(Ekonomist) Sirovine - Žuta groznica !

Svetske cene žita, posebno pšenice i kukuruza, dostigle su pred kraj upravo završene godine najviše nivoe za deset godina zbog slabe žetve u zemljama najvećim proizvođačima, kao i usled snažnog rasta tražnje žitarica za proizvodnju biogoriva. Za pšenicu se spekuliše da će suša limitirati globalni rod u 2007. Uz to su svetske rezerve hlebnog žita na kraju novembra bile na minimumu za 24 godine. Proteklu godinu pšenica je završila sa cenom od oko pet dolara za bušel (27,2 kilograma), dok je bušel (25,4 kilograma) kukuruza - koji je tokom 2006. poskupeo za 71 odsto, a samo između septembra i novembra 57 odsto - ugovaran po oko 3,5 dolara. Kukuruz je najskuplji u 2006, ali i za deset godina, bio krajem novembra, kada mu je cena skočila do 3,93 dolara. Pšenica je na kraju 2006. bila za 7,7 odsto jevtnija nego u oktobru, kada je bila najskuplja za deset godina, ali je ovogodišnji rast cene hlebnog žita bio najveći od 1991, kada joj je cena skočila za 55 odsto.

Bušel soje (27,2 kilograma) košta oko 6,7 dolara. Cena te uljarice skočila je samo tokom oktobra i novembra za 25 odsto, a najskuplja je bila, kao i kukuruz, krajem novembra, kada joj je cena dostigla maksimum za 15 meseci. Analitičari smatraju da bi, na kratak rok, kukuruz i soja mogli da pojevtine, jer će visoke cene umanjiti prodaju proizvođačima stoke i živine. Pored toga, visoke cene u poslednjem tromesečju prethodne godine podstakle su proizvođače u Brazilu, drugom po veličini svetskom proizvođaču soje, i Argentini, drugom po veličini izvozniku soje u svetu, da zaseju više. Kada je reč o soji, analitičari ukazuju i na opadanje tražnje jestivog ulja i stočne hrane, pa i to govori u prilog pojevtinjenju.

Pojeftinjenje bakra
Na tržištu obojenih metala analitičari u 2007. računaju na pad cene bakra sa 3,06 dolara na 2,62 dolar za libru u proseku i potom na 2,10 dolara u 2008. Padu cene doprineće očekivani svetski suficit od 100.000 tona nakon deficita u 2006. od 50.000 tona. Taj metal je rekordnu cenu u prošloj godini beležio u maju, kada je poskupeo do 4,04 dolara za libru. Proizvodnja bakra u 2007. će, prema prognozama, prvi put od 2001. nasmašiti porudžbine za račun industrije.

Cena nikla je u prethodnoj godini više nego udvostručena, na oko 34.300 dolara za tonu, zahvaljujući čvrstoj tražnji za račun proizvođača nerđajućeg čelika koji su u ekspanziji. Nikl će, prema oceni analitičara, biti jedan od favorita na tržištu i u 2007.

Cink i kalaj, koji su zauzeli drugo i treće mesto liste obojenih metala sa najboljim performansama u 2006, verovatno će nastaviti da poskupljuju u tekućoj godini pošto ponuda nastavlja da zaostaje za tražnjom. Cena cinka. koji se koristi za galvanizaciju, prošle je godine više nego duplirana, ponajviše zahvaljujući većoj kineskoj tražnji, dok je kalaj poskupeo 69 odsto zbog bojazni oko obima ponude iz Indonezije, drugog po veličini svetskog proizvođača.

U prethodnoj godini tona cinka plaćana je prosečno 3.242 dolara, više nego dvostruko više nego 2005, a u prvom kvartalu tekuće godine cena bi mu, prema nekim očekivanjima, mogla da skoči i na 5.000 dolara. I kalaj, koji se upotrebljava mahom za elektronske komponente, mogla bi nastavi da raste tako da bi tona u 2007. mogla da košta u proseku 9.200 dolara prema 8.682 dolara prosečno u 2006.

Zlatno i crno

Na sektoru plemenitih metala analitičari se utrkuju sa optimističkim prognozama i procenjuju da će zlato, koje je poslednjih dana 2006. koštalo oko 622 dolara za finu uncu, u 2007. koštati i više od 730 dolara na putu ka 3.000 dolara koje će domašiti za deset godina. I u kući JPMorgan Chase proglašavaju zlato za favorita u 2007. a kao jedinog rivala “žutom” među sirovinama pominju drugo “žuto” - kukuruz. Analitičari se pozivaju na činjenicu da je zlato relativno jevtino u poređenju sa drugom imovinom. Oni kalkulišu da rekordna cena zlata od 850 dolara za uncu, registrovana pre 26 godina, odgovara današnjoj ceni, usklađenoj sa inflacijom, od 2.100 dolara. Takođe znalci napominju da danas cena unce odgovara ceni 10,3 barela nafte prema 23 barela u 1980. Zato će zlato već u 2007, prema nekim analitičarima, dostići 800 dolara a u januaru 2009. godine i 1.000 dolara za uncu.

Kada je reč o nafti, 2007. za proizvođače neće biti ono što je bila 2006. zbog usporavanja ekonomskog rasta SAD, najveće svetske privrede, kao i usled povećanja globalne ponude tog energenta. Ipak, cene nafte će se kretati oko istorijskih maksimuma, očekuju analitičari, zahvaljujući snažnoj tražnji Kine, naporima Organizacije zemalja izvoznica nafte da smanji proizvodnju i nestabilnosti u naftom bogatim zemljama, poput Nigerije i Iraka. Kada se sve uzme u obzir, većina analitičara veruje da će barel (159 litara) sirove nafte u 2007. koštati u proseku više od 60 dolara, ali ipak ispod prošlogodišnjeg proseka od bezmalo 67 dolara, a svakako ispod makismuma od više od 78 dolara ubeležnih u julu.

poziv na pretplatu na

na www.ekonomist.co.yu

žito

pšenica

kukuruz

žitarice

biogorivo

soja

jestivo ulje

stočna hrana

bakar

nikl

obojeni metali

nerđajući čelik

cink

kalaj

plemeniti metali

zlato

JPMorgan Chase

nafta

Ekonomist