Izvor: eKapija | Četvrtak, 17.04.2014.| 12:07
Izdvojite članak Odštampajte vest

Novi život betona - Reciklirani agregat kao budućnost građevinskih konstrukcija

Sa potrošnjom od 25 milijardi tona godišnje, beton je postao drugi materijal na planeti po upotrebi odmah posle vode. Od betona su izgrađeni objekti koji odaju njegovu fleksibilnu stranu - Sidnejska opera, crkva Svete porodice u Barseloni, Le Korbizijeve kapele u Ronšampu. U našoj zemlji su poznate betonske građevine iz osamdesetih godina prošlog veka u Novom Beogradu. Međutim, ovaj materijal kao da je jedno vreme pao u zaborav. Prema sadašnjoj oceni stručnjaka trebalo bi da doživi novu promociju.

O betonu kao osnovnom građevinskom materijalu, bezbednosti i održivosti ovog materijala, kao i o korišćenju recikliranog agregata za njegovu proizvodnju, bilo je reči juče na skupu na Građevinskom fakultetu u Beogradu. Tom prilikom je predstavljena publikacija "Održive prednosti betonskih konstrukcija" koji je pripremila Evropska platforma za beton.

Arhitekta Branislav Mitrović je na skupu istakao da je jezik betona raznolik i da je istorija arhitekture 20. veka istorija ovog materijala.

- Beton je danas jedan od prihvatljivijih materijala kada se gleda utrošena energija u proizvodnji u odnosu na dugo trajanje objekata od betona. Naime, beton se može koristiti u složenim i dinamičnim formama. Beton je i polirana i lomljena površina. U kompletnoj modernoj arhitekturi u Japanu korišćen je beton, kao i u američkoj arhitekturi osamdesetih godina.

Kao neki od najznačajnijih objekata srpske arhitekture u tom periodu Mitrović navodi objekte u Novom Beogradu - zgrada Urbanističkog zavoda, zgrada Opštine Novi Beograd, hotel "Putnik", "Genex" kula.

"Genex" kula

- Danas je na neki neobjašnjivi način teško raditi u betonu. Kula Nebojša je jedan od poslednjih primera. Svoj udeo u radu sa betonom imam u projektu jedne kuće na Dedinju. To je za mene bilo značajno iskustvo. Nadam se da će ovaj skup inicirati da se u završnoj fazi izgradnje vidi beton koji je u poslednje vreme gurnut u drugi plan. Beton bi trebalo da doživi novu promociju u našoj sredini – napomenuo je arhitekta Mitrović.

Miroslav Gligorijević, predsednik skupštine Udruženja cementne industrije Srbije i generalni direktor "Titan cementare Kosjerić", rekao je da cementna industrija nastoji da smanji upotrebu neobnovljivih, prirodnih resursa, odnosno uvede korišćenje alternativnih vrsta goriva i sirovina prilikom proizvodnje cementa.

Dejana Milinković, direktorka Udruženja cementne industrije Srbije, istakla je na skupu da proizvodnja betona doprinosi ukupnoj godišnjoj emisiji CO2 u iznosu od oko 5%.

- Glavna komponenta betona je cement. Da bi se proizvela jedna tona cementa potroši se 115 kilograma uglja. Da bi se doprinelo održivom razvoju neophodno je da se uradi supstitucija fosilnih goriva. U 2011. godini Nemačka je supstituisala 50% goriva u proizvodnji cementa, Velika Britanija 31%, dok je naša cementna industrija zamenila fosilna goriva sa 10%.

Kako je objasnila Milinković, voda se koristi u proizvodnji betona najviše u pranju mešalica i transportnih traka.

- Voda se ponovo može koristiti za iste ili druge namene. Talog koji ostane može da se koristi kao agregat pri gradnji puteva.

Milinković je podsetila da beton se prirodni agregati koriste u proizvodnji betona, a da bi oni mogli da budu zamenjeni recikliranim agregatima.

Sa skupa

O upotrebi konstrukcijskog betona na bazi recikliranog agregata govorila je Snežana Marinković, profesorka Građevinskog fakulteta u Beogradu.

- Kada se radi o građevinskoj industriji beton se koristi za 50% više od ostalih materijala. Raditi na održivosti betona i betonskih konstrukcija veliki je značaj za zaštitu životne sredine. Kada se govori o održivosti betona misli se na održivost od proizvodnje do odlaska na otpad odnosno reciklaže. Danas nam predstoji da radimo na poboljšavanju materijala i da što više recikliramo pri tome vodeći računa o trajnosti objekta. Recikliranjem se otpadni beton pretvara u sirovinu. Prilikom rušenja odvajaju se vrata i prozori, ostaci se drobe i od tog materijala se odvajaju armature i neželjene čestice. Ostaje čist reciklirani agregat. Cilj nam je da se taj reciklirani agregat koristi u konstrukciji betona.

Istraživanje o korišćenju recikliranog agregata u betonskim konstrukcijama beogradski Građevinski fakultet radi u saradnji sa Fakultetom tehničkih nauka u Novom Sadu.

- Projekat finansira Ministarstvo nauke, radimo ispitivanje karakteristika tog materijala odnosno kako se reciklirani agregat može koristiti u uzgradnji betonskih konstrukcija. Potrebna nam je još neka oprema za to istraživanje koju očekujemo da ćemo uskoro dobiti – rekla je u razgovoru za "eKapiju" profesorka Marinković.

Naša sagovornica je istakla da su prvi rezultati veoma dobri, ali ističe da postoje problemi druge vrste.

- Osnovni problem je što taj agregat treba da nađe svoje mesto na tržištu. U situaciji kada agregat iz reke ne košta ništa i kada možete da bacite đubre na bilo koju livadu a da vas to ništa ne košta, ko će onda da se bavi recikliranjem. Ko bi se bavio prikupljanjem recikliranog agregata kad može da ga dobije besplatno. Korišćenje agregata iz reka narušava prirodne tokove reka, što će jednog dana da se vidi. Kompletno mora da se menja politika države. Mi ćemo sa naše naučne strane sve to završiti, ali to neće imati efekata ako se ne promeni sitaucija u državi – objašnjava Marinković.

Sa skupa

Naša sagovornica napominje da je zadatak struke da širi znanje i da traži pomoć države kod povećanja taksi za deponovanje, uvođenje subvencija za one koji koriste reciklirane agregate, i da te kompanije imaju prednost na tenderima kao što je već situacija u zemljama EU.

Kako kaže, u našoj zemlji postoji samo nekoliko mobilnih drobilica, a agregati dobijeni od njih se koriste kao podloga za puteve.

- Ne postoji ni jedno stacionarno postrojenje za reciklažu agragata, niti se takav građevinski materijal u našoj zemlji koristi za betonske konstrukcije.

Profesorka Marinković, ukazuje da ni u svetu još nije primena recikliranog agregata uzela zamaha u betonskim konstrukcijama, već da se uglavnom primenjuje u izgradnji puteva.

- Kada je reč o upotrebi reciklažnog agregata nema posebnih standarada u EU, moguće ih je koristiti kao prirodne agregate. Postoji samo uslov, na primer da je maksimalna zamena prirodnog agregata sa recikliranim 45% u Nemačkoj, u Velikoj Britaniji je 25%.

Upotreba sa ovakvom normom je veoma ograničena, jer kako pokazuje istraživanje srpskih stručnjaka mogu se napraviti betonske konstrukcije sa 100% recikliranim agregatima.

S.O.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.