Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Iz garaže do prvog bespilotnog helikoptera - Mladi vazduhoplovni inženjeri pokrenuli startap CTT
Komentari
Ilustracija (Foto: Stock-Asso/shutterstock.com)
- Sve velike inovacije počinju iz garaže, tako smi i mi krenuli ozbiljno da stvaramo u garaži. Išli smo korak po korak i to je dalo rezultate. Naš prvi proizvod je bila bespilotna letelica Nikola Tesla 150 (NT150), a od proizvoda koje smo razvijali za strane klijente bili su, između ostalih, jedan helikopter za HighEye kompaniju i najsavremeniji simulator skijanja. Trenutno smo u fazi eksperimentalne proizvodnje kompozitnih struktura u autoklavu (industrijski sud pod visokim pritiskom i temperaturom)... Mi smo kreativci koji vole da materijalizuju svoju kreaciju - priča Petar Matunović.
Ideju o osnivanju svog startapa dobio je tokom završne godine studija na Mašinskom fakultetu u Beogradu, kada je shvatio da je na fakultetu naučio mnogo teorijskih stvari i zapitao se da li je kao budući vazduhoplovni inženjer dovoljno obučen da može da projektuje vazduhoplov. To je bilo previše teorije, ali je on kao iskusni modelar i pilot paraglajdera i aviona, verovao da može mnogo toga da uradi.
- Našao sam da su bespilotne letelice nešto između moje buduće profesije avio-inženjera i mog velikog hobija modelarstva. Tako sam počeo da motivišem grupu kolega da mi se pridruže i da počnemo da projektujemo i gradimo bespilotnu letelicu. Projektovanje, prototipski razvoj i proizvodnja delova od kompozitnih materijala u vazduhoplovstvu - to je bio naš san. Budući trendovi i zahtevi za energetskom efikasnošću doveli su do toga da danas projektujemo sve vrste lakih struktura od kompozitnih materijala ne samo u vazduhoplovstvu, već i u drugim oblastima gde se takve strukture traže: auto-moto, vojna, industrija sport i druge - opisuje svoj početak Matunović. Zajedno sa kolegom s fakulteta, Milošem Matejićem, 2009. godine je osnovao Preduzeće za istraživanje, razvoj, projektovanje i prototipsku proizvodnju struktura od kompozitnih materijala.
Matunović kaže da im je mnogo pomoglo to što su ih kao studente primili u biznis inkubator tehničkih fakulteta (BITF).
- Još kao studenta, zainteresovala me je pojava biznis inkubatora u zgradi pored Mašinskog fakulteta. Našao sam da organizuju predavanja za studente o preduzetništvu, pa sam se prijavio. Kada smo rešili da osnujemo preduzeće, obratili smo se BITF-u. U toku je bio konkurs za prijem novih firmi u inkubator, pa smo otišli tamo i dobili podršku za osnivanje preduzeća. Sve to nam je značilo, jer na početku su svi ti administrativni zahtevi veoma veliko opterećenje za nekoga ko je nov u svemu tome i svaka podrška je veoma važna.
(Foto: Rawpixel/shutterstock.com)
- Stoga smo iznajmili jednu garažu i počeli tu da stvaramo naše strukture. Mnogo smo učili, eksperimentisali sa materijalima i svako novo znanje nas je guralo napred, bilo je podsticaj da nastavimo dalje. Naš rad brzo je privukao pažnju inostranih firmi u oblasti vazduhoplovstva i počeli smo da radimo projekte za njih. Od 2009. do danas smo uradili više od 200 većih i manjih projekata za naše klijente. Tako se i naša poslovna priča iz garaže pretvorila u uspeh, baš kao što je to bio slučaj sa kompanijama Apple, Microsoft, Mikroelektronika kod nas...
Njihova očekivanja, kaže Matunović, nisu bila orijentisana ka profitu merenom u novcu, već više ka mogućnosti da rade ono što vole i da imaju priliku da istražuju, da se dokazuju u svojoj profesiji, da prave nešto za avio-industriju.
- To je profit znanja i umeća. U vreme kada smo počinjali, kao avio-inženjeri mogli ste da jurite vezu da se zaposlite u Jatu ili da odete iz zemlje. Nismo želeli ni jedno od toga. Mi smo sopstvenim snagama rešili da se borimo i doveli smo posao do nas. Novac je u početku bio od roditelja, a kasnije smo zaradili dovoljno da pametnim ulaganjima možemo da nabavimo mašine i opremu. I danas kao i tada mnogo je danonoćnog posvećenog rada na projektu kako bi klijent bio zadovoljan. To je princip na kome baziramo sve ostalo. Naravno, nema mnogo klijenata koji to znaju da cene, ali to je naš princip od koga ne odstupamo. Klijente smo tražili u srodnim delatnostima. Ljudi su imali dobre reakcije na naše znanje i mogućnosti. Naravno, pogodnost je bila povoljnija cena realizacije projekta u našoj zemlji. Danas imamo veliki problem sa nedostatkom kvalifikovane radne snage, motivisanošću ljudi za rad i prosto, ne može mnogo ljudi da prati ritam i želju za poslom koju mi imamo, a koju kod nas pokreću entuzijazam i ljubav prema vazduhoplovstvu - veli sagovornik Nove ekonomije.
CTT je trenutno orijentisan ka razvoju novih proizvoda, pre svega bespilotnih letelica i specijalnih vozila, baziranih ili na kompozitnim materijalima, ili na zahtevnim projektima u drugim oblastima.
(Foto: whiteMocca/shutterstock.com)
U planu veća komercijalna upotreba
Govoreći o budućnosti, Matunović kaže da se nadaju većoj komercijalnoj upotrebi do sada ostvarenih tehnologija, kao i kontinuiranom razvoju novih tehnologija i proizvoda.
- Dosta projekata je inicirano i očekujemo da pobude zainteresovanost investitora kako bi se nastavilo na njihovoj realizaciji. Projekat koji je u toku je MALE letelica NT155 koja može biti i naoružana podvesnim teretima do 100 kg mase. Možemo ga nazvati "srpski predator". Sama letelica može da ostane u vazduhu više od 16 sati. Leti na srednjim visinama leta oko 3.500 m, odakle vrši osmatranje. Superiorne je aerodinamičke forme koja joj obezbeđuje male otpore u letu i veliku efikasnost. U potpunosti je izrađena od kompozitnih materijala. Takve letelice ne mogu biti interesantne zapadnim zemljama zbog strateških razloga, jer oni takve projekte gledaju da razvijaju u sopstvenom sistemu, ali možemo da ih ponudimo nama prijateljskim zemljama na istoku i u Africi, posebno zbog značajno povoljnije cene. Projekat koji je u razvoju u našoj firmi, a predstavlja vrhunac tehnologije kojom se bavimo je HAPS - pseudosatelit, letelica koja leti u stratosferi na visinama od oko 20 km. Ovakvi projekti su u razvoju u velikim firmama poput Googla, Facebooka, Airbusa - dodaje sagovornik.
Govoreći o budućnosti, Matunović kaže da se nadaju većoj komercijalnoj upotrebi do sada ostvarenih tehnologija, kao i kontinuiranom razvoju novih tehnologija i proizvoda.
- Dosta projekata je inicirano i očekujemo da pobude zainteresovanost investitora kako bi se nastavilo na njihovoj realizaciji. Projekat koji je u toku je MALE letelica NT155 koja može biti i naoružana podvesnim teretima do 100 kg mase. Možemo ga nazvati "srpski predator". Sama letelica može da ostane u vazduhu više od 16 sati. Leti na srednjim visinama leta oko 3.500 m, odakle vrši osmatranje. Superiorne je aerodinamičke forme koja joj obezbeđuje male otpore u letu i veliku efikasnost. U potpunosti je izrađena od kompozitnih materijala. Takve letelice ne mogu biti interesantne zapadnim zemljama zbog strateških razloga, jer oni takve projekte gledaju da razvijaju u sopstvenom sistemu, ali možemo da ih ponudimo nama prijateljskim zemljama na istoku i u Africi, posebno zbog značajno povoljnije cene. Projekat koji je u razvoju u našoj firmi, a predstavlja vrhunac tehnologije kojom se bavimo je HAPS - pseudosatelit, letelica koja leti u stratosferi na visinama od oko 20 km. Ovakvi projekti su u razvoju u velikim firmama poput Googla, Facebooka, Airbusa - dodaje sagovornik.
Tagovi:
Composite Techonology Team
CTT
avio industrija
avioindustrija
avionska indstrija
avio inženjeri
avioinženjeri
kompozitni materijali
kompoziti
bespilotne letelice
bespilotna letelica Nikola Tesla 150
NT150
simulator skijanja
simulatori skijanja
Petar Matunović
HighEye
autoklav
startap
modelarstvo
modelari
Miloš Matejić
industrija sporta
vojna industrija
vazduhoplovstvo
biznis inkubator tehničkih nauka
BITF
biznis inkubatori
specijalna vozila
MALE letelice
HAPS
pseudosatelit
Komentari
Vaš komentar
Top priče
23.04.2024. | Saobraćaj, IT, Telekomunikacije
Kentkart tuži Grad Beograd i zahteva 17 mil EUR odštete
Kompanija Kentkart, koja je godinama obavljala naplatu karata u gradskom prevozu, nakon raskida ugovora tužila je grad i zahtevala odštetu od 17 mil EUR, izjavio je predsednik Privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić. - Kontrolisali su sistem od 250 mil EUR godišnje. Ja tvrdim da preko 1 mil EUR ne mogu da dobiju, a mislim da će čak biti obrnuto, jer mi imamo dokaze da su unazadili sistem - rekao je Šapić za Radio-televiziju
22.04.2024. | Saobraćaj
Grad Beograd prodaje garaže - Početna cena 7.000 EUR
22.04.2024. | Saobraćaj
eKapija+
Vidi sve
24.04.2024. | Građevina
Prezentovan rad Centra za rešavanje sporova u građevinarstvu na stručnom skupu
24.04.2024. | Građevina
23.04.2024. | Građevina
Predvodnici dekarbonizacije cementne industrije - Lafarge Srbija na putu karbonske neutralnosti
23.04.2024. | Građevina
Poslovne šanse
Vidi sve
24.04.2024. | Vesti
Opština Vrnjačka Banja traži fizičko-tehničko obezbeđenje
24.04.2024. | Građevina
U Jagodini se prodaje zemljište za gradnju poslovnog objekta
24.04.2024.. | Građevina
24.04.2024. | Građevina, Turizam, sport, kultura
Niška multifunkcionalna dvorana kulture sa 2.000 mesta ipak će se graditi na drugoj lokaciji - Raspisan konkurs za idejno rešenje
24.04.2024. | Građevina, Turizam, sport, kultura
24.04.2024. | Građevina
U Vrbasu u planu gradnja zgrade sa 11 stanova
24.04.2024. | Građevina
24.04.2024. | Građevina, Saobraćaj
Poznati datumi raspisivanja tendera za gradnju tri deonice brze pruge od Beograda do Niša
24.04.2024. | Građevina, Saobraćaj
23.04.2024. | Građevina
Na prodaju građevinsko zemljište u Pirotu
23.04.2024. | Građevina
Izdvajamo još...
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.