Željko Tomić, generalni direktor "OSA Računarski inženjering" - Kako smo pokrenuli privatni biznis u SFRJ

Kompanija "OSA Računarski inženjering" obeležila je nedavno četvrt veka uspešnog poslovanja, a Željko Tomić, generalni direktor i jedan od osnivača, kaže da već počinju pripreme za proslavu 50. godišnjice.

Ova uspešna domaća firma je svega 14 godina "mlađa" od "Microsoft"-a, a sedam godina od "Autodesk"-a, čiji je zastupnik za celu Adriatik regiju. Poslednje tri godine ostvaruju značajan rast, te najavljuju i plan za dalje širenje poslovanja na tržište jugoistočne Evrope tokom 2016. godine, a zatim i na celo evropsko tržište do 2019. godine. Ono što je vrlo zanimljivo, jeste da u ovoj kompaniji u protekle tri godine svi zaposleni učestvuju u podeli dobiti.

U intervjuu za "eKapiju" Željko Tomić govori o počecima privatnog preduzetništva davne ‘89, o ključnim trenucima u razvoju kompanije i o tome da li je teže sada ili devedesetih, velikim poslovima, motivaciji zaposlenih i o tome zašto dobar biznismen treba da ide kući na vreme.

eKapija: Kako je bilo 1989?

- Bilo je mnogo optimizma, vere u budućnost i želje da se urade velike stvari i naprave veliki poslovi. Bilo je izazovno, ali i teško krenuti u privatni biznis. Nije lako otisnuti se i početi nešto potpuno novo.

eKapija: Šta je prevagnulo u donošenju odluke da uđete u preduzetničke vode?

- Ja sam u to vreme bio direktor jednog društvenog samoupravnog preduzeća. Moji partneri (Petar i Boris Damjanović, prim.aut) su mi tako predstavili svoju ideju, da sam odmah shvatio da je u tome, što su oni radili kao frilenseri - budućnost. Uprkos tome što su informacione tehnologije vrlo mlada grana industrije, verovao sam da se od toga može stvoriti uspešan posao, i uhvatio sam se u koštac sa svim izazovima. IT su budućnost ne same po sebi, već kao pogonsko gorivo za ekonomski razvoj svakog društva.

eKapija: OSA je bila među prvih 100 registrovanih privatnih firmi u SFRJ. Kakve su bile reakcije na pojam – privatnog preduzeća?

- "Privatno" je u to vreme imalo negativan predznak. Na neki način je čak i izjednačavano sa korupcijom i sa poslom koji nije sasvim "čist". Zbog toga smo mi, osim poslovnih izazova, morali da se borimo i sa predrasudama, u svakom poslu koji smo ugovarali sa društvenim preduzećima.

eKapija: U kom trenutku ste sebi po prvi put rekli da ste na pravom putu?

- Ja sam u to verovao od prvog momenta, nisam nikada imao strah ni dilemu. Imao sam prave partnere, sa mnogo znanja i umeća, i svi smo bili uvereni u to da radimo pravu stvar. Verujem da u bilo kom poslu, ko vredno radi, dugoročno ne može da bude neuspešan.

Od samog starta, naša ideja je bila da sve što zaradimo u prvih deset godina reinvestiramo u firmu. Naravno, svaki posao se radi da biste lepo živeli i zaradili, i sa te strane takođe ne mogu da se požalim. Ali, istina je da smo zaista prvih deset godina samo ulagali u razvoj.

eKapija: Kako je kompanija OSA prošla kroz period sankcija i ratova u Jugoslaviji?

- Teško, kao i svi ostali. Ipak, nismo se predavali, i "podelili" smo poslovanje – jedan segment je bilo održavanje razvoja u Srbiji, a drugi obezbeđivanje poslova u inostranstvu, tamo gde je moglo da se radi. U to vreme imali smo kompaniju na Kipru, ali ne ofšor, već lokalnu kompaniju u 100% svom vlasništvu. Pružali smo usluge vizuelizacije i animacije u arhitekturi, što je devedestih godina bilo neverovatno i ogromna inovacija. Recimo, za firmu koja je na Halkidikiju gradila turistički kompleks "Porto Sunny", radili smo vizuelizaciju. Oni su nam doneli snimak terena iz balona i projektnu dokumentaciju. Na osnovu naših vizuelizacija, ta firma je na Londonskoj turističkoj berzi prodavala apartmane godinu dana pre nego što je uopšte i počela izgradnja.

Odstupnicu u teškim vremenima predstavljali su i poslovi u Rusiji. U Sibiru smo na 5 aerodroma uveli informacione sisteme. To su bili veliki poslovi, koje smo uspeli da realizujemo kako zahvaljujući našim sposobnostima i mogućnostima da se brzo prilagodimo, tako i zahvaljujući činjenici da je Rusija u to vreme još bila prilično zatvorena za firme sa zapada.

eKapija: Šta se u tom periodu dešavalo sa poslovima u našoj zemlji?

- Radili smo onoliko koliko smo mogli, najviše na razvoju sopstvenog softverskog rešenja. I u ostalim segmentima smo bili aktivni, istina – na minimalnom nivou. U to vreme niste mogli da se bavite planovima kompanije, jer ste morali da brinete kako da obezbedite devize i kako da vam se novac "ne ohladi" u rukama, jer sutra sa njim ništa nećete moći da uradite.

Zato kada me pitaju da uporedim to vreme i sadašnju situaciju, uvek kažem da je ipak sada mnogo lakše. Uprkos tome što imamo i svetsku ekonomsku krizu, i domaću ekonomsku krizu, i nestabilne uslove poslovanja.

eKapija: Kada pogledate ovih četvrt veka iza sebe, koje trenutke biste izdvojili kao prelomne za razvoj kompanije "OSA računarski inženjering"?

- Vrlo važan trenutak bilo je dobijanje prvog posla za Printing centar "Pošte Makedonije", a potom i Printing centar "Telekoma Srbije", 2001. i 2002. godine. Mi smo već radili mnogo toga sa holandskom kompanijom OCÉ, kao njihov partner, ali do tada nikad u domenu produkcione varijabilne štampe i printera velikih brzina. Uspeli smo i da dobijemo poverenje principala da možemo uraditi taj posao, a istovremeno i da pobedimo jaku konkurenciju na tenderima. Pri tome smo imali i problem obezbeđivanja bankarskih garancija, jer smo imali relativno skroman promet u odnosu na vrednost posla.

Drugi prelomni trenutak, ako govorimo o ekspanziji i rastu, dogodio se pre tri godine, kada je kompanija "OSA Računarski inženjering" postala distributer "Autodesk"-ovog softvera za ceo region. Do tada smo mi bili zaduženi za Srbiju, Makedoniju i Crnu Goru, u Zagrebu je postojao distributer za Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu, a u Ljubljani za Sloveniju. "Autodesk" je rešio da objedini sve teritorije, a mi smo se nadmetali sa ove dve kompanije, i uspeli da se dokažemo. To nam je omogućilo značajan rast, i to ne samo na teritoriji bivše Jugoslavije. Recimo, pojedini partneri iz Slovačke, Poljske ili Austrije sada kupuju "Autodesk" proizvode od naše ćerke-firme iz Hrvatske.

eKapija: Poslednje tri godine ostvarujete veliki rast, bez obzira na ekonomsku krizu. Da li to prati i povećanje broja zaposlenih?

- U 2012. ostvarili smo rast ukupnog prihoda od 70%, i rast dobiti od 90%. I u 2013. nastavili smo dvocifren rast. Razlog tome je i što smo dobri, a i što je došlo i do već pomenutog fizičkog širenja tržišta. Poslednje tri godine smo na stabilnom nivou od oko 40 zaposlenih. Kao što sam i rekao, IT nisu sam sebi cilj, već oruđe da sa manjim brojem ljudi možete da obavite neki posao

eKapija: Da li to znači da tehnologija može da zameni čoveka?

- Može tehnologija da zameni mnoge stvari koje rade ljudi, ali su ljudi i dalje ono što je najvažnije u svakom poslu. Oni su nezamenjivi faktor. Inače bi bilo vrlo lako praviti velike poslove - kupite najbolje i najsavremenije uređaje i napravite bum, ali to nije tako. Suštinski sastojak u svakoj dobroj firmi su isključivo ljudi. To je naš moto od samog početka.

eKapija: Kako u kompaniji "OSA Računarski inženjering" motivišete zaposlene?

- Posvetili smo mnogo pažnje tome šta je našim zaposlenima važno i šta je pokretačka snaga zahvaljujući kojoj će oni dati svoj maksimum. Sprovodili smo i anonimne ankete da to saznamo.

Recimo, poslednje tri godine svi zaposleni učestvuju u podeli dobiti kompanije. Oni su se sami opredelili za taj model, umesto za veću platu u startu. Kada usvajamo završni račun, defnišemo kriterijume za učešće u podeli i "lestvicu" – koji je to rezultat koji treba da ostvarimo, da bi 20% ukupne dobiti pripalo zaposlenima. Tu su i mnogo druge stvari – uređenje ambijenta, igraonice, organizovanje druženja svakog petka, predstave i paketići za decu, besplatni sistematski pregledi za sve zaposlene na VMA…

eKapija: Da li i dalje verujete u rečenicu koju ste davno rekli - ako svoj posao ne možete da uradite za radno vreme, ne treba ni da ga radite?

- Može se tako reći. Postoji uverenje da pravi biznismen mora da bude jako zauzet, da radi popodne i vikendom, da ne možete nikako da dođete do njega. Naprotiv, ja mislim da onaj ko nije sposoban da svoj posao smesti u radno vreme, ima neki problem. Moram da priznam da sam "loš biznismen", da nisam svojoj porodici uskratio nijedan vikend poslednjih 15 godina, i da obično dolazim kući na vreme.

eKapija: Da li to važi i za ostale zaposlene?

- Postoje različiti tipovi radnih mesta – negde je važno da se ujutru bude na poslu i da se poštuje dres kod, a negde nema veze da li ćete doći u 8 ili pola 10. Recimo, programerima se posao ne meri radnim vremenom. Ali, svakako se trudimo da za sve tako isplaniramo posao da ne postoje vanredne okolnosti.

eKapija: Kakav savet biste dali nekome ko sada kreće u biznis?