd" - Jedina šansa na stranim tržištima nam je kvalitetna i bezbedna hrana

Marinko Ukropina
Nema mnogo kompanija koje izvoze žitarice i uljarice, a da prethodno njihov kvalitet nije kontrolisao "SGS Beograd". Ta sertifikaciona kuća može da se pohvali da mnogobrojni strani kupci angažuju baš njih onda kada žele da kupe neke prehrambene ili poljoprivredne proizvode iz Srbije, a da su sigurni da je njihov kvalitet zagarantovan.

U svetlu nedavnih vesti da Srbija planira veliki izvoz poljoprivrednih proizvoda u Rusiju, direktor "SGS Beograd" Marinko Ukropina za portal "eKapija" kaže da je najbolji način da se dobro pozicioniramo na tržište Evrope i Rusije neosporan kvalitet proizvoda.

Ukropina ističe da će SGS narednih godina uvesti i kontrolisanje semenskog i sadnog materijala, proširiti laboratorijske usluge, ali i ponuditi uslugu monitoringa u svim oblastima poljoprivredne i prehrambene proizvodnje.

eKapija: Poslednjih dana čujemo dobre vesti da je dogovoren veliki izvoz voća i povrća u Rusiju. Kako, prema vašem mišljenju, naši prehrambeni i poljoprivredni proizvodi mogu biti još konkurentniji onima u Evropi?

- Pravo na bezbednu hranu je jedno od osnovnih ljudskih prava, a obaveza svake države je da osigura da zdravlje njenih građana ne bude ugroženo upotrebom zdravstveno nebezbedne hrane. Bezbednost hrane je tema o kojoj se raspravlja na globalnom nivou, posebno u uslovima intenzivne trgovine prehrambenim proizvodima na međunarodnom tržištu. Razvijene zemlje, shvatajući ozbiljnost problema bezbednosti hrane, razvile su dugoročne strategije na bazi iskustvenih i naučnih činjenica, kako bi što bolje zaštitile sopstvena tržišta i zdravlje potrošača. U tom smislu, moramo osigurati uspostavljanje sistemskog pristupa, kroz primenu i ispunjavanje međunarodnih normi i standarda, čime ćemo postati stabilan i sposoban isporučilac prehrambenih i poljoprivrednih proizvoda u kontinuitetu.

Najpouzdaniji metod borbe za mesto na razvijenim i izbirljivim tržištima Evrope i Rusije je pre svega odličan kvalitet proizvoda koji mora zadovoljiti visoke standarde, kako u pogledu kvalitativnih parametara, tako i u smislu zahteva zdravstvene ispravnosti. Kupci na pomenutim tržištima žele da kupe proizvod koji je proizveden bez suvišnih hemijskih preparata, koji je zdrav, ukusan i ima atraktivnu ambalažu. Savremeni tokovi kontrole kvaliteta prepoznaju čitav niz novih usluga koje se primenjuju u proizvodnim procesima (monitoring proizvodnje, kontrolisanje primene zaštitnih sredstava, kontrolisanje uslova proizvodnje, skladištenja, pakovanja i uslova transporta). Dalja implementacija čitavog niza standarda u proizvodnji od Global G.A.P- a do GMP-a i sličnog. Kada kažemo uvođenje svetskih standarda, mislimo na stvarnu primenu istih, a ne obezbeđivanje sertifikata koji samo formalno postoji, dok procesi u pogonima ostaju isti kao i pre 20 godina. Sve to treba da doprinese poboljšanju kvaliteta naših proizvoda, stvaranju njihovog ugleda, a krajnji cilj je da kupci u hipermarketima ciljano biraju proizvode iz Srbije, jer su sigurni da je proizvod vrhunskog kvaliteta.

eKapija: S jedne strane imamo velike domaće kompanije koje svojim proizvodima snabdevaju pola Evrope, a sa druge hiljade malih gazdinstava. Kako bi država mogla da pomogne da i oni ojačaju i da se čuje za njihovu ponudu?

- Uloga države nije da stalno pomaže ili pokriva nečije gubitke. Država bi trebalo da stvori ravnopravne uslove za sve učesnike u proizvodnim procesima i nastupu, kako na domaćem, tako i inostranom tržištu. Mali proizvođači ne bi trebalo da se oslanjaju samo na državnu pomoć, već moraju usvojiti dobre prakse koje se primenjuju u svetu. Čarobna reč je udruživanje, ali na principima savremenih kooperativa kakvih ima u Evropi i SAD. Podsetićemo da su nekoliko kooperativa danas u svetu u prvih deset kompanija i da se njihovi obrti mere milijardama dolara. Dakle, mora se prevazići mentalitet isključivo samostalnog delovanja i udruživanjem steći uslove jeftinijih imputa i povoljnije prodaje na tržištu. Osnov udruživanja mora biti samo zajednički interes članova zadruge. Primenom takvih principa, udruženje malih proizvođača može doći do sopstvenih silosa, hladnjača, centara za pakovanje itd. Tako će obezbediti dobre uslove za proizvodnju, a zajedno će moći i stranom tržištu da ponude kontinuirano snabdevanje i stalni, ujednačeni kvalitet.
eKapija: Standard Global G.A.P je dobar put ka evropskom i svetskom tržištu. Koliko je primenjen među našim kompanijama?

- Sam standard nije, u ovom trenutku, prepoznat u velikoj meri kao norma koja može doprineti boljoj pozicioniranosti naših kompanija i njihovih proizvoda na međunarodnom tržištu. Svakako da postoje organizacije koje imaju implementiran i sertifikovan sistem, ali se mora nastaviti stalna edukacija svih učesnika u lancu proizvodnje o značaju, pre svega ispunjavanja zahteva iz samog standarda, a potom i sertifikacije. Time se pokazuje posvećenost da kupcu isporučujete zahtevani kvalitet proizvoda u kontinuitetu.

eKapija: IFS osigurava dobru bezbednost hrane. U čemu je njegova prednost za jednu kompaniju koja se odluči da ga uvede?

- Lanci isporuke hrane su znatno produženi, zahtevi potrošača su sve veći, zakonski zahtevi se iz godine u godinu pooštravaju, a samim tim se znatno povećava odgovornost proizvođača, prerađivača, distributera i trgovaca. Savremena tržišta se oslanjaju na velike međunarodne trgovačke lance koji ne žele da preuzimaju rizik prodaje prehrambenih proizvoda kojima nije garantovana zdravstvena bezbednost. Ozbiljni proizvođači prehrambenih proizvoda, ukoliko žele da budu dobavljači tih velikih lanaca, moraju pružiti dokaz o zdravstvenoj bezbednosti prehrambenih proizvoda, što se najbolje postiže kroz sledljivost tokom celog lanca hrane.

Sledljivost predstavlja istoriju proizvoda i zahteva da sve kompanije koje su uključene u lanac isporuke fizički povežu tok proizvoda i materijala sa tokom informacija, čime se omogućava identifikacija prethodnih i trenutnih pozicija proizvoda. Na taj način veliki međunarodni trgovinski lanci i kupci smanjuju svoje poslovne rizike. Najvažnija primena sledljivosti je mogućnost lociranja nebezbednog prehrambenog proizvoda radi što bržeg uklanjanja proizvoda iz prometa, što u nekim slučajevima može spasiti zdravlje i živote potrošača. Mogućnost brzog i lakog povlačenja smanjuje potencijalno ekonomski negativne posledice i troškove i doprinosi da se sačuva poverenje potrošača. Sledljivost je, između ostalog, i dobar alat u borbi protiv falsifikovanja proizvoda i zaštite brenda.

eKapija: Testiranje na prisustvo genetski modifikovanih organizama je posebno aktuelno. Kakva su iskustva SGS-a u tom pogledu?


- "SGS Beograd" je još pre više od deset godina započeo implementaciju IP programa (program očuvanja identiteta) soje sa aspekta zaštite od genetski modifikovane soje. Naravno, program se radi sa najvećim srpskim prerađivačem soje, a to je "Sojaprotein", danas članica "Victoria Group"-e. Program se sastoji od praćenja soje od semena do prerade i omogućava da se proizvodi od srpske soje danas prodaju u više od 40 zemalja širom sveta. Našim programom smo omogućili da potrošači prepoznaju da "Sojaprotein" prerađuje isključivo srpsku soju i da je kvalitet strogo kontrolisan. Uz to, SGS je jedno od sertifikacionih tela za "Dunav soja" sertifikaciju, što je još jedan program očuvanja naših njiva od gajenja modifikovanih organizama. Opremili smo laboratorije za analizu na prisustvo i kvantifikaciju GMO i naše kapacitete koristi većina proizvođača i prometnika soje zrna. Možemo sa sigurnošću reći da smo našim angažovanjem i stalnom kontrolom doprineli da se gajenje GMO soje svede na zaista male količine.

eKapija: Generalno, šta smatrate prioritetnim standardima i sertifikatima za jednog poljoprivrednog ili prehrambenog proizvođača? Strani trgovinski lanci i za plasman u Srbiji zahtevaju određene sertifikate. Koje sertifikate moraju imati domaća preduzeća iz prerađivačke i prehrambene industrije kako bi ušla u rafove velikih trgovinskih lanaca?

- Asocijacija velikih nemačkih, francuskih i italijanskih trgovaca na malo je zbog rastućih zahteva potrošača, povećane odgovornosti prodavaca, globalizacije i pooštravanja zakonskih obaveza razvila uniformni standard IFS, standard kvaliteta i bezbednosti hrane, sa namerom da ocenjuju dobavljače hrane i sistem kvaliteta jednakim pristupom. Uslov za poslovanje sa međunarodnim trgovačkim lancima je da proizvođači, prerađivači i distributeri hrane moraju imati implementirane i sertifikovane međunarodno priznate standarde kao što su IFS i FSSC, kako bi dokazale sposobnost da proizvedu bezbednu hranu i time obezbede svoje mesto na tržištu. Uslov je i da standardi budu priznati od strane GFSI, organizacije koja objedinjuje sertifikacione šeme priznate od strane velikih trgovačkih maloprodajnih lanaca.

Standardom treba da bude regulisana: poboljšana bezbednost hrane i kvalitet proizvoda, povećana zaštita i poverenje potrošača i poboljšana troškovna efikasnost u lancu proizvodnje hrane, što je izuzetno važno, s obzirom na sve veću tržišnu konkurenciju u ovoj oblasti. Takođe, standard treba da pomogne kompanijama da kontrolišu protok hrane na način koji je razumljiv i dokumentovan. Sertifikovani standardi omogućavaju proizvođačima, prerađivačima i distributerima hrane da potvrde da su njihovi procesi, sistemi i usluge usaglašeni sa nacionalnim ili međunarodnim standardima i propisima koji su usmereni na bezbednost hrane.

eKapija: Koje standarde preporučujete manjim kompanijama?

- Međunarodni trgovački lanci i veliki kupci prepoznaju vrednost sledljivosti i ne žele poslovanje sa potencijalno nesigurnim dobavljačima, jer to za posledicu uvek ima nepotrebno povećanje troškova. Pojedinačne kompanije su samo jedna od karika u lancu isporuke, a lanac je jak onoliko koliko je jaka njegova najslabija karika. U tom smislu, preporučili bismo standarde čijom primenom se osigurava stabilnost i sigurnost rada u manjim organizacijama, pre svega ISO 9001, ISO 22000 i HACCP.

Iz ugla vaših klijenata iz ove oblasti, za koje usluge vlada najveće interesovanje?

- Pre svega za FSSC, IFS, BRC, HACCP i u poslednje vreme postoji povećano interesovanje za GMP+. Takođe, približavanjem naše zemlje ulasku u EU, standardi u oblasti zaštite životne sredine će postati vrlo važni kao kriterijumi koji će morati da se ispunjavaju. SGS, kao svetski lider u kontrolisanju, ispitivanju i sertifikaciji, ima veoma širok spektar usluga i naši klijenti koriste naše usluge u mnogim oblastima. Nema mnogo žitarica i uljarica koje se izvoze, a da nisu prošle kontrolu kvaliteta i kvantiteta od strane SGS-a i da ih ne prate setovi naših sertifikata o kvalitetu. Strani kupci imaju poverenje u nas i često nas i oni angažuju na poslovima kontrolisanja robe koju kupuju u Srbiji. Pored toga, sve veći broj poljoprivrednih proizvođača i kooperativa želi da im SGS radi kontrolisanje njihovih proizvoda kada prodaju robu na domaćem tržištu. "SGS Srbija Multilab" je prepoznata na domaćem tržištu kao veoma pouzdana i efikasna, a sve to zahvaljujući ulaganjima u savremnu opremu i pažljivom odabiru kadrova.

eKapija: Hoće li SGS uskoro proširiti portfolio usluga za poljoprivredu i hranu?

- Svakako da SGS mora da prati savremene trendove u razvoju usluga u sertifikaciji, ispitivanju i kontrolisanju. Osim postojećih laboratorijskih usluga, plan za nekoliko narednih godina je da se uvede i kontrolisanje semenskog i sadnog materijala, kako bi naši klijenti bili sigurni da seju ili sade visoko kvalitetne i visoko prinosne sorte ili hibride. Naše laboratorijske usluge će se proširiti i na analize gotovih proizvoda prehrambene industrije sa akcentom na sadržaj štetnih materija kao što su alergeni, toksini, veštački aditivi itd. Uz to radimo i na razvoju usluga monitoringa kao primene programa praćenja proizvodnih procesa u svim oblastima poljoprivredne i prehrambene proizvodnje. Uvodimo uslugu poznatu kao "quality mapping" tj. izrada mape kvaliteta po proizvodnim regionima naše zemlje, zatim mapa toksina, pesticida itd, što će za krajnju posledicu imati da se i proizvođači bore za što bolji kvalitet svojih proizvoda, kako bi se kupci za ponude obraćali prvo njima.

Teodora Brnjoš

Kompletan sadržaj Tematskog biltena "Plodovi agrara - kako šansu pretvoriti u profit" možete pročitati OVDE.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.