Izvor: eKapija | Petak, 12.09.2014.| 12:02
Izdvojite članak Odštampajte vest

Povećanje prometa od 30%, za obnovu flote 40 mil EUR - Predstavljamo vam Strategiju razvoja vodnog saobraćaja Srbije od 2015. do 2025. godine

(Foto: Marija Kambić)
Rajna-Dunav koridor (Rhine-Danube Corridor), koji prolazi kroz Srbiju, jedan je od devet koridora koji će biti okosnica za saobraćaj unutar evropskog jedinstvenog tržišta. U planu Evropske unije je da utrostruči finansijska sredstva za saobraćajnu infrastrukturu tih koridora u periodu 2014-2020. godine - ulaganja će dostići 26 mlrd EUR.

Novom evropskom politikom se otvaraju značajne mogućnosti za bolje pozicioniranje i razvoj vodnog saobraćaja u Srbiji. Sadašnje stanje na vodnim putevima, potencijal, ulaganja u našoj zemlji obuhvaćeni su u Stratеgiji razvoja vodnog saobraćaja Rеpublikе Srbijе od 2015. do 2025. godinе, koja je na javnoj raspravi do 30. septembra.

Planirano je da po usvajanju Strategije, do kraja 2014. godine bude donet Akcioni plan za realizaciju, praćenje i unapređenje Strategije.

Strateški ciljevi

Strategijom je definisano niz ciljeva iz različitih oblasti. Predviđeno je povećanje prometa (unutrašnji prevoz, uvoz i izvoz) na unutrašnjim vodnim putevima Republike Srbije do 2025. godine za 30% u odnosu na 2014. godinu. Planirana je harmonizacija propisa i administrativnih procedura, odnosno pojedinostavljivanje carinskih i graničnih propisa po modelu okolnih podunavskih država članica EU u cilju podizanja nivoa prometa robe na unutrašnjim vodnim putevima.

Preduzimanjem odgovarajućih mera za realizaciju ciljeva, kako je navedeno u Strategiji, u budućnosti se može očekivati povećanje prometa na unutrašnjim vodnim putevima poljoprivrednih proizvoda, uglja, kamena, peska, šljunka, nafte, naftnih derivata, transportne opreme, sekundarnih sirovina, komunalnih otpadaka.

Očuvanje i modernizacija nacionalne flote, uvođenje savremenih ekoloških standarda vezanih za unutrašnju plovidbu, poboljšanje poslovanja i povećanje produktivnosti i profitabilnosti domaćih brodarskih kompanija unapređenjem tehnologije rada i organizacije saobraćaja, povećanje raspoložive nosivosti brodova i njihove uposlenosti su, takođe, ciljevi Strategije.

Zatim, redovno održavanje i unapređenje plovnih puteva u Srbiji u skladu sa prihvaćenim evropskim standardima bezbednosti plovidbe, kontinuirani razvoj rečnih informacionih servisa-RIS, profesionalno usavršavanje brodaraca u skladu sa evropskim programima i planovima obrazovanja, kao i planiranje i podmlađivanje kadrova koji će činiti posade savremenih brodova trgovačke flote Srbije.

Podsticajne mere

Imajući u vidu potencijalno povećanje procenta prevoza robe korišćenjem kontejnera, kao i veliki broj projekata koji se ostvaruju pod okriljem EU, a koji imaju cilj rast kontejnerskog transporta na unutrašnjim vodnim putevima, biće razmotrene moguće podsticajne mere u cilju većeg korišćenja kontejnera prilikom realizacije uvozno-izvoznih poslova.

- S tim u vezi, mogućnost povećanja trgovinske razmene sa ruskim i crnomorskim tržištem razlog je koji opravdava potrebu za uspostavljanjem kontejnerskog servisa na Dunavu. Taj proces nosi odgovarajuće rizike i ulaganja. Politikom subvencija Republika Srbija može da podstakne privatni sektor da uđe u razvoj ovog strateški važnog servisa. Subvencije bi se odnosile na svaki prevezeni kontejner sa određenom vrstom robe domaćeg porekla koja je namenjena za određeno tržište. Ova subvencija bi posredno bila i subvencija za direktne proizvođače-prerađivače ove robe, jer bi nižom cenom prevoza, njihova roba bila konkurentnija na tržištima Rusije, Jermenije, Azerbejdžana, Ukraine, ali i zemljama Bliskog i Srednjeg istoka - navedeno je u strategiji.

Subvencije ne moraju da znače samo direktna davanja iz budžeta već se mogu sastojati i u obezbeđivanju povoljnijih kretitnih aranžmana za nabavku potrebne opreme i slično.

- Takve subvencije bi omogućile razvoj servisa i povećanje obima prevoza, što bi opet uticalo na dalji pad cena po transportnoj jedinici, a to bi značilo veću konkurentnost, kao i otvaranje nekih tržišta na kojima domaće kompanije i roba iz Republike Srbije nije prisutna. Na drugoj strani servis bi omogućio i bezbedan i jeftin prevozni put za robu iz navedenih zemalja, koja je potrebna na tržištu Srbije - navedeno je.

Značaj luke Konstanca

Luka Konstanca je u Strategiji označena kao veoma značajna.

- Razvoj kontejnerskog prevoza na Dunavom, od srpskih luka do Konstance kao pretovarne luke, a preko nje i do svih crnomorskih luka i luka u regionu Azovskog mora, doprineo bi boljoj povezanosti srpskog tržišta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda (kao i drugih proizvoda) sa navedenim tržištima, posebno velikom ruskom tržištu (meso, voće, povrće, prerađevine i dr). Trenutna razmena sa navedenim tržištima odvija se drumskim putem - kažu autori Studije.

Kao glavna prepreka navodi se to što trenutno na Dunavu ne postoji redovan kontejnerski servis do Konstance, koji bi omogućio pristup postojećim i frekventnim servisima koji povezuju sve luke u crnomorskom regionu uključujući ruske luke Novorosijsk i Taganrog i azijske zemlje koje gravitiraju ovom regionu. Uspostavljanje redovnih prevoznih servisa vodnim putem pospešila bi se trgovinska razmena sa tim zemljama u oba pravca.

Za razvoj kontejnerskog prevoza potrebno je da budu ispunjena dva osnovna faktora - plovni put koji ispunjava tehničke parametre za odgovarajuću kategoriju i savremeni kontejnerski terminali.

Pod uslovom da su ispunjena dva osnovna elementa za redovan linijski kontejnerski servis na unutrašnjim vodnim putevima, a to su prohodan plovni put i savremeni kontejnerski terminali, treba imati u vidu i kategoriju obima prevoza kao faktora čijim se povećanjem automatski povećavaju sve komparativne prednosti linijskog kontejnerskog prevoza na unutrašnjim vodnim putevima, u odnosu na drumski i železnički saobraćaj.

Uspostavljanje redovnog kontejnerskog servisa na dunavsko-crnomorskom pravcu uticao bi takođe i na mogućnost povezivanja domaćih luka sa lukama u srednjoj, zapadnoj i severnoj Evropi, što praktično znači sa celom Evropom. Korišćenje vodnog, cenovno jeftinog saobraćaja, došlo bi do povećanja konkurentnosti srpske robe na tržištu Evropske unije.

Vladan Mišić, predstavnik Luke Konstanca u Srbiji, kaže za "eKapiju" da je za uspostavljanje redovne linije, potrebno izvršti niz priprema u administrativnom smislu. Osim papira, pre svega potrebna je firma, brodovlasnik, kaže naš sagovornik, koja će preuzeti obavezu da jednom nedeljno ili jednom u dve nedelje redovno polazi od mesta A do mesta B i taj red vožnje se mora poštovati. Zatim se uključuju i agenti linije u svakoj zemlji kroz koju kontejnerska linija prolazi i zasutavlja se.

- U našem slučaju, to je jednostavno, jer su u igri samo Srbija i Rumunija, susedne zemlje. Kao sto sam rekao, ostalo je formalnost i birokratija koja malo traje, ali nije nerešivo.

Mišić navodi da se za neuspeh prethodne linije, koja je ukinuta, osim nedostatka robe i nerentabilnosti, mogu okriviti i neke institucije koje su raznim taksama i nametima opteretile transport.

- Sa svoje strane, Uprava Luke Konstanca i Uprava Plovnih Kanala Rumunije su pokušali da "spasavaju" liniju, umanjenjem svojih taksi, ali brodari su ipak odlučili da liniju ukinu.

Mogući razvoj brodogradnje

Evidencijom tokom jula 2014. godine utvrđeno je da u Republici Srbiji postoji 292 registrovanih plovila u svim oblicima namene, od čega je 190 teretnih plovila. Radi poređenja, podaci iz 2006. godine govore da se taj broj kretao između 900 i 1.000 plovila i da su njime obuhvaćena sva plovila koja nisu izbrisana iz Upisnika brodova, dok je broj registrovanih plovila bio upola manji, znači 450-500.

Ne pretendujući da po broju plovila srpska flota bude veća od austrijske, rumunske ili ukrajinske, ali sa idejom da ona bude orijentisana, pre svega na izvoz žitarica, zatim izvoz i uvoz naftnih derivata, uvoz raznih vrsta rude i drugog rasutog i komadnog tereta, treba podržati razvoj "Jugoslovenskog rečnog brodarstva" (JRB), državnog preduzeća sa velikom tradicijom u celom regionu, a koje bi sa nekoliko privatnih brodarstava bilo okosnica srpske flote. U Strategiji je navedeno da bi investicija u obnovu flote dostigla između 35-40 mil EUR.

Miloš Stefanović, direktor prodaje i marketinga u kompaniji "Vahali Shipyards", koja ima brodogradilište u Mačvanskoj Mitrovici, kaže u razgovoru za "eKapiju" da je strategija razvoja vodnog saobraćaja jedan veliki pomak napred u nepravedno zapostavljenoj grani privrede.

- Modernizacija nacionalne flote je neizbežna i svima je jasno da se sa postojećom flotom ne može doći do očekivanih rezultata. Vidimo osnovane prognoze i smernice u kom će se pravcu razvijati rečni transport. Mislim da to treba da bude osnova detaljnom planu ulaganja u plovila, sa naglaskom na potrebe domaće privrede. Sredstva koja budu izdvojena iz budžeta treba potrošiti pametno, ciljano i planski. Nova plovila su samo jedan deo priče. Smatram da se detaljnim i sveobuhvatnim remontom postojećih plovila, može "spasiti" većina postojeće flote i produžiti vek eksploatacije – kaže Stefanović.

Kao jedno od rešenja je predložen sistem "staro za novo".

- Sistemom "staro za novo" bi se definitivno stvorili povoljniji uslovi za nabavku novih plovila. Kao i u ostalim industrijama, prednosti sistema su vidljive u više smerova. Uglavnom u skraćenju vremenskih rokova nabavke novih plovila, kao i lakšim finansiranjem. Međutim, bez pomoći države ovaj sistem sistem je daleko od realizacije. Svakako, pre njegove implementacije postoje važnija pitanja koja su otvorena. Kada već pričamo o pomoći države, pre svega je neophodno jačanje državnih institucija u oblasti vodnog saobraćaja ali i privatne inicijative. Kao odličan primer, naveo bih skoro formiranje Srpskog vodnog klastera čija je vizija revitalizacija sektora koji je na bilo koji način vezan za vodu. Uključujući naravno rečni transport i brodogradnju.

"Vahali" brodogradilište u Zasavici/Mačvanskoj Mitrovici ima dovoljnih kapaciteta da odgovori na zahteve potencijalnog ulaganja u domaću flotu, navodi naš sagovornik.

- Mi već imamo odličnu saradnju i kontakte sa vodećim rečnim transportnim firmama u Srbiji, uglavnom na nivou remontnih radova. Više od 350 zaposlenih i velika infrastrukturna ulaganja u proteklih godinu dana, daju mi slobodu da kažem da je "Vahali Brodogradilište" jedno od vodećih u regionu. Za nas ne postoji "mali" posao. Odgovaramo na zahteve i pravimo sve: od pontona, barži, gurača i tankera, do specijalnih bagera za čišćenje reka i 135 metara dugačkih rečnih kruzera. Većina trenutne proizvodnje je za inostrana tržišta ali ne bih zanemario ni domaće projekte. Sa povoljnijom politikom finansiranja i sveobuhvatnim razvojem vodnog saobraćaja, ne sumnjam da će ih biti još više.

Planirana ulaganja u infrastrukturu vodnih puteva u Srbiji u periodu 2015-2025. godine

1. Za redovno tehničko održavanje plovnih puteva (hidrografska merenja, obeležavanje plovnih puteva, hidrotehnički radovi, pružanje informacija o stanju plovnih puteva i rečni informacioni servisi) 2,5 - 2,7 mil EUR na godišnjem nivou.

2. Ulaganja u flotu za tehničko održavanje plovnih puteva 6,15 mil EUR.

3. Ulaganja u infrastrukturu plovnih puteva i unapređenje plovidbenih uslova.

- Hidrotehnički i bagerski radovi na kritičnim sektorima na zajedničkoj RS-HR deonici reke Dunav (uključujući pripremu nedostajuće dokumentacije i nadzor i ekološki monitoring nad radovima) 15% sufinansiranje države za radove 48,5 mil EUR ključuje troškove Srbije i Hrvatske.

- Hidrotehnički i bagerski radovi na kritičnim sektorima na reci Dunav u Srbiji, između Bačke Palanke i Beograda (uključujući nadzor i ekološki monitoring nad radovima) 15% sufinansiranje države za radove 12,2 mil EUR za radove i 2 mil EUR za nadzor.

- Hidrotehnički i bagerski radovi na kritičnim sektorima na reci Savi 15% sufinansiranje države za radove, ukoliko se radovi budu finansirali iz IPA fonda 1 mil EUR za kompletiranje dokumentacije, 7 mil EUR za radove 1,3 mil EUR za nadzor.

- Projekat daljinske kontrole sistema obeležavanja i sistem reagovanja 2,65 mil EUR.

- Projekat implementacije glasovnog VHF sistema na Dunavu 4,1 mil EUR.

- Projekat implementacije vodomernih stanica i sistema nadzora klirensa mostova (Implementacija integrisanog sistema daljinskog nadzora i očitavanja hidroloških informacija i gabarita plovidbenih otvora mostova) 8,7 mil EUR

- Implementacija rečnih informacionih servisa na Tisi 100.000 EUR.

Strategiju u celosti možete pročitati OVDE.

M.K.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.