(Ekonomist) Plamen Popov, generalni direktor Lukoil Beopetrola - Nismo zadovoljni

Postoji nekoliko razloga koji su presudili da Lukoil Beopetrol bude specifična kompanija u odnosu na druge koji se na ovom tržištu bave istim poslom, objašnjava za Ekonomist magazin Plamen Popov, njen generalni direktor. „Prvi razlog su nasleđeni problemi. Deo imovine Beopetrola koju smo kupili opterećen je raznim otežavajućim faktorima, jer su se ti kapaciteti gradili u drugom zakonskom okviru, koji danas više nije primenjiv. Za značajan deo imovine nedostajala je, recimo, dokumentacija o vlasništvu, zbog čega smo imali dosta problema sa dobijanjem dozvola za poslove i investicije na koje smo se obavezali ugovorom. Druge kompanije koje su se nakon nas pozicionirale na tržištu nisu imale takve probleme. Preuzeli smo i velike obaveze iz domena socijalnih pitanja, jer je kolektiv Beopetrola bio veliki. S druge strane, tržište nafte u Srbiji je potpuno kontrolisano od strane države koja je odredila granice u okviru kojih možemo učestvovati na njemu. Zbog toga smo svake godine morali da investiramo dodatna sredstva u tekuće poslovanje“, kaže Popov.

Uprkos problemima, ipak o(p)stajete na ovom tržištu?

P. Popov: Dinamika rasta prihoda i prometa daje nam osnovu da ovde radimo i da se nadamo da ćemo početi da ostvarujemo pozitivne rezultate u budućem periodu. Samo za jednu godinu, primera radi, ako se poredi prvi kvartal 2007. i 2006. godine, poboljšali smo finansijski rezultat tri puta, dok smo obim prodaje povećali za 250 odsto. Smatramo da se nalazimo na dobrom putu da drugi kvartal bude još bolji.

Koliko vam postojeća Uredba o zabrani uvoza derivata nafte smeta u poslovanju?

P. Popov: Kvalitet goriva na našim pumpama u potpunosti odgovara standardima koje je propisala Vlada Srbije. Kao kompanija koja u svojim rafinerijama proizvodi goriva euro 4 i euro 5 standarda, spremni smo da odmah isto takvo gorivo isporučujemo i u Srbiji ukoliko se postojeći režim uvoza izmeni.

Koliko će, kada se i ukoliko ova Uredba bude ukinuta, predviđene carinske stope od 30, odnosno 18 odsto biti prepreka uvozu goriva?

P. Popov: Visina uvozne takse indirektno će se odraziti na naš finansijski rezultat. Svaka firma radi sa maržom sa kojom, ipak, može da ostvari zaradu. To znači da će svaku odluku koja se tiče povećanja uvoznih taksi na kraju, nažalost, platiti finalni potrošač.

Hrvatska INA rešena je da povrati, odnosno naplati nekadašnju imovinu u Srbiji. Može li eventualna odluka o povraćaju da utiče na poslovanje Lukoil Beopetrola?

P. Popov: U tom sporu smo samo formalna strana. U ugovoru o kupoprodaji Beopetrola između Lukoila i Vlade Srbije postoji jasna obaveza države da, ako događaji krenu da se razvijaju na neki drugi način od ugovorom predviđenog, ona na sebe preuzme rešavanje eventualnih problema.

Da li ste zadovoljni trenutnim brojem i stanjem pumpi u Srbiji?

P. Popov: Pumpe su naša najveća boljka. Prinuđeni smo da se bavimo problemima koji traju već veoma dugo, neodređeni su po formi i jako skupi. Nismo zadovoljni postignutim rezultatom. Hteli bismo da nastavimo grinfild investicije, da izaberemo lokacije koje odgovaraju našim potrebama, kao što rade i druge kompanije, ali upali smo u istoriju zapetljanih uzajamnih odnosa iz koje uopšte nema ekonomskog rezultata. Trošimo sredstva i vreme da uvedemo nekakav red da rešimo ta pitanja, umesto da širimo biznis. Nije broj pumpi to što nama ne odgovara, već struktura. Većina pumpi, naime, nije razmeštena na dobrim lokacijama i zato moramo da restrukturiramo imovinu. U toku tog procesa želimo da zadržimo samo one lokacije koje odgovaraju našim standardima i da njima dodamo one koje mogu da bezuslovno donesu značajan finansijski rezultat. Prioritet su nam gradske pumpe, bez njih je nemoguće ostvariti povoljan rezultat, ali nastojaćemo da gradimo pumpe i na osnovnim magistralnim putevima.

Kakve probleme imate sa modernizacijom pumpi u gradovima?

P. Popov: U tome je suština problema. Ako se formalno priđe tom pitanju, apsolutno sve vlasti, komisije, institucije od kojih zavisi to pitanje imaju pravo da od nas traže da izvršimo razne obaveze, koje formalno nekad ili nikad ne možemo da ispunimo jer na određenim lokacijama nisu rešena osnovna imovinsko-pravna pitanja. Ne može, međutim, samo jedna strana da reši taj problem, već je potreban dijalog. Država je odmah nakon privatizacije trebalo da osnuje zajedničku komisiju koja bi se bavila tim problemima, ali do današnjeg dana ta komisija nije stvorena. Počeli smo taj proces zajedno, a nismo ga doveli do kraja. Hajde da ga završimo, ništa nam drugo nije potrebno. Ne tražimo posebne olakšice niti dodatne privilegije da bismo mogli normalno da radimo.

Kakva će, prema Vašim procenama, biti situacija na tržištu nafte u Srbiji nakon privatizacije NIS-a?

P. Popov: Do sada smo radili tako što smo prerađivali svoju naftu, plaćajući pri tome cenu prerade. Takođe, u srpskim rafinerijama smo preradili oko 1,6 miliona tona nafte i platili za svaku tonu prerade 33 dolara. To je značajna suma koju smo dali u budžet da bi država mogla da reši osnovno pitanje rekonstrukcije rafinerija. Pitanje privatizacije zato je u značajnoj meri vezano za ovaj problem, jer će verovatno i novi vlasnik nametnuti plaćanja da bi mogao da ulaže u modernizaciju. Drugo, pitanje privatizacije NIS-a nije jednostavno pitanje privatizacije rafinerija. Ako se ne završi proces privatizacije Lukoil Beopetrola, koji do danas nije završen, jako će teško objasniti potencijalnim investitorima u NIS, koji je u sličnoj situaciji kao i mi, kako će se rešiti postojeći problemi. Nadamo se da sadašnja vladajuća struktura pomoći i nama i sebi da se u Srbiji održe osnovni centri distribucije naftnih derivata. Zbog toga smo ovde, ali potrebna nam je saradnja.

Imajući u vidu iskustvo sa Beopetrolom, da li je Lukoil spreman da postane strateški partner NIS-a?

P. Popov: Te stvari su jako povezane, od rešenja spornih pitanja u velikom procentu zavisiće naša odluka o učešću u privatizaciji NIS-a. Ali, nezavisno od toga kako će se razvijati privatizacija NIS-a, mi već jesmo značajan igrač na ovom tržištu i to ćemo i ostati. U regionu, naime, trenutno dostižemo realizaciju blizu 100.000 tona derivata nafte mesečno. Do kraja godine biće završena rekonstrukcija rafinerije u Odesi, što znači da će naša proizvodnja biti uvećana za dodatnih 350.000 tona mesečno, čime će ukupni proizvodni kapaciteti Lukoil-a u regionu dostići 16,8 miliona tona godišnje. U bližem okruženju ne postoji kompanija koja ima slično stalno obezbeđenje naftom i proizvodne kapacitete koje mogu da u potpunosti obezbede bilo koje tržište u Evropi.

poziv na pretplatu na