Kako će se ubuduće utvrđivati reprezentativnost sindikata?

Izmenjena odredba Zakona o radu o utvrđivanju reprezentativnosti sindikalnih organizacija trebalo bi da olakša ovu proceduru jer će odluka Odbora za utvrđivanje reprezentativnosti biti donošena većinom glasova, a ne kao do sada konsenzusom.

Izmenama je, naime, predviđeno je da taj odbor može raditi i usvajati predlog ako je na sednici prisutno najmanje dve trećine ukupnog broja članova, a predlog se usvaja većinom glasova.

Predviđeno je i da ako odbor ne dostavi predlog ministru rada o tome da li je neko udruženje poslodavaca i sindikat reprezentativan, u roku od 30 dana odluku o reprezenttaivnosti može da donese ministar bez predloga odbora.

Pojedini sindikati smatraju da to jeste bolje rešenje, ali i da na taj način neće biti moguće da se na pravi način odredi većina te da bi rešenje moglo da bude donošenje Zakona o sindikatima koji je najavljen, a koji bi propisivao uslove koji se moraju ispuniti da bi se sindikat smatrao reprezentativnim.

Predsednica Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić rekla je da je do sada taj sidndikat više puta upućivao zahtev za utvrđivanje reprezentrativnosti i da to nikada nije učinjeno.

- Mi smo možda jedina evropska država gde sindikat dokazuje reprezentativnost i to je jedan potpuno prevaziđen model koji ne daje nikakve rezultate. Sindikati u EvropSindikata industrije Srbije Negoslav Jovanovići isključivo reprezentativnost dokazuju poslodavcima i tu nema učešća drugih sindikata - navela je primer Savić.

Ona je ukazala da u novom Zakonu o radu ima nekih pomaka jer odbor sada odluku o reprezentativnosti neće donositi konsenzusom što je bilo u potpunoj suprotnosti sa Zakonom o opštem upravnom postupku, već većinom glasova.

- Međutim, to i dalje nije dobro rešenje jer postoje dva sindikata koji glasaju i odlučuju, a sa druge strane i predstavnici poslodavaca i vlade i tu većina ne može na pravi način da se postigne - rekla je Savić.

Zato je kako kaže Savić, ASNS podržao inicjativu ministra Aleksandra Vulina za donošenje Zakona o sindikatima, koji, kako smatra, može ove sve nedostatke koji postoje da ispravi.

Potpresednik SSSS Zoran Mihajlović međutim smatra da donošenje posebnog zakona o sindikatima ne bi bilo merodavno rešenje i da taj sindikat još uvek nije obavešten o tome šta bi tim zakonom bilo predviđeno te da ne može detaljnije da se izjašnjava.

On se složio sa time da je možda za utvrđivanje reprezentativnosti u izmenama Zakona o radu nađeno bolje rešenje nego ranije, ali je primetio da donošenje odluke većinom glasova može da dovede do toga da dođe do "preglasavanja" određene strane budući da je vladin glas odlučujući.

Mihajlović se nikako ne slaže da po pitanju reprezentativnosti ministar ima poslednju reč.

Savićeva s druge strane ukazuje da je utvrđivanje reprezentativnosti problem i zbog funkcionisanja Socijalno-ekonomskog saveta navodeći da je taj sindikat uputio vladi zahtev da taj, ali i druge sindikate koji sada nemaju reprezentativnost uključi u to telo kako bi se oko svih važnih odluka postigla saglasnost većine sindikata.

Ona je ukazala da je dosadašnji koncept rada i organizacije sindikata u Srbiji "apsolutno prevaziđen i da se to mora promeniti".

- Bitan je socijalni dijalog i drugaciji sastav Socijalno-ekonomskog saveta jer Srbija kao zemlja kandidat za EU mora početi da poštuje i primenjuje evropska pravila, a ovakav način rada tog tela kakav je u Srbiji Evropa ne poznaje i mi smo u više navrata slali inicijativu vladi da dođe do promena - kazala je ona.

Istakla je i da u Socijalno-ekonomskom savetu mora biti više socijalnih partnera, odnosno da to telo treba da čine i predstavnici nezaposlenih, poljoprivrednika, ali i nevladinog sektora.

Ona je navela primer Hrvatske u kojoj su se šest sindikalnih centrala uključilo u SES, i sada ravnopravno donosi odluke.

- Tako sada kada se organizuju radnički protesti u njima učestvuje i po 20.000 ljudi, možda i znatno više, a kod nas nešto više od 4.000 - rekla je Savić ističući da je potrebno da postoji jedinstvo među sindikatima.

Zato, smatra ona, reakcija sindikata posle usvajanja Zakona o radu nije bila sasvim adekvatna i ne može biti prava sve dok ne đođe do pomirenja sindikata i formiranja jakog sindikalnog pokreta.

- Reakcija je usledila kada je posao bio završen, a reakcija je morala da bude pre i da budemo ujediničeni svi i da na bolji način pokažemo snagu - rekla je Savić.

Ona je navela da ASNS nije učestvovao u protestima jer ih dva reprezenttaivna sindikata (SSSS i UGS Nezavisnost) koji su učestvovali u pregovorima u vezi Zakona o radu nisu pozvali na ujedinjenje.

Predsednik Sindikata industrije Srbije Negoslav Jovanović rekao je za Tanjug da taj sindikat nema ništa protiv da se na nivou sindikalnih centrala u celoj Srbiji utvrdi reprezentativnost za sve sindikate koji žele i da se to učini, all i ističe da ne mora sindikat biti reprezenttaivan da bi radio na tome da štiti prava radnika.

- Niko ne brani sindikatu koji nije reprezentativan da učestvuje i radi svoj posao u zaštiti prava radnika, jedino što ne mogu da učestvuju u Socijalno-ekonomskog savezu - poručio je on dodajući da pojedini sindikati tražeći da budu deo SES-a zapravo žele da postanu državni činovnici.