Izvor: Ekonomist magazin | Petak, 08.06.2007.| 16:05

Emil Tedeschi, predsednik uprave Atlantic Grupe Hrvatska - čovek koji je kupio Multivitu

Emil Tedeschi

Kad u poslovnom moru veća riba proguta manju, to je jedva vest. Kad se desi obrnuto, onda je to, i u svetskim razmerama, senzacija. Atlantic Grupi - koja je počela kao distributer robe široke potrošnje, a sada sve više ulazi u proizvodnju - to je pošlo za rukom čak dva puta. Prvi put, na lokalnom nivou, u Hrvatskoj, kada je kupljena Cedevita, a drugi put - e, to je zbilja bila senzacija - na evropskom, kada je kupljena nemačka firma Haleko.

Osnivač, danas većinski vlasnik i glavni menadžer Atlantica, Emil Tedeschi, široj javnosti na prostoru eks-Jugoslavije postao je poznat 1992. godine, kada je kupio ugledni zagrebački nedeljnik Danas. No, to vreme nije bilo pogodno za kritički i analitički usmereni medij, pa se tako ova "avantura" nije baš slavno završila. To, međutim, ovog rasnog preduzetnika nije omelo da nastavi svoj put. I od tada do danas Atlantic je izrastao u kompaniju ne samo regionalnog, nego i evropskog lidera u jednom malom i specifičnom, ali vrlo zanimljivom i, nadasve, perspektivnom tržišnom segmentu.

Posle više godina rada na tržištu Srbije i, reklo bi se, traženja odgovarajuće firme, Atlantic Grupa je prošle nedelje sa Hemofarmom zaključila ugovor o kupovini vršačke Multivite. Prirodno je otud bilo da ovaj razgovor, vođen, inače, na beogradskom aerodromu, započnemo od, u tom trenutku, najnovije vesti.

U ovom času šira javnost i ne zna da ste zaključili ugovor o kupovini Multivite. Zato nam najpre recite zašto ste se odlučili na taj korak? I šta očekujete da ćete ovom kupovinom dobiti?
Emil Tedeschi:
Multivita vitaminski napitici u formi granula i šumećih tableta zauzimaju vrlo istaknute pozicije na srpskom i regionalnim tržištima. Atlantic Grupa je preuzimanjem Multivite učvrstila poziciju regionalnog lidera u segmentu vitaminskih napitaka i dodataka prehrani. Multivitin know-how i tehnologija za proizvodnju eferveta potpuno su komplementarni našim dosadašnjim proizvodnim tehnologijama, tako da Multivita izvrsno upotpunjuje Atlanticov asortiman proizvoda.

Atlantic Grupa već nekoliko godina razvija distribucijsko poslovanje u Srbiji i ovom akvizicijom po prvi put na ovom tržištu krećemo s proizvodnjom vlastitih proizvoda. To otvara mogućnosti za snažniji razvoj našeg poslovanja u Srbiji, ali i na ostalim tržištima u regiji.

Bitno je istaći da ova transakcija označava početak strateške saradnje koncerna Hemofarm i Atlantic Grupe. Kao sledeći korak planiramo plasiranje Hemofarmovih bezreceptnih lekova na hrvatsko tržište kroz Atlanticovu distributivnu mrežu. Dogovoreno je takođe da će Hemofarm inženjering biti izvođač radova kada krenemo u gradnju proizvodnih kapaciteta u Tehnološkom parku Vršac.

Šta će biti vaši prvi koraci u Multiviti?
E. Tedeschi:
Multivita je izuzetno kvalitetna kompanija sa snažnim brendom i dobrim tržišnim pozicijama. Nameravamo da nastavimo sa ulaganjem u razvoj poslovanja na temeljima koje je postavio menadžment i dosadašnji vlasnik. Radi dodatnog unapređenja distribucije i povećanja prodaje, već u ovoj godini planiramo 20 do 25 novih zaposlenih, čime će Atlantic Grupa na srpskom tržištu narasti na oko 130 zaposlenih.

Planiramo takođe da započnemo sa izvozom šumećih tableta na hrvatsko tržište, na kojem imamo izuzetno razvijenu distribuciju, kako u kanalu maloprodaje, tako i u kanalu apoteka.

Atlantic beleži značajan rast, pogotovo u prethodnih nekoliko godina i danas je vrlo visoko pozicioniran u ne samo regionalnim, nego i u evropskim okvirima. Da li postoje neke ključne odluke, prelomni trenuci, koji su Vašu firmu doveli u evropski vrh?
E. Tedeschi:
Prvo, Atlantic nije nastao planirano. Naime, obično u ovakvim razgovorima čujete kako je neko od malih nogu sanjao da ima svoje preduzeće, kako je bio uporan i kako mu se san najzad ostvario. U mom slučaju, zaista nije bilo tako. Ja sam u privatni biznis ušao kada je bankrotirala britanska kompanija koja se bavila prometom papira, za koju sam radio u Engleskoj i Italiji, i za koju je trebalo da pokrenem operativnu komapniju u Hrvatskoj početkom 1991. Iako sam, pre nego što ću doći u Hrvatsku, pet godina radio u inostranstvu, odlučio sam da ne idem ponovo iz zemlje i - osnovao sam firmu. Dakle, nije bilo neke strategije za formiranje kompanije, a u prvih par godina u poslu smo svaštarili: bavili smo se, pre svega, trgovinom papirom i celulozom i srodnim delatnostima, papirom kao sirovinom i finalnim proizvodom, izdavaštvom i štampanjem knjiga, kao i maloprodajom papira, što me je sve u jednom momentu bilo i ponukalo da kupim Danas.

Posle dve godine poslovanja, krajem 1993. godine, doneta je prva ključna odluka. Videli smo da kompanija sa 40 ljudi ne može da finansira nekoliko biznisa, pa je bilo potrebno fokusirati se. Našli smo poslovnu nišu u distribuciji proizvoda široke potrošnje - konkretno, Wrigley guma za žvakanje. Danas je to veoma prestižan ugovor, ali u to vreme 1992-93, kad su strateški proizvodi bili nafta i cigarete, distribuirati gume za žvakanje nije bio biznis za koji se otimalo. Napustili smo posao sa papirom, a gumama za žvakanje pridružile su se čokolade, slede Duracell, Sara Lee, Johnson&Johnson... Sa tim proizvodima razvili smo ne samo distribuciju i skladišta, već, pre svega, kulturu poslovanja po kojoj smo prepoznatljivi. Po prometu nismo najveći, ali smo najsofisticiraniji distributer u regionu.

I onda ste odlučili da kupite Cedevitu?
E. Tedeschi:
To je druga ključna odluka koju smo doneli. Kada smo rešili da 2001. godine od Plive kupimo proizvodnju Cedevite, postavilo se pitanje kako je jedna firma koja se bavi distribucijom kupila nešto što je hrvatska i regionalna ikona. Do tada smo beležili odličan rast i došli do prometa od 45 miliona evra i 400 zaposlenih, a 100 odsto prihoda smo ostvarivali u Hrvatskoj. Naša namera je bila da kupovinom jednog domaćeg brenda smanjimo zavisnost od inostranih proizvoda u našem portfelju. S druge strane, sa Cedevitom, koja je imala razvijenu distribuciju u svim zemljama bivše SFRJ, dobijali smo način da uđemo na ta tržišta.

Ta akvizicija je i finansirana na do tada neuobičajen način?
E. Tedeschi:
Cedevitu, koja je po vrednosti bila veća, ali po prometu manja kompanija od Atlantica, platili smo 25 miliona evra. U kupovini je, po prvi put na ovim prostorima, primenjeno tzv. "mezanin finansiranje". Radi se o ulaganju u vlasničke udele u kompaniji, koje se, u zavisnosti od uspešnosti poslovanja, vodi kao kredit ako je poslovanje loše, ili kao vlasništvo ako je poslovanje dobro. Oko same akvizicije, u kojoj je učestvovala i nemačka razvojna banka DEG, napisane su i četiri studije slučaja. Postoji još jedna specifičnost u vezi sa ovom kupovinom - nismo odmah platili celokupnu sumu. Tri godine nakon kupovine, dok nismo isplatili celokupnu cenu, imali smo samo pravo eksploatacije brenda, a za bilo kakvu modifikaciju smo morali tražiti dozvolu Plive. Inače, vrednovanje nematerijalne svojine je svetski fenomen, a Pliva, kao i većina naših velikih kompanija, tada nije vrednovala nematerijalnu imovinu.


Kupovina Cedevite kao da je postavila obrazac za vašu sledeću i prvu međunarodnu akviziciju?
E. Tedeschi:
To je bio naš treći ključni korak u razvoju. Radi se o nemačkoj kompaniji Haleko, danas Atlantic Multipower, sa centralom u Hamburgu i podružnicama u Britaniji i Italiji. Mi smo mala kompanija u svetskim okvirima, i srednja u regionalnim okvirima, ali lider u proizvodnji vitaminskih napitaka, a planiramo osvajanje i vodeće pozicije u apotekama kada se radi o plasmanu dopuna za ishranu. Da bismo postali lider na globalnom nivou, morali smo suziti svoje interesovanje. Odabrali smo deo našeg asortimana - dopunu ishrane za sportiste.

Kupili smo brend koji je broj jedan u Evropi u tom segmentu. Haleko je za 20 miliona evra kupljen od američke kompanije Weider International, koji je kotiran na berzi u Njujorku. Kupovina je brzo realizovana, jer Haleko nije imao dobre rezultate, a mi smo preuzeli i jedan deo obaveza i negativnih rezultata koje je firma napravila u poslednjih godinu dana poslovanja. Po preuzimanju smo napravili određene kadrovske i strukturne promene, otvorili nova tržišta i stvorili nove proizvode i danas je Multipower broj jedan u Nemačkoj i Skandinaviji, zemljama eks-SFRJ, te broj dva u Italiji, Britaniji i Austriji. Pored toga, ovaj proizvod se prodaje na još 30 tržišta u svetu, a dodao bih još da imamo ambiciozan plan vezan za rusko tržište. Multipower se može uporedti sa Mercedesom u autoindustriji, što se vidi iz činjenice da je službeni snabdevač Olimpijskog centra Rajn Rur, gde se sve nacionalne nemačke reprezentacije pripremaju za velika takmičenja.

Akvizicija je finansirana delimično izdavanjem korporativnih obveznica, a delom iz sopstvenih sredstava. Već tri i po godine imamo dužničke hartije na berzi, kako kratkoročne - komercijalne zapise, tako i dve tranše korporativnih obveznica, od kojih je jedna bila vezana za evro, a druga je u kunama na pet godina. Te hartije su kupili banke, osiguravajuća društva i penzioni fondovi, što nama izuzetno imponuje i pokazuje naš rejting u finansijskim krugovima.

U Hrvatskoj se danas često postavlja pitanje kada će i akcije Atlantic Grupe na berzu?
E. Tedeschi:
Moj odgovor na to pitanje je uvek isti, samo se drugačije interpretira: Kad odlučimo ići na berzu, prvo ćemo obavestiti berzu, pa tek onda javnost. Na berzu se ide ako vam treba kapital za novo finansiranje i kada se proceni da je to optimalan način za sticanje kapitala, jer postoji sticanje kapitala kroz bankovne kredite, obveznice, strateška partnerstva... Možete biti perfektno spremni za berzu i treba vam kapital, ali, ako je trenutak na tržištu nepovoljan, nećete izaći. Obzirom da u Hrvatskoj danas ima malo kompanija u kotaciji, a potražnja za akcijama je velika, razumljivo je da se javljaju špekulacije da li će Atlantic izaći na berzu.

Kako će na potencijalnu saradnju uticati CEFTA?
E. Tedeschi:
Bilateralni odnosi koji postoje između Srbije i Hrvatske preduslov su dobrog rada na srpskom tržištu. CEFTA je dala dobar podstrek za promet nekih roba, ali za naš posao konkretno, ona nema nekog značaja, jer smo i pre imali čistu situaciju, nije bilo carinskih barijera.

Isto je kada nas pitaju koliko je bitno da Hrvatska uđe u EU. To je bitno kulturološki, za ubrzanje reformi, za opštu klimu... Ali, Atlantic i sada 35 odsto prihoda ostvaruje u EU, poslujemo po standardima EU. Bilo bi izvrsno kada bi 2008, umesto "made in Croatia", na našim proizvodima pisalo "made in EU", jer je to benefit za proizvod. Mi smo i sada izloženi tržištu EU kao i CEFTA.

Koje su razlike u poslovanju u Hrvatskoj, Nemačkoj ili Srbiji?
E. Tedeschi:
Što je tržište razvijenije, neke stvari su jednostavnije; na primer, naplata potraživanja, faktoring, administracija... Ali, Nemačka nije niskoadministrativna zemlja, velika je zaštita zaposlenih, za razliku od, recimo, SAD. Takođe, uloga sindikata i "socijale" nije manja nego u Hrvatskoj. Na tržištu koje se razvija, kao što je srpsko, neke stvari su lakše; recimo, ono ovde još nije podeljeno između nekoliko jakih kompanija koje kontrolišu 90 odsto tržišta, što je slučaj u Sloveniji ili Nemačkoj. Na razvijenim tržištima manje je rizika, partneri su vam etablirane kompanije snažnog finansijskog potencijala, ali je mnogo teže ući na tržište.

Ono što sada dešava u maloprodaji i veletrgovini u Srbiji, u Hrvatskoj se desilo pre 5-6 godina. S tim što mislim da će Srbija - s obzirom na to da se vrlo brzo razvija i hvata korak u ovom segmentu - za jedno četiri godine dostići nivo i performanse hrvatskog tržišta. Ono što se u Srbiji, za razliku od Hrvatske, nije dogodilo, jeste veliki talas stečajeva trgovinskih lanaca. Naime, devedesetih godina, od 20 najvećih maloprodajnih lanaca, njih 7-8 otišlo je u stečaj, među njima i neki vrlo poznati - Diona, Nama, Brodokomerc, Tisak...

Zbog sličnosti kulture i komunikacija, lakše je raditi u Srbiji nego u Nemačkoj. Kada smo preuzeli nemačku kompaniju, to je za Nemce bio kulturološki šok. Ali, mi smo davno definisali ceo region kao domaće tržište i ne razlikujemo hrvatsko, srpsko, makedonsko, crnogorsko, slovenačko ili tržište BiH. Sada je i Nemačka naš "home market".

Kako sarađujete sa kolegama iz Srbije?
E. Tedeschi:
Imamo dobre odnose sa Srpskim poslovnim klubom "Privrednik". Prilikom posete srpskih privrednika Hrvatskoj, vrlo jasno sam rekao da ne možemo očekivati da hrvatske kompanije budu dobrodošle u Srbiji ako naše kolege iz Srbije nisu isto tako dočekane u Hrvatskoj.

Nedavno ste u Hrvatskoj kupili još jednu kompaniju. Kakvi su vam dalji planovi?
E. Tedeschi:
Poslednja akvizicija je kompanija Fidifarm, koja postoji od od 1988. godine i koja je lider, sa brendom Dietpharm, u dopunama ishrane multivitaminima i proizvodima koji pomažu kod određenih tegoba. Lider smo sa oko 20 odsto prometa u apotekama u Hrvatskoj, i tu smo jači od multinacionalnih kompanija TwinLab, Natural Wealth, Plive, a iz regiona od Leka i Krke. Ova akvizicija nam je izuzetno strateški važna, jer sada nismo samo broj jedan u vitaminskim proizvodima sa Cedevitom u kanalu široke potrošnje, nego smo isto tako izuzetno jaki u jednom specijalizovanom kanalu kao što su apoteke. Očekujemo da će se reformom zdravstva sve više ići na samolečenje iz samofinansiranja, i tu vidimo sebe - u lekovima bez recepta. Sa takvom liderskom pozicijom u Hrvatskoj imamo nameru da krećemo i u region.

Biznis i politika

Vi ste jedan od čelnih ljudi Hrvatske udruge poslodavaca, a do maja ste bili i njen predsednik. Kakav je odnos privrednika i Vlade u Hrvatskoj?
E. Tedeschi:
HUP je udruženje koje okuplja 23 različita granska udruženja - od tekstilne, prehrambene i hemijske industrije, do malih i srednjih preduzeća. Imamo četiri hiljade članova koji su pravna lica i jedan smo od tri - pored šest sindikalnih centrala i Vlade Hrvatske - konstitucionalna partnera privredno-socijalnog veća.
Hrvatska je u visokoj fazi pregovora za EU i u timovima učestvuje preko 90 stručnjaka koji su menadžeri iz redova naših članova, a ja sam član parlamentarnog odbora koji nadzire pregovore sa EU. Hrvatske kompanije sve više shvataju potrebu udruživanja. Kod nekih pitanja je lakše pregovarati kao interesna grupa, bez obzira da li pregovarate sa nizom međusobnih konkurenata ili uvoznika i izvoznika.

Da li je HUP činilac kojeg Vlada Hrvatske sluša i uvažava?
E. Tedeschi:
Zadovoljni smo saradnjom, ali vremenski horizont svake vlade je najduže četiri godine, a kod biznisa je bitno duži i pitanje je kako to pomiriti. Načelno se razumemo, ali, kad govorimo o brzini i načinu implementacije, osećamo da smo mi, poslovni ljudi, odlučniji i uspešniji nego što je to politika.
Upozoravamo da država ne može biti najveći preduzetnik, da mora znati šta će sa onim segmentima koji su u gubicima, ukazujemo da sistem nagrađivanja i stimulisanja u javnoj upravi mora biti organizovan po sistemu biznisa - kroz pozitivnu selekciju i veće plate. Ako govorimo o promociji Hrvatske kao mesta za ulaganje i kretanju ka evroatlantskim integracijama, i ova i svaka buduća Vlada će imati podršku privrede.
Moramo imati jasna pravila igre, država pokušava da smanji broj propisa i tu je HUP partner Hrvatske Vlade. Zemljišne knjige su sada dostupne putem Interneta, a prijava poreza elektronskim putem je pozitivna, kao i ceo projekat e-Hrvatska. Sa druge strane, imamo skrivene namete koje uvode lokalne uprave, što niko ne koordinira. Mi otvoreno tražimo rešenje ovog problema. Tražimo da se reši i finansiranje Hrvatske gospodarske komore, ali nismo protiv te institucije, mada nije primereno da ima 600 zaposlenih. Ukratko, i Vlada i javnost sve više respektuju HUP.

Rezultati

Atlantic Grupa je u prošloj godini ostvarila ukupan prihod od 1,47 milijardi kuna, što predstavlja godišnji rast od 33 odsto. Dobit iz poslovanja je iznosila 53,6 miliona kuna, 49 odsto više nego u prethodnoj godini.

U ukupnoj prodaji Atlantic Grupe hrvatsko tržište učestvuje sa 59, a međunarodno s 41 odsto.

Većinski vlasnik

Emil Tadeschi je vlasnik 62 odsto Atlantic Grupe. Još dva člana njegove porodice imaju 28 odsto, osam odsto ima nemačka banka DEG i dva odsto pet glavnih menadžera u kompaniji.

poziv na pretplatu na na www.ekonomist.co.yu

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.