Na listama čekanja više od 70.000 ljudi - Država uvodi dopunski rad, ključne investicije zaostaju

Liste čekanja, nedovoljno stručnog kadra, kao i adekvatnih smeštajnih kapaciteta označeni su kao ključni problemi državnog zdravstva u Srbiji.

U junu ove godine objavljena je jedinstvena lista čekanja prema kojoj na različite operacije trenutno čeka 73.028 pacijenata. Samo na listi za operaciju katarakte ima blizu 28.000 ljudi, a 20.000 pacijenata je na spisku za operacije kuka ili kolena.

Osim na ove, najduže se ček na kardiohirurške operacije, pregled skenerom i magnetnom rezonancom. Kako su pisali mediji u Srbiji, operacije katarakte u pančevačkoj bolnici zakazuju se za 2017. godinu, dok pacijenti u Čačku i Novom Sadu mogu da zakažu tek za 2018. godinu, a u Kliničkom centru Srbije za 2016. Za magnetnu rezonancu termini se u Institutu za onkologiju u Sremskoj Kamenici i Užicu zakazuju za drugu polovinu 2015. godine, a u beogradskoj bolnici "Sveti Sava" za 2021!

Kako je rekao ministar zdravlja Zlatibor Lončar, prosečan godišnji broj operacija po lekaru koji se bave ovim poslovima je 125, što je nedovoljan broj da se smanje liste čekanja.

Ministar je istakao da je nedopustivo da se na operaciju kolena čeka 1.200 dana, a za kuk više od 800 i najavio da je okupio tim stručnjaka iz svih oblasti medicine kako bi se rešio ovaj problem. On je više puta ponovio da organizacija rada u državnim ustanovama nije dobra i da se ne radi dovoljno, i kao jedno od rešenja predložio smenski rad kada su u pitanju operacije.

- Mora da se poveća broj radnih sati, da se radi i pre podne, popodne i vikendom, da se nabavi oprema koja evenutalno nedostaje, obezbedi kadar gde je to potrebno da sistem profunkcioniše, kao i da se uvede kontola - istakao je Lončar u intervjuu za "eKapiju".

Investicije na čekanju

Na dugu listu čekanja između ostalih faktora uticao je i nedostatak smeštajnih kapaciteta u državnim ustanovama koji ne pokrivaju potrebe stanovnika Srbije.

Ovaj problem mogao je da bude rešen realizacijom jedne od najvećih investicija u oblasti zdravstva koja je najavljena još pre osam godina. Reč je o rekonstrukciji četiri klinička centra u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu. Prema ranijim najavama, planirano je da radovi budu završeni do 2012. godine, međutim najnovija predviđanja iz državnih institucija govore da ćemo na epilog sačekati bar do 2017. godine.

Najdalje su odmakli radovi na niškom kliničkom centru, čija je rekonstrukcija počela u oktobru prošle godine, a prema najavama Ministartva radovi će biti završeni do kraja 2015. Za Klinički centar "Kragujevac" nije završen ni glavni projekat. Dokumentacija i ideja za uređenje menjana je nekoliko puta da bi se na kraju vratili na prvobitnu verziju plana sa korekcijama onoga što nije valjalo.

Početak radova u Kliničkom centru Srbije u Beogradu najavljen je za jul 2015. godine, a u naredna dva meseca, prema najavama ministra, biće raspisan tender za izvođače radova na Kliničkom centru Vojvodine.

Inače, novac za kliničke centre je obezbeđen još 2008. godine iz kredita Evropske investicione banke od 150 mil EUR uz dodatnih 50 mil EUR. Ministar Lončar je istako da je više miliona evra već "otišlo" na sve dosadašnje aktivnosti oko rekonstrukcije centara, ali i najavio da će u javnost izaći sa preciznim podacima do kraja godine.

Prvi čovek srpskog zdravstva predlagao je i da se novi objekti koji nedostaju ne zidaju novcem iz budžeta već putem koncesija. Kako je rekao za naš portal, krenulo se i sa tom inicijativom, a zakonodavstvo mora da precizira kako će taj model funkcionsati odnosno kako će se novac vraćati ulagačima u narednim godinama.

- Sve to naravno podrazumeva strogu kontrolu. Zasada su nam neophodne Tiršova 2 i Onkologija 2, ostalo manje više može da toleriše.

Na specijalizacije odmah posle državnog ispita

Ministarstvo u ovom trenutku pokušava da reši još jedan od gorućih problema državnog zdravstva - nedostatak adekvatnog stručnog kadra odnosno lekara specijalista. Problem bi delimično da bude rešen izmenama Zakona o zdravstvenoj zaštiti koje će stupiti na snagu od 1. oktobra.

Izmenama ovog zakona vraćene su volonterske specijalizacije i ukinute su dve godine obaveznog radnog staža za ova usavršavanje, tako da mladi lekari sada mogu da idu na specijalizaciju odmah posle položenog državnog ispita. Izmenama Zakona o zdravstvenoj zaštiti, menja se i uslov da zdravstveni radnik mora da bude u stalnom radnom odnosu da bi dobio specijalizaciju.

- Imamo manjak specijalista, veći broj njih sa više od 55 godina i dolazimo u situaciju da u narednom periodu ne bi imao ko da nam radi – kaže za "eKapiju" ministar Lončar koji smatra da će ta mera delom zadržati mlade lekare u zemlji, budući da većina njih sada traži način da ode u inostranstvo.

U ovom trenutku deficitarni su specijalisti iz oblasti radiologije, anesteziologije, neurologije, pedijatrije, a Lončarev tim pravi plan zapošljavanja novih kadrova za narednih pet do 10 godina.

Prioriteti u 2015

Uz smanjenje listi čekanja, prioriteti Ministarstva zdravlja u 2015. godini biće jedinstven informacioni sistem i nacionalni zdravstveni račun, kaže Lončar za naš portal.

- To moramo da završimo do 2015. godine.

- Moramo znati koliko lekari rade, koliki je obim posla, kolika je potrošnja materijala... Ako to ne završimo do tada teško da će bilo šta ići na bolje - kaže ministar.

Krajnji cilj svih mera koje Ministarstvo zdravlja planira u 2015. godini je pružanje kvalitetnijih zdravstvenih usluga građanima Srbije. S obzirom na to da je izmenama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, država dodatno smanjila davanja za zdravstvo sa 12,3 na 10,3%, u narednom periodu biće jasnije da li nas stvarno čekaju bolji dani.