Izvor: eKapija | Petak, 14.02.2014.| 09:27

Nepravilnosti eliminišu konkurenciju - Uprkos novom Zakonu o javnim nabavkama, ponuđači i dalje kubure sa uslovima tendera

Vrednost javnih nabavki u periodu januar - septembar 2013. godine iznosila je 178 milijardi dinara, što je za 25,6 milijardi manje nego u istom periodu 2012. godine. Od kada se primenjuje novi zakon, koji je stupio na snagu 1. aprila 2013. za javne nabavke je potrošeno 220 mil EUR manje, podaci su koje je nedavno objavila Uprava za javne nabavke.

Međutim, privrednici čije poslovanje umnogome zavisi od javnih nabavki ističu da je ta ušteda rezultat niskih cena koje se postižu na tenderima.

- Učestvujem na javnim nabavkama preko sedam godina. Nikada nisu bile niže cene na tenderima, jer je jedini kriterijum najniža cena bez kontrole kvaliteta. U 2013. godine sam bio učesnik na preko 30 tendera i na svakom je pobednička cena bila od 40 do 75% niža od procenjene, koja je u 90% bila dobro pogođena – kaže za "eKapiju" jedan beogradski privrednik.

Nisu samo niske cene tendera problemi sa kojima se susreću ponuđači, već i nepravilnosti u javnom pozivu i konkursnoj dokumentaciji.

Kratki rokovi

Među tim nepravilnostima najčešće su uočene u okviru uputstava i uslova javnih nabavki. Vrlo kratki rokovi koji se daju za nabavke su česta pojava, pa se dešava da oglas bude objavljen u petak sa rokom do ponedeljka, a bilo je i slučajeva da je tender objavljen posle 15 časova, a rok za podnošenje prijave sutradan do 10 sati.

Rokovi za podnošenje ponuda regulisani su članovima 94 – 101. Zakona o javnim nabavkama. Zakon ne poznaje rok za podnošenje ponuda kraći od 8 dana od dana objavljivanja poziva, a on se odnosi na javne nabavke male vrednosti (od 400.000 do 3.000.000 dinara), objašnajva za "eKapiju" Dragan Dobrašinović, predsednik Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava.

- Ovi primeri kratkih rokova predstavljaju drastično kršenje Zakona o javnim nabavkama i logično je pretpostaviti da su sračunati na eliminisanje konkurencije i dodeljivanje poslova firmama koje su interesno i politički povezane sa organima koji sprovode nabavku. Ovakvi postupci su direktno podrivanje sistema javnih nabavki i za njihove protagoniste bi trebali da se zainteresuju Uprava za javne nabavke, Republička komisija za zaštitu prava, Državna revizorska institucija i nadležno tužilaštvo – kategoričan je Dobrašinović.

Kako za "eKapiju" kaže Predrag Jovanović, direktor Uprave za javne nabavke, jedino minimalni zakonski rok za podnošenje ponuda nije određen za pregovarački postupak bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda (čl. 36), ali i u tom slučaju rokovi moraju biti primereni vremenu potrebnom za pripremu prihvatljive ponude.

- Ukoliko su vrednosti tih nabavki pojedinačno ili na godišnjem nivou iznose 400.000 dinara i više, reč je o postupanju suprotno odredbama Zakona o javnim nabavkama, kojima se na ozbiljan način narušavaju načela javnih nabavki – kaže Jovanović i dodaje da i za nabavke čija je vrednost na godišnjem nivou ispod 400.000 dinara, ne postoje definisani rokovi, ali postoji obaveza postupanja u skladu sa načelima javnih nabavki.

Kada se radi o nabavkama ispod vrednosti koja je u Zakonu o javnim nabavkama predviđena kao donji vrednosni limit za primenu odredaba tog zakona, a to je 400.000 dinara na godišnjem nivou za istovrsna dobra, usluge ili radove, naručilac nije u obavezi da primenjuje Zakon, ali jeste u obavezi da spreči sukob interesa, da obezbedi konkurenciju, kao i da ugovorena cena ne bude viša od uporedive tržišne cene, objašnjava Saša Varinac, predsednik Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki .

- Dakle, u svakom takvom slučaju naručilac može da odredi rokove za podnošenje ponuda koji su kraći od onih koje propisuje Zakon o javnim nabavkama, ali se time ne sme ograničiti konkurencija, što se mora utvrđivati od slučaja do slučaja. Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki bi mogla tima da se bavi, ali samo ako bi joj bio podnet zahtev za zaštitu prava, koji pored ponuđača ili potencijalnih ponuđača, mogu da podnesu i Uprava za javne nabavke, Državna revizorska institucija, kao i Javni pravobranilac - ističe Varinac.

Usitnjavanje tendera

Dešava se i da naručilac usitnjava tender čime se postiže da nabavka bude manje vrednosti i ne podleže Zakonu o javnim nabavkama.

- Ne postoji nijedan slučaj u kojem je usitnjavanje javnih nabavki opravdano. Razlog za ovakvo ponašanje naručilaca leži u želji da se poslovi dodele tačno određenim firmama, koje će, na neki od unapred dogovorenih načina, uzvratiti uslugu nosiocima javnih funkcija. Za nadzor ovakvih nabavki nadležne su institicija iz sistema javnih nabavki, ali bi bilo veoma dobro da na njih obrate pažnju i organizacije građanskog društva i mediji – naglašava Dobrašinović.

Po starom Zakonu o javnim nabavkama, kako navodi Predrag Jovanović, bilo je usitnjavanja tendera na više nabavki male vrednosti jer za te nabavke nije postojala obaveza objavljivanja na Portalu javnih nabavki.

- Novim zakonom je uvedena obaveza objavljivanja nabavki male vrednosti na portalu tako da naručioci imaju mnogo manje motiva da usitnjavaju nabavke. To je dovelo do značajnog pada učešća nabavki male vrednosti - u trećem kvaratlu 2012. učešće malih nabavki bilo 15%, a u istom period 2013. godine 7%.

Neopravdano usitnjavanje javne nabavke male vrednosti na nabavke ispod 400.000 dinara nije dozvoljeno, a nadzor vrše Uprava za javne nabavke, Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, Državna revizorska institucija i budžetska inspekcija, svako u svom domenu i u skladu sa svojim ovlašćenjima.

Interni nazivi

Iskustva pokazuju da se prilikom raspisivanja tendera pojavljuju i nepravilnosti u vezi sa tehničkim specifikacijama. Tako se za predmet nabavke koriste interni nazivi, kao i preslikavanje krakteristika opreme nekog proizvođača, što automatski isključuje druge ponuđače i donekle nagoveštava ko će biti pobednik, saglasni su naši sagovornici.

- Ovde je u pitanju praksa čiji je isključivi cilj favorizovanje tačno određenog ponuđača i eleiminisanje konkurencije. Ponuđači koji se sretnu sa ovakvim slučajevima imaju mogućnost da u zakonom uređenom postupku pokrenu postupak pred Republičkom komisiom za zaštitu prava. Problem je što u znatnom broju slučajeva ponuđači izbegavaju da koriste ovaj zakonski mehanizam, pre svega zbog izbegavanja konfrontiranja sa naručiocima, vodeći se logikom da je bolje ne ljutiti one koji odlučuju i sačekati naredne tendere na kojima će oni biti pobednici. Naravno, postupak pred Komisijom mogu pokrenuti i drugi zakonom ovlašćeni subjekti - Uprava za javne nabavke, javni pravobranilac, DRI – kaže Dobrašinović.

Predrag Jovanović je saglasan da ukoliko se navodi marka, tip ili poreklo proizvoda to predstavlja diskriminaciju ostalih ponuđača koji bi mogli da ponude ekvivalentne proizvode. Svaki ponuđač može da podnese zahtev za zaštitu prava najpre naručiocu i da mu ukaže na diskriminaciju.

- Ukoliko naručilac odbije zahtev kao neosonovan, ponuđač može da se žali Republičkoj komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, kao drugostepenom organu. Komisija može delimično ili u celosti da poništi postupak javne nabavke ili da odbaci žalbu kao neosnovanu – ističe Jovanović.

Dodatni uslovi

Kako navodi Dobrašinović, najčešći uočeni problemi odnose se na postavljanje dodatnih uslova ponuđačima za učešće u postupku javne nabavke, koji ne stoje u logičnoj vezi za predmetom nabavke. Reč je o dodatnim finansijskim, kadrovskim i tehničkim kapacitetima koji nisu u srazmeri sa visinom i predmetom javne nabavke.

- Na primer, jedna kompanija je u 2013. godini objavila javni poziv za podnošenje ponuda za uslugu revizije čija je procenjena vrednost 20 miliona dinara, a mogućnost da učestvuju u postupku imaju samo oni učesnici čiji su poslovni prihodi u poslednje tri godine bili najmanje 200 miliona dinara po godini. Ovakvo formulisanje dodatnih uslova još jedan je od načina za eliminisanje konkurencije i u konkretnom predmetu je Republička komisija za zaštitu prava poništila postupak javne nabavke – navodi Dobrašinović.

Među uslovima, dešava se i da naručilac traži nelogične reference, kao i nepotrebne dozvole i sertifikate, a ponuđači se žale i na visok iznos za otkup konkursne dokumentacije, te neodređen trenutak otvaranja ponuda.

Prvi čovek Uprave za javne nabavke je istakao da je "sigurno bilo nameštanja tendera i kršenja zakona i prošle godine, ali smo uočili znatno odgovornije ponašanje nego ranije".

Programski direktor Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić izjavio je da nakon stupanja na snagu novog Zakona o javnim nabavkama ima napretka, ali da je konkurencija na tenderima i dalje nedovoljna. On je dodao da ima prostora za dalje unapređenje sistema javnih nabavki, jer je Transparentnost Srbije uočila da se ne poštuju sve odredbe zakona, a konkurencija na tenderima i dalje je nedovoljna.

U Upravi za javne nabavke navode da se povećao broj ponuđača po tenderu. Intenzitet konkurencije se, sa 2,6 koliko je bilo 2012. u trećem kvartalu 2013. godine, povećao na prosečno 2,9 ponuda po zaključenom ugovoru.

Šta preostaje nezadovoljnom ponuđaču?

Određivanjem diskriminatorskih uslova u postupku javne nabavke (kroz finansijske, poslovne, kadrovske ili tehničke kapacitete koji se zahtevaju od ponuđača, kao i kroz tražene tehničke specifikacije) itekako se može ograničiti konkurencija među ponuđačima, saglasan je Saša Varinac.

- U takvim slučajevima oštećeni ponuđači, ili neki od nadležnih državnih organa koji su već pomenuti trebalo bi da podnesu zahtev za zaštitu prava, a Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki će svakako poništiti svaki takav postupak javne nabavke - naglašava sagovornik našeg portala.

Ukoliko smatra da postoje nepravilnosti u uslovima konkursa, ponuđač može da podnese zahtev za zaštitu prava ponuđača za osporavanje konkursne dokumentacije i poziva za podnošenje ponuda Republikoj komisiji i to najkasnije 7 dana pre isteka roka za podnošenje ponuda, a u postupku male nabavke 3 dana pre isteka roka.

Takođe, ponuđač ima mogućnost podnošenja zahteva za zaštitu prava ponuđača za osporavanje odluke naručioca koju može podneti u roku od 10 dana od dana prijema odluke naručioca, a 5 dana za postupak nabavke male vrednosti.

Irina Milošević

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.