NavMenu

Neiskorišćeni krediti koštaju Srbiju više od 20 mil EUR

Izvor: Tanjug Ponedeljak, 31.03.2014. 09:52
Komentari
Podeli

Za kredite koji su nam odobreni, ali nisu iskorišćeni, država je od 2009. do kraja 2013. platila gotovo 22 mil EUR na ime penala, dok je za poslednjih desetak godina Srbiji odobreno više od pet milijardi evra kredita, a zbog nedostataka projekata iskoristila je tek trećinu.

Na neiskorišćene plaća penale, a Tanjugu je u Ministarstvu finansija rečeno da za poslednje četiri godine taj izdadak iznosi tačno 21,98 mil EUR, pri čemu je za kaznene provizije direktno iz budžeta izdvojeno 14,92 mil EUR, dok je indirektno, mahom preko javnih preduzeća, plaćeno 7,51 mil EUR.

Takođe, prema podacima ministarstva, Srbiji je u poslednjih desetak godina za različite projekte odobreno oko 5,05 mlrd EUR kredita, ali je od toga iskorišćena tek trećina, odnosno 1,49 mlrd EUR.

Saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov tvrdi da je najvažniji razlog što se krediti ne povlače - nedostatak projekata.

- Morala bi da postoji saglasnost o tome u šta će se ulagati, kao i konkretan i detaljan investicioni plan. U Srbiji, najčešće, nema ni jednog ni drugog. I u javnom i privatnom sektoru se dosta improvizuje i menjaju se, diskreciono, ciljevi i namene kredita - rekao je Gligorov za Tanjug.

On je dodao da Srbiji takođe nedostaju administrativne sposobnosti i preduzimljivost, jer krediti međunarodnih institucija, pored preciznog plana, obično podrazumevaju i zahtevnu dokumentaciju.

Ovaj ekonomista upozorava da takva praksa može dovesti do ozbiljnih posledica, jer bi međunarodne instituije mogle da smanje obim kredita za Srbiju.

- Ako se računa da je takozvana moć apsorpcije u Srbiji mala, onda bi i kreditori mogli da zaključe da nema smisla odobravati tolika sredstva, koja bi se mogli bolje utrošiti na drugom mestu - poručuje Gligorov.

Predstavnik Delegacije EU u Srbiji Frejk Janmat, rekao je Tanjugu da bi situaciju trebalo dobro razmotriti, "posebno imajući u vidu da su mnogi od kreditora institucije poput Svetske banke, Evropske investicione banke (EIB), Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD)"...

Neophodno je da Srbija počne da radi na tome da poveća kapacitet da absorbuje odobrene zajmove, kazao je on, posebno imajući u vidu da su to mahom pozajmice koje se odobravaju po povoljnijim uslovima, nego što su standardni tržišni.

- Morate da radite na projektima i da budete sposobni da zaista iskoristite te kredite. To znači i da morate da imate dovoljno pravih ljudi koji bi pripremili i primenili projekte - poručuje Janmat.

Podaci ministarstva ipak ukazuju da Srbija iz godine u godinu, umesto da povećava, sve manje koristi kredite - u prilog tome podatak da su izdvajanja za penale od 2009. do kraja 2013. porasla gotovo četiri puta.

U 2009, prema tim podacima, trošak za penale bio je 2,06 mil EUR, 2,13 miliona u 2010, 4,47 miliona u 2011, zatim 5,57 miliona u 2012, dok je u 2013. za penale plaćeno čak 7,73 mil EUR. Srbiji je, kažu u ministarstvu, samo u 2013. odobrena ukupno 1,01 mlrd EUR kredita.

Od toga je EIB odobrila 150 miliona za mala i srednja preduzeća, Ruska Federacija 579,37 miliona za projekte vezane za sprske pruge, dok je Kuvajtski fond "Železnicama Srbije" odobrio kredit od oko 25 mil EUR za projekat železnička stanica Beograd centar – faza 1.

U istoj godini, prema podacima ministarstva, Izvozna banka Kine odobrila je Srbiji kredit od 217,08 mil EUR za Koridor 10, koji obuhvata izgradnju deonice Obranovac-Ljig, dok je nemačka razvojna banka KfW odobrila 46 mil EUR za vodosnabdevanje i kanalizacije u Vranju, Kruševcu i Užicu.

Prošle godine je, kako kažu, za kaznene provizije direktno iz budžeta plaćeno 4,71 mil EUR, dok su javna preduzeća i drugi državni korisnici kredita zbog nepovučenih kredita platili 3,46 mil EUR.

Međunarodne finansijske institucije zbog nepovučenih a odobrenih kredita naplaćuju kaznene provizije u rasponu od 0,25 do 0,75%.

Komentari
Vaš komentar

Top priče

26.02.2024.  |  Građevina

U Gornjem Milanovcu u planu gradnja Srpsko-vikinškog avantura parka za decu

Gornji Milanovac bi mogao da dobije atrakciju namenjenu najmlađima, shodno urbanističkom projektu koji je bio na javnom uvidu pred kraj januara. Naime, razmatra se gradnja Srpsko-vikinškog avantura parka za decu, neposredno uz Kuću srpsko-norveškog prijateljstva (restoran Norveška kuća). Planira se opremanje sadržajima za rekreaciju i igru dece: "zip line", viseći mostovi, penjalice i ostali sadržaji za aktivni boravak dece.

Izdvajamo još...

Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.