Izvor: eKapija | Petak, 17.10.2014.| 16:11
Izdvojite članak Odštampajte vest

Veštačka inteligencija upravlja objektima - "Pametne" zgrade, manje energije za veći komfor

(Foto: NicoElNino/shutterstock.com)
"Pametnim" zgradama se nazivaju objekti u čijoj su izgradnji korišćeni materijali i sistemi koji doprinose manjoj potrošnji energije i što jednostavnijem rukovanju svim sadržajima. Poslovni objekti, hoteli, bolnice, škole ili objekti za stanovanje - svi imaju potrebu za uštedama i većim komforom.

Mozak i centralni nervni sistem "pametne" zgrade čine centralni kompjuterski serveri i baze podataka, u koje se slivaju velike količine prikupljenih informacija, koje se anlizirane i obrađene šalju do izvršnih uređaja koji sprovode akcije. Mnogobrojni i raznovrsni senzori i kamere, predstavljaju surogate za čula, koja prikupljaju informacije i iniciraju akcije, gde je krvotok, neuronska mreža ili možda kičmena moždina imitirana nekim od protokola i magistrale za prenos podataka i upravljačkih signala, dok mnogobrojni zonski kontroleri predstavljaju neku vrstu perifernog nervnog sistema. Na kraju dolaze internet i internet mreže koje pojedinačni organizam povezuju sa celokupnom zajednicom.

Kao što, primera radi, živi organizam reguliše svoju unutrašnju temperaturu i reaguje znojenjem kože, prilagođavajući se spoljašnjim uslovima ili trenutnoj fizičkoj aktivnosti, tako i "pametna" zgrada i automatski može da podešava svoju unutrašnju temperaturu ili temperaturu svake posebne prostorne celine, spoljašnjim uslovima ili unutrašnjim neaktivnostima u pojedinačnim prostornim celinama, automatskom kontrolom sistema grejanja, hlađenja i ventilacije.

Isti principi važe i za ostale podsisteme kojim integrisani i centralizovani sistem upravljanja poslovnom zgradom kontroliše, kao što su rasveta unutrašnja, spoljašnja i fasadna rasveta, kontrola pristupa, protivpožarni i sistem za kontrolu kvaliteta vazduha, sigurnosni sistem nadzora, kontrola pumpi, agregata, liftova, osigurača, prozora i ostale opreme u zgradi.

Konačno, svoj pun smisao koncept dobija stvaranjem bezbednog, komfornog, ekonomičnog i sigurnog okruženja, uz istovremenu štednju energenata, smanjivanje troškova održavanja, produženja životnog ciklusa opreme i značajno smanjivanje zagađenja koje zgrada emituje u životnu sredinu, čime koncept dobija i širu opšte društvenu vrednost i značaj.

Kako omogućiti da se uz manje energije dobija veći komfor?

- Building Management System ili Building Energy Management System (BEMS) u svetu su najzastupljeniji komercijalni nazivi koji na tržištu označavaju sistem centralizovanog nadzora i upravljanja poslovnim ili stambenim objektima. Postoji još niz sinonima za pomenute sisteme, a neki od njih su: pametna zgrada, Building IT, Building Automation Control System (BACS), itd – objašnjava za "eKapiju" profesor dr Zoran Jeličić sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.

Airport City
Atribut "pametna", poslovni objekat dobija prilagođavajući svoje parametre spoljašnjem okruženju i kompletnoj organizaciji sa zaposlenima i klijentima koji u njoj provode vreme.

- Potreba za automatizacijom poslovno-stambenih objekata prvenstveno je nastala iz nastojanja da se u njima uštedi energija, sa obzirom da se oko 45% ukupno proizvedene svetske energije troši upravo u poslovnim i stambenim objektima – navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, potrebno ulaganje je oko 2% celokupne investicije, a prvi rezultati uštede i smanjenja troškova su vidljivi već posle nekoliko meseci.

- Investitori koji su prvi prepoznali potencijal i mogućnosti, sada već veoma raspostranjenog zahteva u modernom građevinarstvu, već ubiru plodove svojih ulaganja. Sistem kroz uštede sam sebe isplaćuje – dodaje profesor dr Zoran Jeličić.

U cilju da što jednostavnije čitaocima "eKapije" predstavi sistem pametnih zgrada, profesor dr Zoran Jeličić je dao primer rešenja kompanije "Ion Solutions", koje je razvijeno u saradnji sa Odsekom za automatiku, geomatiku upravljanje sistemima Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.

Kompanija "Ion Solutions" je uspešno razvila, testirala i integrisala napredne upravljačke algoritme u nekoliko objekata u kojima je realizovan centralni sistem za nadzor i upravljanje. Ti algoritmi se oslanjaju na poslednja dostignuća u oblasti veštačke - računarske inteligencije, i predstavljaju dodatno unapređenje u kontroli podsistema u cilju povećane uštede energije i optimizaciju upravljanja.

Neke od tehnologija primenjenih u ovim algoritmima su Fuzzy logika, neuronske mreže, genetski algoritmi i sl. Sve one su rezultat višegodišnjih istraživanja i simulacija sprovedenih na Katedri za automatiku i upravljanje sistemima, koja su proizvela brojne diplomske i naučne radove koji se danas uspešno primenjuju u praksi.

- Kontinuiranom komunikacijom i saradnjom između Odseka i "Ion Solutions", podaci dobijeni kroz simulacije i testiranja se usklađuju sa povratnim informacijama sa realnih objekata. Time se veliki broj postojećih sistema konstantno unapređuje i optimizuje, dok se za objekte koji su tek u fazi razvoja unapred može proceniti nivo energetske efikasnosti koji će biti postignut u poređenju sa postojećim, sličnim objektima bez integrisanog BMS-a – navodi naš sagovornik.

Integrisani BMS ima mogućnost nadzora i upravljanja nad zajedničkim podsistemima objekta. U tom poslu, on se oslanja na određene parametre dobijene merenjem ambijentalnih vrednosti u kancelacijama, sobama-apartmanima, zajedničkim prostorijama, server salama, itd, ukoliko su oni deo objekta. Dalje, BMS upravlja ambijentom u tim prostorijama i na taj način ostvaruje ciljane uslove koji su primereni za određeni prostor.

Na referentnoj listi "Ion Solutions" i Odseka za automatiku najpoznatiji poslovni objekti su Master hala Novosadskog sajma, "Airport City", "Telenor Data Centar", upravna zgrada "Imel Group", HSBS Bank na Malti, Alpha banka u Beogradu, poslovna zgrada "M-Invest", Sportski centar "Klisa" sa bazenskim kompleksom, zgrada KBC banke u Beogradu, tržni centar "Kika", upravna zgrada "Verano", Urgentni centar KCV u Novom Sadu...

Neki od brojnih primera praktične primene pomenutih algoritama i ušteda su:

• Fuzzy logika za upravljanje rekuperatorskim jedinicama u Urgentnom centru Novi Sad povećala je efikasnost rekuperacije za više od 20%
• Kombinacija genetskog algoritma i neuronskih mreža u upravljanju čilerom u "Telenor Data centru" smanjila je potrošnju električne energije do 10%
• Optimizacija rada klima komora u zgradama "Airport City" kroz kontrolu koncentracije CO2 uštedela je 10% energije
• Kombinacija fuzzy logike i i neuronskih mreža u upravljanju nivoom osvetljenja u nekoliko poslovnih objekata dovela je do uštede električne energije od 15%.

Integrisani BMS obuhvata sledeće zajedničke podsisteme objekta:

• Podsistem klimatizacije, grejanja/hlađenja (klima komora, čiler, toplotna pumpa, toplotna podstanica, itd.);
• Kontrola osvetljenja izvan objekta i osvetljenja u zajedničkim prostorijama objekta (hodnici, toaleti, itd.);
• Kontrola pristupa u zajedničkim prostorijama objekta;
• Protivprovalni sistem u zajedničkim prostorijama objekta;
• Merenje potrošnje električne energije, sanitarne potrošne vode kao i potrošnje podsistema zaduženih za grejanje/hlađenje objekta;
• Protivpožarni sistem;
• Video nadzor;
• Agregat, sistem za neprekidno napajanje UPS, itd.

U slučaju da objekat poseduje izdvojene nezavisne celine kao što su kancelarije, odnosno sobe-apartmane, integrisani BMS obuhvata i sledeće podsisteme:

• Klimatizacija, grejanje/hlađenje svake celine nezavisno;
• Kontrola rasvete svake celine na nivou uključeno- isključeno, sa mogućnošću definisanja stepena osvetljenja;
• Kontrola zastora (zavesa, roletni, itd.);
• Kontrola pristupa na nivou jedne celine;
• Protivprovalni sistem na nivou jedne celine;
• Detekcija curenja, itd.

Marija Kambić

Kompletan Tematski bilten "Okretanje ka energetskoj efikasnosti" možete pogledati OVDE.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.