(HORIZONT): Nebojša Kostić, autor "Avantura" na RTS - srpski Indijana Džons

Nebojša Petrić

U njegovom imenu se krije strast za nepoznatim, nepredvidljivim, opasnim... Leteo je svim nebeskim lađama, zavlačio se u vekovnu tamu špilja i pećina, splavario, uspinjo uz oštre litice i uživao. Ali se ne srami staha i priznaje da ni on sme baš sve.

Malo je ljudi koji su u uspeli da spoje posao, strast, ljubav i zadovoljstvo. Jedan od retkih srećnika je i Nebojša Petrić, televizijski novinar, istraživač, putopisac, sportista i autor "Avantura", emisije koja se skoro deceniju emituje na Prvom kanalu Radio-televiziji Srbije. Možda se upravo u njegovom imenu i krije strast za sve ono što je opasno – letenje, ronjenje, alpinizam, speleologiju... I sve drugo što mnogima podiže "kosu na glavi".

A opet, po nekom nepisanom pravilu, ono čega se bojimo najviše nas i privlači. I zato "Avanture" opstaju, i zato iz nedelje u nedelju imaju sve više gledalaca. Ono što ovu emisiju izdvaja od mnogih je i činjenica da se pretežno radi u Srbiji. Dakle, ne samo da upoznajemo ekstremne sportove, već istovremeno upoznajemo i našu zemlju, njene prirodne lepote, običaje i tradiciju.

Čime će se baviti u životu, Nebojša Petrić je znao još u srednjoj školi. Novinarstvo je otkrio u trećem razredu gimnazije, a ubrzo je počeo da piše za "Politikin Zabavnik", dva opštinska i jedan fabrički list.

– Za mene je novinarstvo zanat koji se uči u školi, a usavršava uz rad. Učio sam ga na fakultetu, ali još više u raznim redakcijama od Tibora Sekelja, Zuke Džumhura, Milana Kovačevića i drugih novinarskih veličina. Karijeru na televiziji sam počeo u Beogradskom programu gde sam takođe "krao" zanat. S obzirom na to da su me najviše zanimali putopisi, nije čudno što su iz svega proistekle "Avanture". Emisija se emituje deset godina i uskoro će obeležiti jubilej. Nadam se da ću istovremeno uspeti da objavim i knjigu, pisanu poslednjih godinu i po dana, a koja se bavi svim onim što se tokom ovih godina dešavalo "iza kamere" - kaže Petrić.

Novinarska ekipa "Avantura" je prepešačila Srbijom i malo je mesta gde nije bila. Privlače je zanimljivi predeli, posebno oni koji i danas mnogima predstavljaju tajnu. Do sada je emitovano više od tri stotine emisija, a skoro trećina je snimana u potpuno nepoznatim predelima. Međutim, "nepoznato" često podrazumeva i neizvesno, nepredvidljivo, opasno...

– Cilj nam je da predstavimo ekstremne sportove, a uz njih obično idu i ekstremne opasnosti. Ako se nađete na ivici provalije, razumljivo je da možete i pasti. Potreban je oprez, a razumljivo je da ima i straha. Upravo je strah neka vrsta odbrambenog mehanizma, nešto što će vas sprečiti da napravite glupost. Svih ovih godina sam se ponosio da nam se nikada nije ništa loše dogodilo, ali i preterano samopouzdanje može da bude "mač sa dve oštrice". Nedavno smo bili u prilici da prvi pređemo celom dužinom Prusničkog kanjona, u Nacionalnom parku Tara, za šta nam rekoše da niko pre nas to nije učinio. Puni samopouzdanja, sigurni u sebe i naše iskustvo, napravili smo nepromišljenost koja je mogla "skupo" da nas košta. Verovali smo da ekipi sastavljenih od vrhunskih stručnjaka i iskusnih speleologa, na čelu sa lovočuvarom koji je radni vek proveo u ovom kanjonu, ništa ne može da se desi. A desilo se to da smo potcenili vreme i da smo noć dočekali na krajnje negostoljubivom terenu bez ikakve opreme, na mestu gde ni helikopteri ne mogu da se spuste. Zanoćili smo trideset kilometara od prvog naseljenog mesta, pitali se kakvo zverinje ovde živi i kakve sve opasnosti vrebaju. To mi je bila jedna od najdužih noći u životu, ali se srećom sve dobro završilo. I od toga smo napravili emisiju, jer su snimatelji sve vreme radili želeći da prekrate vreme.

Ekipa "Avantura" se spuštala niz zaleđeni vodopad, tokom zime splavarila Tarom, otkrila potopljeni brod iz srednjeg veka, ali nas svaki put iznenade i nekom novom pričom. Pitamo se odakle samo "naviru" ideje.

Nebojša Petrić

– Svojevremeno sam se bavio fudbalom, rukometom, a kasnije i planinarenjem. Kada srećete puno ljudi, kada se krećete i upoznajete nove krajeve, razumljivo je da se vremenom nakupi i puno tema. Osim toga, puno nam pomažu i sami gledaoci. Posle svake emisije stiže nekoliko poziva, ljudi nam predlažu i obaveštavaju, a na osnovu toga možemo zaključiti šta je zanimljivo, a šta nije. Ceo svet je čuo i požurio da splavari Koloradom, ali argumentovano tvrdim da je kanjon Tare atraktivniji i bolji. Verujem da mnogi ljudi ne znaju da je ovaj kanjon po dužini odmah iza Kolorada, ali je po visini litica, raznovrsnosti životinjskog i biljnog sveta (čak 365 endemskih vrsta), lepoti prirode i drugim odlikama, ubedljivo na prvom mestu. Kolorado čine samo stene i voda, a ovde možete videti i šume, pašnjake, hridi i mnogo toga drugog. Srbija ima toliko neistraženih, potpuno nepoznatih i neafirmisanih predela, a upravo to želimo da predstavimo i pokažemo - objašnjava Petrić.

- Nedavno smo, recimo, snimali Petničku pećinu, fenomen prirode na samo sat vremena od Beograda. Do polovine pećine, dokle dopire dnevna svetlost, može svako ući i uživati u jednom predivnom prirodnom amfiteatru. Nažalost, za sada u nju zalaze samo iskusni speleolozi, ali se nadam da će uskoro početi da dolaze i turisti.

Petrić je leteo, ronio, uspinjo uz litice, zavlačio u pećine i špilje. Ipak kada ga pitate šta mu je bilo najzanimljivije, ne može da se odluči.

– Svaka avantura je specifična i ima svoju draž. Kada letite paraglajderom slušate kako vetar fijuče kroz gurtne od krila i osećate se kao ptica, ili, na primer, kada u iskonskom pećinskom mraku slušate kapljanje vode i gledate stalaklit kojeg je priroda stvarala milionima godina. To je nešto što ne možete opisati, ali ni porediti. Sličan doživljaj je i kada zakoračite u prostor u kome niko nije bio pre vas, kada se osećate kao Indijana Džons i kada vam se ostvaruju neki snovi iz detinjstva. Leteo sam svim mogućim letelicama, izuzev miga 21, ali nikada nisam skakao sa padobranom, iz prostog razloga što nisam smeo! Jednostavno nešto smete, a nešto ne, a mislim da čovek može i treba da uradi samo ono zašta se oseća spremnim. Poručujem mladima da se ne stide straha, da treba da ga neguju jer će ih, ponavljam, upravo strah sačuvati od svake nepromišljenosti. Ekstremni sportovi su jaki i individualni, i sigurno je da se nećete u svemu osećati isto.

Kada mnogo toga vidite, kada stalno putujete i nešto novo otkrivate, teško je odlučiti šta je najzanimljivije a šta najlepše. Sličnu nedoumicu ima i naš sagovornik.

– Zaista sam iznenađen koliko nam je zemlja lepa, koliko su nam ljudi zanimljivi, a još više činjenicom da ne znamo da afirmišemo ni jedno ni drugo. Svrljiška pećina je, recimo, prva pećina koja je istraživana kod nas. Uoči Drugog svetskog rata je bila uređena za turističke posete, ali se iz nepoznatih razloga od toga kasnije odustalo. Još u Miloševo doba u njoj su pronađeni ostaci medveda iz ledenog doba, a nepismeni knez, iako ne shvatajući vrednost ovog otkrića, znao je da posluša ljude koji su to znali. Naredio je da se na pećinu stave vrata, postavio je i pandura čiji je zadatak bio da posetioce kroz pećinu provede, ali i da je zaštiti od neodgovornih pojedinaca. Od tih vrata na pećini je danas ostao samo ram. Slično je i sa Kopaonikom o kome se uglavnom zna da je poznati zimski centar. A o ovoj planini kao letnjoj turističkoj destinaciji se malo zna. Da li, recimo, znate da u podnožju Kopaonika leži malo jezero sa tri plutajuća jezera? Mi smo ih snimili i ronili ispod njih.

Malo je poznato i to da je ekipa "Avantura" prisutna i na brojnim svetskim festivalima i da je dobila sijaset nagrada i priznanja.

– Tačno je da smo dobijali razne nagrade, ali smo festivale pre svega doživeli kao način da promovišemo ekstremne sportove. Najveća nagrada je, ipak, kada vas mladi sretnu na ulici i kada vas pitaju gde mogu da se učlane i počnu da se nečim bave. Na jednom od snimanja mi je prišao momak i rekao da se više od deseg godina bavi paraglajdingom, i da je nedavno, upravo zahvaljujući savetima iz naše emisije, uspeo da prebrodi krizu u vazduhu. Za mene su to najveći pehari i najvrednija priznanja. Za odjavu špicu smo izabrali Bajaginu melodiju "Žestoki momci" želeći, pre svega, da kažemo da svaka budala na ulici može da potegne pištolj i puca, ali da je pravi žestok momak onaj koji zna i ime da zaroni, koji ima petlju da poleti ili ima srca da zakorači tamo gde niko nije ušao pre njega. To je hrabrost i lično bih bio veoma srećan da se posle svake emisije neko posveti nečem plemenitom, hrabrom i lepom.

"Avanture" uvek donesu nešto novo. Šta nas očekuje u narednim emisijama?

– Zanimljiva je priča o vejk - bordu, skijanju na vodi i akrobacijama. Uskoro ćemo emitovati i priču o gradu pored Valjeva, srednjovekovnom utvrđenju prepunog tajni. Ne zna se ko ga je gradio, kome je pripadao i šta je štitio, ali je po površini bio jedan od najvećih gradova u Srbiji. Tu je i jedna od šest episkopskih crkava u Srbiji. Kada sa planine vidite zalazak sunca ili zvezdano nebo u noći, kada sve to doživite, jasno vam je da život ima različite dimenzije i da je potrebno malo napora, volje i upornosti da sve to sagledate i svet oko sebe drugim očima vidite. To je upravo i cilj naše emisije.

(Autor teksta: Sanja Drča)

poziv na pretplatu na časopis