Izvor: e Magazin | Sreda, 27.12.2006.| 17:54
Izdvojite članak Odštampajte vest

Tonči Staničič, ambasador Republike Hrvatske u Srbiji - Kakva je privredna saradnja Srbije i Hrvatske i kakvi su dalji planovi?

lntervju: Tonči Staničič, ambasador Republike Hrvatske u Srbiji

CEFTA KAO TRENING ZA EU

Kakva je privredna saradnja Srbije i Hrvatske i kakvi su dalji planovi u toj oblasti?

(Foto: b)


Iako se statički podaci Republike Hrvatske i Republike Srbije usled korišćenja različitih metodologija razlikuju, zaključak je isti privredna saradnja dva suseda je u porastu. O tome, problemima, obimu robne razmene između Hrvatske i Srbije i daljim planovima Hrvatske na našem tržištu, za e magazin je govorio tonči Staničić, ambasador Republike Hrvatske u Srbiji.

e magazin: Kakvi su odnosi Srbije i Hrvatske na polju privredne saradnje?
Tonči Saničič: Ukupna privrdna saradnja između Republike Hrvatske i Republike Srbije u stalnom je usponu. Ekonomski odnosi su dinamični i kontruktivni. Danas je robna razmena između dve države desetostruko veća nego pre sedam godina. Obim robne razmene 1999. godine iznosio je tek nešto više od 50 miliona dolara, dok je 2005. godine hrvatska službena statistika zabeležila vrednost razmene veću od 560 miliona (podaci se odnose na SCG). Godišnje stope rasta u tim godinama kreću se na nivou od oko 30 posto i više (u 2004. godini i više od 60 posto). I u prvih deset meseci ove godine nastavljaju se slični trendovi: robna razmena (i izvoz i uvoz) raste po stopi od 40 poslo (podaci Državnog zavoda za statistiku odnose se na SCG, dok po podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije obim izvoza iz RH u Srbiji u deset meseci ove godine raste po stopi od 33, a iz Srbije u RH po stopi od 28,5 posto). Odnosi u razmeni sve su uravnoteženiji, što je dobro za perspektivu dalje saradnje.

Ekonomski odnosi, uz trgovinske, sve više poprimaju i druge oblike: zajednička ulaganja, zajednički nastupi na trećim tržištima, najava greenfield investicija, sudelovanja u privatizaciji i drugo. Ukratko: rezultati jesu pozitivni, ali mogućnosti nisu iscrpljene te bi dve komore, vođene poslovnim interesima, trebalo u budućnosti da napreduju u saradnji. Tim pre što je reč više o kompatibilnim nego konkurentnim privrednim sistemima, prvim susedima, tranzicijskim državama sa snažnim motivima za uključenje u evropske i svetske gospodarske integracije. O međusobnom značaju i „težini“ u međusobnim privrednim odnosima možda najbolje svedoči podatak da je Srbija jedanaesti spoljnotrgovinski partner Republike Hrvatske, dok je Srbiji RH po vrednosti izvoza na šestom, a po vrednosti uvoza na 13. mestu (podaci za 2005. godinu). Isto tako, po visini ulaganja u inostranstvo Srbija je RH na trećem mestu (iza Švajcarske i BiH), a uloženo je od 1997. do zaključno s prvom polovinom 2006. godine ukupno 239,5 miliona evra ili blizu 14% ukupnih hrvatskih ulaganja u inostranstvo.

em: Čime bi ta saradnja mogla da se unapredi?
TS: To su, pre svega, područja u kojima je saradnja evidentna pre svega mislim na prehrambenu industriju gde se postižu dobri rezultati, što potvrđuju primeri akvizicije Agrokora tokom privatvacije srpskih firmi, kao i početak saradnje maloprodajnog lanca ove kompanije Konzuma s največim maloprodajnim lancem u Srbiji s Deltom M, zatim saradnja Podravke sa Takovom, Lure i Somboleda, Vindije i dr. Ambicija i planova za ovo tržište i saradnju sa domaćim firmama imaju i Kraš, Zvečevo, Badel i druge hrvatske fimre, ali sve više i novi privatni proizvođači koji bi ovo tržite tek trebalo da upoznaju. To se odnosi i vice - versa, mislim na nastup srpskih kompanija na hrvatskom užištu, posebno onih s novim proizvodima i tzv. eko hranom.

Nema sumnje da prostora za dalji napredak na ovom području još ima. Zato objava o udruživanju, te zajedničkom nastupu maloprodajnih lanaca Konzuma i Delte M, nije samo korisna za njihove glavne protagoniste i potrošače, već je izuzetno podsticajna i za ona preduzeća Hrvatske i Srbije koja razmišljaju o sličnim potezima, a u cilju podizanja vlastite konkurentske sposobnosti i širenja tržišnog udela. I na atraktivnom i aktuelnom području energetike ima puno prostora za saradnju. Tu su i obaveze koje su preuzele obe države, a tiču se izgradnje energetskog tržišta Jugoistočne Evrope, kao važnog dela evropskog energetskog trzišta.

Na tom bi području u budućnosti trebalo izgraditi što bolju saradnju i zajednički osvajati tržišta tzv. trećeg sveta i veliko rusko tržište,te tržište regije. U tom je smislu veoma važno da su ove godine dve poznate nacionalne kompanije, INA i CROSCO sa naše, i Naftna industrija Srbije sa srpske strane potpisale ugovor o zajedničkom nastupu na istraživanjima u Egiptu. Slične planove realizuje i planira i naš Končar sa srpskim partnerima (Gošom, na primer). Smatram da se otvaraju velike mogućnosti za saradnju i u izgradnji infrastrukture u čemu Hrvatska poslednjih godina ima korisna i pažnje vredna iskustva. Na ovim se prostorima, naime, ukrštaju važni saobraćajni koridori na kojima se nalazimo ili njima gravitiramo. Uostalom, da bismo na dugoročnoj osnovi oživeli i održavali privredni rast moramo dovesti u red svoje infrastrkturne mreže. Mogućnosti se otvaraju i na područjima tzv. novih, pre svega IT tehnologija. Nažalost, nedavno je, kako izgleda, propao pokušaj zajedničkog nastupa na ugradnji kompjuterske opreme u osnovne škole u Srbiji, iako je zajednička srpsko-hrvatska ponuda koju je dao konzorcij uglednih kompanija bila daleko najbolja.

(Foto: b)


em: Molimo Vas za komentar na temu „Zona slobodne trgovine“.
TS: Svaka ekonomska asocijacija koja otvara prostor za trgovinu bez barijera i oganičenja dobra je ideja. A globalni ciljevi CEFTA-e su upravo takvi: ukinuti ili smanjiti barijere i osloboditi prostor za nesmetanu ekonomsku saradnju. Novi multilateralni ugovor CEFTA 2006 treba da bude značajan korak u smeru jačanja ekonomskih veza i povećanja medusobne trgovine članica u regij i JIE. Dok zemlje „stare“ CEFTA-c nisu postale članice EU (neke su upravo pred vratima) taj se trgovinski ugovor upravo na tome dokazao i potvrdio kao izvrsni trening za EU.

Za našu regiju danas on bi takođe puno značio, jer sadašnji bilateralni ugovori sadrže niz različitih izuzeća i ograničenja koja predstavljaju barijere za slobodan protok roba, usluga i kapitala. Moramo biti svesni da uopšteno gledano, zemlje-članice nove trgovinske zone u Jugoistočnoj Evropi CEFTA-e 2006. ne predstavljaju neki moćan ekonomski potencijal bez kojeg ostatak našeg kontinenta ne može. Svih osam potencijalnih članica imaju manje od 60 miliona stanovnika i ostvaruju BDP (bruto nacionalni dohodak) od približno 150 milijardi evra. Reč je o području koje pokriva petnaestak posto stanovništva EU, a ostvaruje približno tek oko 1,5 posto njihovog BDP-a. Područje Jugoistočne Evrope gotovo je deset puta manje razvijeno od proseka EU. I iz tog razloga, smanjivanje trgovinskih barijera, olakšavanje carinskih postupaka, poboljšanje prometa na granicama i lukama, standardizacija procesa i proizvoda, modernizacija infrastrukture i ostale mere koje predviđa multilateralni sporazum - imaće pozitivan uticaj na ekonomski napredak pojedinih zemalja i cele regije i postupno smanjivati zaostalost za zemljama EU. Da bismo se integrisali u EU i evro-atlantske ekonomske integracije moramo pokazati da znamo ekonomski integrisati regiju.

em: Kakvi su privredni planovi Hrvatske vezani za Srbiju u 2007. godini?
TS: Kao što sam prethodno naglasio, privredna saradnja između Htvatske i Srbije u stalnom je porastu. O konkretnim privrednim planovima za sledeću godinu najbolji odgovor ponudiće projekti i inicijative hrvatskih kompanija već stabliranih na srpskom tržištu. Ohrabreni tim pozitivnim iskustvima, mreža saradnje se treba širiti i to u oba smera. Partneri naših kompanija, vođeni ekonomskim interesom, trebalo bi u budućnosti da pokažu više hrabrosti i odlučnosti i da se okrenu hrvatskom tržištu. Moguće je očekivati i dalji rast stranih ulaganja od strane hrvatskih kompanija, bilo da se radi o privatizaciji preostalog državnog vlasništva ili o potpuno novim, tzv. greenfield investicijama. Posebno veliku šansu vidimo i značaj pridajemo zajedničkim nastupima na trećim tržištima i sve većoj ulozi takvih projekata u regiji, ali i šire. S pažnjom pratimo i ekonomske reforme koje sprovodi Vlada Srbije uvereni da će završetak procesa privatizacije i dosledna reorganizacija privrednog sistema dodatno podstaknuti poslovne aktivnosti hrvatskih privrednika na srpskom tržištu i obrnuto.

(Foto: b)



em: Koliki je obim trgovinske razmene Srbije i Hrvatske i kakva je struktura?
TS: Dobar deo napretka u robnoj razmeni između naše dve zemlje u poslednje dve godine rezultat je primene Ugovora o slobodnoj trgovini. lako je u njegovoj primeni bilo određenih problema, činjenica je i da upravo u prvoj godini primene Ugovora jedna zemlja drugoj postaju značajniji spoljnotrgovinski partneri, te razmena pojedinih roba beleži visoku dinamiku. Prevodivo u brojke, a prema službenoj statistici Državnog zavoda za statistiku RH i Hrvatske narodne banke robna razmena u 2005. godini izmedu RH i SCG iznosila je 562,4 miliona dolara, od čega je hrvatski izvoz iznosio 393,5 miliona dolara.

Po hrvatskim podacima koji se, kao što sam već naveo, odnose na SCG, u deset meseci ove godine ukupan obim robne razmene iznosio je blizu 640 miliona dolara: izvoz je bio 446 miliona, što je rast od 42,5% i uvoz nešto veći od 194 miliona (rast od 42%). Srpski se statistički podaci odnose samo na Srbiju i dosta se razlikuju, te je na državnim zavodima za statistiku obaveza usaglašavanja metodologije i praćenja razmene, što će oni, uveren sam, u najskorije vrijeme i napraviti jer je to važna osnova kako za analitiku, tako i za dalje planove u regionu, a posebno za praćenje sprovođenja ugovora o slobodnoj trgovini. Kad govorimo o strukturi robne razmene između Hrvatske i Srbije, u segmentu hrvatskog izvoza najzastupljeniji su naftna ulja i ulja bitumenskih minerala, boce, tegle, lonci, proizvodi za prevoz i pakiranje robe od plastičnih materijala, cigare, cigarilosi i cigarete. Iz Srbije se na hrvatsko tržište izvoze železo i čelik, obojeni metali, voće i povrće, odeća. To je otprilike neki tradicionalni odnos u razmenl koji se održava, a trebalo bi nam i u tome možda malo više „sveže krvi“, odnosno novih proizvoda novih aktera za koje jedno i drugo tržište nedovoljno znaju.

S obzirom na činjenicu da su ekonomske veze na svim nivoima između naših zemalja sve češće i intenzivnije, s pravom možemo očekivati da u narednim godinama i robna razmena bude još obimnija i uravnoteženija.

izvor :

(Foto: b)

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.