Nekoliko hiljada Rusa registrovalo firme na Balkanu od početka rata u Ukrajini

Uprava prihoda i carina Crne Gore nudi podatke prma kojima je od 1. februara do 9. juna u ovoj, najmanjoj državi u regionu, registrovano osnivanje 1.100 preduzeća čiji su osnivači fizička lica iz Rusije.

- Od toga se 229 kompanija bavi računarskim programiranjem, 81 kompanija obradom podataka, hostovanjem aplikacija i pružanjem aplikativnih usluga. Na trećem mjestu su konsultantske delatnosti u vezi sa poslovnim i drugim upravljanjem – 65 preduzeća, i konsultantske delatnosti iz oblasti informacionih tehnologija – 63 preduzeća - podaci su Uprave prihoda i carina Crne Gore.

U istom periodu registrovane su i osnovane 104 firme od strane fizičkih lica iz Ukrajine, a najzastupljenija delatnost je računarsko programiranje – 13 preduzeća.

Prema ovim podacima, za građane obe zemlje pogođene ratnim strahotama, Crna Gora prednjači u čitavom regionu Zapadnog Balkana.

Bez obzira na broj otvorenih kompanija, za mnoge Ruse i Ukrajince ovo je samo "odskočna daska" za realizaciju budućih planova u Zapadnoj Evropi, na Bliskom istoku i u SAD.

- Bilo je za očekivati da će se izbijanjem rata u Ukrajini privreda preseliti u Crnu Goru intenzivnije od oba naroda (Rusa i Ukrajinaca), jer je Crna Gora već poznata destinacija za mnoge građane tih zemalja. Naime, mnogi od njih tamo imaju svoje nekretnine i već godinama provode godišnji odmor u Crnoj Gori, a podsticajni crnogorski zakoni naterali su mnoge od njih da pokrenu sopstveni biznis u Crnoj Gori - rekao je Vasilije Kostić, profesor Fakulteta za menadžment u Herceg Novom i redsednik Udruženja poslodavaca Crne Gore, prenosi Al Jazeera Balkans.

Poznato je da su zakonodavci u Evropskoj uniji od početka invazije ukrajinskim građanima obezbedili niz pogodnosti u svojim zemljama. Crna Gora je to radila i prije ratne krize u Ukrajini.

- Zakon o privrednoj delatnosti u Crnoj Gori stavlja domaće stanovnike i strance u istu ravan, pa je to dodatni podsticajni element u pravcu odabira Crne Gore kao destinacije za život i poslovanje, posebno u okolnostima rata i posljedicama. "kao što su rastuća neizvesnost, sankcije Rusiji, ruskoj ekonomiji i građanima.
Preseljenje preduzeća u Crnu Goru je svakako dobra okolnost za nas. Ali to sa sobom nosi, kao i sve u životu, negativne uticaje u vidu povećanja cena zakupa, cena nekretnina… što je već viđeno u scenariju sa izbeglicama tokom rata u Jugoslaviji. Međutim, činjenica da je u Crnoj Gori trenutno osnovano više kompanija nego u drugim dijelovima regiona, dijelom govori o stimulativnom karakteru crnogorskog poslovnog ambijenta, što nikako nije beznačajno. Naprotiv, rekao je Kostić.

Više od 700 Rusa otvorilo je poslovanje u Srbiji

U Srbiji, koja ima najviše stanovnika, i jedini direktni let sa gradovima u Rusiji, od početka rata 24. februara do 31. maja, ukupno 399 fizičkih i osam pravnih lica iz Ruske Federacije registrovalo je otvaranje 287 preduzeća preduzeća. Pored toga, još 730 građana ove zemlje otvorilo je preduzetničku radnju, poznatu i kao zanat u ostatku regiona.


Istovremeno, iz Ukrajine je u Srbiji 12 fizičkih lica otvorilo 12 preduzeća. Pored toga, još sedam fizičkih lica registrovalo je osnivanje isto toliko preduzetničkih delatnosti u Srbiji. Takođe, u prvoj nedelji juna registrovano je osnivanje još dve firme i jednog preduzetnika.
U Hrvatskoj privrednoj komori (HGK) kažu da ne mogu da ponude tačne podatke, jer preduzetnici i obrtnici u toj zemlji nisu razvrstani po nacionalnosti.

Podatke o nacionalnosti ima samo Hrvatska narodna banka, ali za sve transakcije, ne samo za registrovana preduzeća i obrte.

U Bosni i Hercegovini je slična situacija iu Federaciji BiH, gđe je Finansijsko-informativna agencija (FIA) dostavila "podatak da u Registru obveznika finansijskih izvještaja nema podataka o državljanstvu vlasnika pravnih lica" i da su preduzetnici u Federacije BiH nemaju zakonske obaveze.-informativna agencija".

Registarski sudovi u kojima se vrši registracija preduzeća u ovom entitetu su pri opštinskim sudovima i prikupljanje podataka od njih bi potrajalo. U međuvremenu, ruski ili ukrajinski u Sarajevu se mogu čuti od ljudi koji se kreću u poslovnom okruženju.

U drugom entitetu takve podatke prikuplja Agencija za posredničke, informatičke i finansijske usluge RS (APIF).

Agencija za privredne registre

Uprava prihoda i carina Crne Gore

Hrvatska narodna banka Zagreb

HGK - Hrvatska gospodarska komora Zagreb

APIF a.d Banja Luka

Vasilije Kostić

Rusi na Zapadnom Balkanu

sukob u Ukrajini

otvaranje firmi

ruske firme u Srbiji