Izvor: eKapija | Utorak, 05.08.2014.| 15:09
Izdvojite članak Odštampajte vest

Zdrava hrana uz malo ulaganja - Organska poljoprivreda u Srbiji na niskom nivou, proizvodnja bi mogla da se utrostruči


Za proizvodnju organskih jaja i organske hrane za kokoške na porodičnom imanju kod Valjeva, Nikola Grujičić je osvojio prvu nagradu na konkursu "Zelene ideje". Novac dobijen od nagrade uložiće u nedovršen objekat u selu Žabari koji je naselio sa 150 komada rasne živine.

- Zgrada se sastoji iz tri nivoa, u dva nivoa od ukupne površine 280 m2 gde, po Zakonu o organskoj proizvodnji, može da stane maksimanlno 1760 koka. Objekat je nedovršen i sredstva koja smo dobili uložićemo u adaptaciju objekta, odnosno u pokrivanje, čime dobijamo i potkrovlje koje će služiti za skladištenje hrane. Zatim ćemo ograditi ispust za koke i napravićemo rashladnu komoru u sklopu objekta gde će se skladištiti jaja – ističe Nikola Grujičić u razgovoru za "eKapiju".

U narednih nekoliko nedelja Gruičići očekuju da dobiju sertifikat za organsku proizvodnju.

- S obzirom na to da smo obezbedili svu potrebnu organsku hranu za te koke za period od jedne godine, tek sada ćemo imati prvu kontrolu od sertifikacione kuće gde koke odmah ulaze u period konverzije koji traje 6 nedelja nakon čega dobijamo organski status – navodi naš sagovonik i dodaje da i u periodu konverzije ili kada se dobije status organskog proizvođača, sva proizvodnja mora da se obavlja pod uslovima propisanim Zakonom o organskoj proizvodnji, što znači da koke jedu organsku hranu i imaju odgovarajuće uslove.

U ovom poslu nema velikih prepreka, kaže naš sagovornik, ali ima velikih izazova kao što je proizvesti svu potrebnu hranu i odgajiti zdravu koku, a pri tome ne koristiti koncentrovanu hranu, veštačke vitamine, antibiotike i drugo.

- Što se teči samih troškova, bila konverzija ili organska faza proizvodnje, ulaganja su u našem slučaju ista. Jednoj koki dnevno treba da obezbedite oko 100 grama raznih žitarica s tim što one jedan deo hrane (travu, gliste ,bubice…) pronađu na ispustu, u šumama i na pašnjacima, tako da bi najveća ulaganja bila u samoj proizvodnji hrane.

Biljna proizvodnja u Osečini

Osim organske živinarske proizvodnje, porodica Grujičić se bavi i organskom biljnom proizvodnjom u selu Osečini na površini od 4,5 hektara. To imanje je bilo u višegodišnjem parlogu tako da su odmah dobili organski status, ali do sada bilo je padova i uspona.

- Ova godina bila jako loša za nas - kasnila je setva, pa onda obilne padavine, a taman smo prošle godine uspostavili sistem za navodnjavanje. Iz razloga što nam je to imanje daleko, odlučili smo da na tamo gajimo samo žitarice koje će biti hrana za koke – objašljava Grujičić.

Ovaj valjevski proizvođač planira da početkom 2015. uveća svoje kapacitete farme za 1000 komada koka. Nakon toga će sami dalje reprodukovati piliće i čitavu proizvodnju će usredsrediti na proizvodnju organskih jaja. Takođe, u planu je proširenje proizvodne parcele za proizvodnju hrane za živinu, a kao i angažovanje nove radne snage.

- Moram da napomenem da ovakav vid proizvodnje zahteva da imate i životinje čiji stajnjak će te upotrebljavati kao đubrivo za proizvodnju žitarica za njih. Ustvari organska proizvodnja podrazumeva vraćanje tradicionalnom načinu gajenja biljaka i životinja, i u suštini samo ispravljamo svoje grške.

Grujičić kaže da nemaju problem prodaje proizvoda, jer su kupci uvek spremni da izdvoje novac za kvalitetnu hranu.

- Sve ono što proizvedemo proda se veoma brzo, jer potražnja za organskim proizvodima je sve veća bez obzira na finansijsku situaciju, a mi svoje proizvode prodajemo po pristupačnim cenama. Proizvode donosimo lično na prag mušterije, a i prodajemo i na samom gazdinstvu – kaže sagovornik našeg portala ističući da ovakav vid proizvodnje omogućava da se, uz relativno malo promena u načinu gajenja, dobije proizvod veće tržišne vrednosti.

Organski proizvodi Srbije i BiH na tržištu EU

Iako je su Grujičići bili na korak do zaključivanja ugovora sa Gradom Valjevom u okviru prekograničnog projekta "Eno Agri", do te saradnje nije došlo. Ipak, to ne znači da neće možda ući u taj projekat, jer kako je za "eKapiju" rekao Andra Savčić, iz Direkcije za poljoprivredu Grada Valjeva, tek treba da izaberu proizvođače iz valjevskog okruga.

- Projektom je prvobitno predviđeno da bude plaćena konverzija iz konvencionalne u organsku proizvodnju za deset proizvođača u Srbiji i to 7 iz Valjeva, a tri iz Sjenice. Takođe, predviđeno je da mi finansiramo sertifikaciju za svakog proizvođača u vrednosti od 20.000 EUR, ali ta cifra će biti manja – objašnjava Savčić.

Prema njegovim rečima, u gradskoj upravi očekuju da između 20 i 30 proizvođača bude izabrano umesto prvobitnih deset.

- Taj broj proizvođača će zavisiti od sertifikacione agencije koja bude izabrana putem javnog poziva koji planiramo da raspišemo do kraja avgusta – najavljuje naš sagovornik dodajući da je u BiH u toku proces brendiranja organskih proizvoda koji će se zajedno naći na tržištu Evropske unije.

Neiskorišćen potencijal

Kako za "eKapiju" kaže Ivana Simić msc. organske proizvodnje i generalni sekretar udruženja "Serbia Organica" trenutno je razvoj organske proizvodnje u Srbiji na niskom nivou ako se uzmu u obzir potencijali i resursi koje imamo.

- U odnosu na zemlje u regionu imamo u dobroj meri usklađen i uređen regulativni i kontrolni sistem koji je u skladu sa zahtevima EU, ali smo u pogledu površina i broja proizvođača uključenih daleko ispod u odnosu na mnoge države na primer Rumuniju, Hrvatsku, Sloveniju... Ipak, imamo intezivniju proizvodnju od par država u regionu, mada su to države na niskom stepenu razvoja organske proizvodnje pa to onda i ne predstavlja toliko značajnu činjenicu.

Stočarstvo je slabo razvijeno, tvrdi naša sagovornica, ističući da je razlog delimično i neodgovarajuća podrška nadležnog ministarstva (koja je potrebna bar u početnim fazama proizvodnje-periodu konverzije, kada proizvodi nastali u njemu još nemaju dodatu vrednost kao proizvodi biljnog porekla iz perioda konverzije) i odsustva dugoročnije politike razvoja ove grane proizvodnje. Problem su i preradni kapaciteti, jer još ne postoji sertifikovane klanice i mlekare, navodi Simić.

Kako do sertifikata?

Kada je reč o prelasku (konverziji) iz konvencionalne na organsku proizvodnju, svi uslovi su propisani Zakonom i Pravilnikom o organskoj proizvodnji i svi se ti zahtevi se mogu prevazići i prilagoditi u toku perioda konverzije, smatra naša sagornica.

- Ako postoji intezivna konvencionalna proizvodnja u blizini onda je problematično za organsku proizvodnju. Voda za zalivanje mora biti kvaliteta kao i pijaća (I i II kategorije). Za zemljište je važno da bude plodno i bogato organskim materijama zbog boljeg stanja budućih biljaka koje će onda lakše da se izbore sa bolestima i štetočinama. To ne znači da na zemljištu koje nije takvo u početku proizvodnje ne može da se započne organska proizvodnja, zato što agrotehničke mere koje su preporučene u ovoj proizvodnji upravo imaju za cilj i obogaćivanje zemljišta odnosno njegove plodnosti i poboljšanje njegovih fizičko –hemijskih karakteristika – objašnjava Simić.

Period sertifikacije odnodno kontrole započinje odmah čim operter sklopi ugovor sa kontrolnom organizacijom. Od toga dana započinje period konverzije (prelazni) koji traje od 2 do 3 godine u zavisnosti od vrste proizvodnje.

- Taj period se može skratiti ukoliko Ministarstvo poljoprivrede to odobri, u zavisnoti od potrebnih uslova. Takođe, taj period se može i produžiti ako operater ne postupa u skladu sa zakonskim propisima. Nakon perioda konverzije, proizvođač dobija sertifikat da mu je proizvodnja odnosno da su njegovi proizvodi organski. U toku konverzije proizvođač dobija svake godine (posle isteka prve godine od potpisivnog ugovora sa kontrolnom organizacijom) potvrdu da su prozvodi u periodu konverzije – navodi naša sagovonica i dodaje da kontrolne organizacije i Ministarstvo poljoprivrede mogu da odluče da li će se proizvođač vratiti u neku od godina konverzije odnosno da li će izgubiti status tj. sertifikat o organskoj proizvodnji.

Inače, u 2014. godini je 6 kontrolnih organizacija ovlašćeno za poslove kontrole i sertifikacije oraganske proizvodnje.

Proizvodnja bi mogla da se utrostruči

Površine pod organskom poljoprivrednom proizvodnjom u Srbiji su u toku 2013. povećane za 32% u odnosu na prethodnu godinu i iznosile su 8.228 hektara, pokazali su podaci Privredne komore Srbije.

Radi se o proizvodima koji su već sertifikovani ili onima koji su u procesu dobijanja sertifikata za organski proizvod, a navedenim brojem hektara nisu obuhvaćene površine korišćene za sakupljanje divljeg jagodičastog voća, pečuraka i lekovitog bilja. To je, dodaju u PKS, iz razloga što u Srbiji ne postoji zvanična metodologija na osnovu koje se može dobiti podatak o ukupnoj površini na kojoj se odvija sakupljanje divljih biljnih vrsta iz prirodnih staništa.

Površine organske biljne proizvodnje u periodu konverzije su iznosile oko 5.041 hektar, dok su površine u organskom statusu iznosile oko 3.187 hektara.

Preliminarni podaci Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine pokazuju da je broj organskih proizvođača 218 (bez uračunatog broja kooperanata za koje će se tačni podaci znati kada budu objavljeni zvanični rezultati), dok je onih koji sakupljaju organske proizvode iz prirode 19. Semenskom proizvodnjom bavi se pet proizvođača, preradom 55, izvozom 51, a uvozom 27.

Ratarska proizvodnja je procentualno najzastupljenija sa 80%, uključujući livade i pašnjake, sledi voćarska proizvodnja koja zauzima 28% površina, a povrće se proizvodi svega na 2% površina od ukupne površine pod organskom proizvodnjom.

U organskoj stočarskoj proizvodnji sitna i krupna stoka je najzastupljenija sa ukupno 65% učešća, košnice su zastupljene 17%, jedinke živine sa 12%, a šaran sa 6% u ukupnoj stočarskoj organskoj proizvodnji.

Prema rečima Ivane Simić, u narednih 5 godina Srbija uz podršku dugoročnijih mera razvoja ove grane može da bar utrostruči trenutne biljne površine pod organskom proizvodnjom, a da broj životinja poraste za takođe minimum 3 puta.

Irina Milošević

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.