Doneta Deklaracija o socijalnom preduzetništvu Zapadnog Balkana i Turske

Na predstavljanju Deklaracije na Forumu socijalnih inovacija u Beogradu predstavnik organizacije Trag Vladimir Radojičić rekao je da je motiv za donošenje te deklaracije bila "želja da se popravi realnost sa kojom se suočavaju građani zemalja regiona" - opterećena siromaštvom, nejednakošću, nezaposlenošću i drugim ekonomskim i socijalnim problemima.

- Mu duboko verujemo da je našem regionu potreban novi model ekonomskog i društvenog razvoja koji će biti pravičniji, inkluzivniji i održiviji, a razvoj socijalne ekonomije treba da predstavlja motor izgradnje takvog društva - rekao je Radojičić.

Radojičić koji je Deklaraciju predstavio u ime Koalicije za razvoj socijalnog preduzetništva i regionalnih partnera, istakao je među ključnim principima Deklaracije potrebu da EU, zemlje Zapadnog Balkana i Turska u svojim javnim politikama "ozvaniče opredeljenje za razvoj socijalnog preduzetništva".

Kao drugi princip naveo je partnertstvo javnih institucija sa civilnim sektorom, poslovnim sektorom i sektorom socijalnog preduzetništva na razvoju socijalne ekonomije.

Prema njegovim rečima, treći princip Deklaracije je rast socijalnih preduzeća koji institucije treba da podrže pomažući socijalnim preduzećima u izgradnji kapaciteta i kroz saradnju.

U Deklaraciji je iznet stav da je neophodno da EU pruži finansijsku podršku razvoju socijalnih preduzeća, posebno u okviru pretpristupnih fondova.

Na skupu koji su organizovali Smart kolektiv i Koalicija za razvoj socijalnog preduzetništva ukazano je da je Beogradska deklaracija predstavljena samo dva meseca posle Strazburške deklaracije koja je doneta u EU u januaru i daje smernice za razvoj socijalnog preduzetništva.

Ocenjeno je da socijalno preduzetništvo mora da se zasniva na potrebi i da u mnogim zemljama regiona vlada nerazumevanje šta je socijalno preduzetništvo i ne pravi se razlika u odnosu na nevladine organizacije.

U zemljama regiona u sektoru socijalnog preduzetništva nedostaje stručno znanje, te su bitni razvoj saradnje i razmena informacija, rekao je menadžer Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva u Vladi Srbije Žarko Šunderić sumirajući raspravu o socijalnom preduzetništvu.

Na skupu je rečeno da se u većini zemalja regiona radi na zakonima o socijalnom preduzetništvu, ali da je u nekima taj proces u zastoju ili prekinut, i ukazano da "treba paziti šta se želi", odnosno da tu oblast treba regulisati ali da ne treba dozvoliti preveliko mešanje države.

Generalna sekretarka Evropskog pokreta Maja Bobić rekla je da je u EU zaposleno 11 miliona ljudi ili 4,5% radnog aktivnog stanovništva u socijalnoj ekonomiji koja doprinosi sa 10% evropskom bruto domaćem proizvodu.

Kako je navela, u Srbiji je samo 1,1% zaposleno u tom sektoru. Dodala je i da u Srbiji sada postoji oko 1.300 socijalnih preduzeća.